Прочитај ми чланак
Манастири и цркве који су се некада налазили унутар Кремаљских зидина, уништени од стране Бољшевика, биће поново изграђени.
Гувернерима (региона) наложено је да читају (руске) хришћанске филозофе из 19 и 20 века.
Манастир Чудов унутар Кремља. Бољшевици су га уништили, сада ће бити обновљен
Низ недавних објава потврђује Путиново хришћанско опредељење и његову визију Русије као суштински хришћанске земље.
Путин је позвао на рестаурацију (поновну изградњу) Кремаљских историјских манастира „Чудов“-а (Од Чуда) и „Вознесењског“-а (Ускрснућа), оба уништена од стране Бољшевика. Он такође жели да још једна црква унутар Кремља, коју су Бољшевици уништили, буде поново изграђена.
Кремљ је истовремено политички и историјски центар не само Москве већ и целе Русије. Позивајући на рестаурацију ових хришћанских здања Путин одбацује Совјетско наслеђе са његовом атеистичком идеологијом праћено његовим знаним антихришћанством и поново утврђује Православље као срце руске културе. Како он сам каже:
„Овде је замисао…да се рестаурише историјски изглед места(Кремља) са два манастира и црквом, али дајући им, узевши у обзир данашњицу, један ексклузивно културни карактер.“
Кључни део Путиновог погледа на свет није само његова посвећеност Руској Православној Цркви као институцији, већ и његово дивљење према три руска хришћанска филозофа из 19–ог и 20–ог века – Николају Берђајеву, Владимиру Соловјеву и Ивану Иљину, које он често цитира у својим говорима. Руски регионални гувернери су чак добили задатак да читају дела ових филозофа током својих зимских годишњих одмора 2014 године.
Кључна порука ових филозофа састоји се од идеје о месијанској улози Русије у светској историји и о њеној потреби да сачува саму себе кроз Православље и рестаурацију(обнову, повратак) својих историјских граница.
Проучавајући узроке руске трагедије у 20 –ом веку, Иљин је записао:
„Руска револуција је одраз религиозне кризе коју сада проживљавамо, покушај да се успостави један антихришћански јавни и државни систем осмишљен од стране Фридриха Ничеа, а економски и политички реализован од стране Карла Маркса. Овај антихришћански вирус извезен је у Русију са Запада…
Губећи нашу везу са Богом и Хришћанском традицијом, човечанство је постало морално слепо и обухваћено материјализмом, ирационализмом и ништавилом(нихилизмом).“
Према Иљину, начин на који треба да се превазиђе ова светска морална криза, јесте да се људи врате „вечним моралним вредностима“, које је он дефинисао као „ вера, љубав, слобода, савест, породица, отаџбина и нација“ али изнад свега „вера и љубав.“
„Да би Русија поново била велика људи би требало да верују у Бога. Ова вера ће да очврсне њихове умове и снагу воље њихове. Начиниће их довољно јаким да превазиђу сами себе.“
Иљин је веровао у религиозну надареност и таленат Руске душе. Његовим речима:
„Руска историја читава се врти око морала који побеђује преко тешкоћа, искушења, опасности и непријатеља.“
Са њихове стране, Соловјев и Берђајев су тврдили да је историјска мисија Русије да утре пут уједињењу човечанства. Русија би превазишла (надмашила) секуларизам и атеизам и створила уједињено духовно краљевство. „Руска месијанска концепција“ казао је Берђајев, „увек је уздизала Русију као земљу која ће помоћи да се реше проблеми човечанства.“
У његовој биографији под називом „У првом лицу“ (First Person), Путин каже да би прва реченица у сваком руском закону требала да буде о моралним вредностима и да би Русија требала да се занима за (да мисли о, да се бави) своју духовну позицију у истој мери као што се занима за своју географску позицију.
Да би се разумела Путинова визија Русије, његови погледи(размишљања) о духовности и његово проучавање хришћанских мислилаца попут Иљина, Соловјева и Берђајева, мора да се узме у обзир.
