Прочитај ми чланак
Сасвим је реално устврдити како овај приједлог неће проћи потребну процедуру и како ће бошњачки политички естаблишмент још једном зауставити Хрвате у жељи да имају свој јавни канал.
Како год се ова тракавица завршила, Хрвати су свакако на добитку. Ако приједлог неким чудом и прође, добит ће коначно ТВ канал на свом материњем језику. Ако не прође, што готово сигурно неће, хрватски политички представници добит ће још један снажан доказ о мајоризацији и политичком злостављању Хрвата у Федерацији БиХ..
Веће министара БиХ већином је гласова утврдило Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о Јавном радиотелевизијском систему БиХ. Предложио га је предсједавајући Вијећа министара Вјекослав Беванда (ХДЗ БиХ) након што ресорно министарство није припремило и у програму рада за 2013. годину предложило израду овог закона.
Овим приједлогом превиђа се оснивање РТВ канала на хрватском језику као четвртог јавног телевизијског сервиса у Босни и Херцеговини (уз БХРТ, и ентитетске ФТВ и РТРС). Први је ово озбиљнији корак ка утемељењу јавног телевизијског канала на хрватском језику након што је иста иницијатива 2008. завршила пред Уставним судом ФБиХ због покретања питања заштите виталног националног интереса од стране Клуба Бошњака у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. Какве везе има јавни телевизијски канал на хрватском језику с националним интересом Бошњака до данас је остало непознато.
Бошњачки политички дискурс није се нажалост промијенио од 2008. па нам 2013. не доноси ни најмање новости о конструктивности бошњачког политичког естаблисхмента кад су у питању права других народа у Босни и Херцеговини. Приједлог предсједавајућег Вијећа министара Вјекослава Беванде прошао је прву разину искључиво због подршке српских министара (СНСД, СДС) који су заједно с хрватскима (ХДЗ БиХ, ХДЗ 1990) овом приликом прегласали бошњачке те упутили приједлог Парламентарној скупштини БиХ на разматрање по основној законодавној процедури.
Реакције бошњачке јавности нису изостале
Након одлуке Вијећа министара огласио се СББ приопштењем које потписује предсједник те странке и министар сигурности БиХ Фахрудин Радончић. У приопштењу се наводи да ће заступници Савеза за бољу будућност Босне и Херцеговине да гласају против закона о оснивању РТВ канала на хрватском језику.
‘СББ сматра да оснивање води етничкој подјели медијског простора, а тиме и етничкој подјели Босне и Херцеговине’, наведено је у приопћењу.
СДП Златка Лагумџије такођер је најоштрије осудио јучерашњи приједлог предсједавајућег Вијећа министара.
‘СДП БиХ сматра да је то увод у рушење цјелокупног постојећег концепта система јавног РТВ емитирања којим се желе успоставити етнички јавни сервиси, умјесто садашњих на ентитетском и на државном нивоу, а тиме и даља етничка подјела бх. друштва у којем би, по замишљеној логици, сваки народ имао свој јавни РТВ сервис’, саопштили су из редова социјалдемократа.
‘Сматрамо недопустивим и крајње опасним залагање за сегрегацију и у јавном медијском простору БиХ и, с тим у вези, одузимање професионализма новинарима и њихово разврставање у замишљене сервисе и редакције на језицима њиховог народа’, изјавили су из СДП-а присјећајући се вјеројатно професионализма којим су новинари Федералне телевизије (ФТВ) проводили њихову страначку политику, а хрватски народ на свакодневној бази називали ‘фашистима’.
Приједлог оснивања јавног телевизијског канала на хрватском језику осудили и представници осталих бошњачких странака попут СДА и Странке за БиХ, али и неке мултиетничке интересно везане уз уређење државе какво заговара службено Сарајево.
Хрватима, а нарочито ХДЗ-у БиХ, wин-wин ситуација
Приједлог прошао прегласавањем у Вијећу министара упућен је у парламентарну процедуру. На тој ће разини бити потребне и руке бошњачких заступника што је, судећи према реакцијама политичара из редова бошњачког народа, немогуће очекивати. Наиме, јучерашњи ‘партнери у злочину’ – два ХДЗ-а, СНСД и СДС, имају само 17 од 42 заступника у парламенту БиХ и нису ни близу потребне већине.
Ако би којим чудом приједлог преживио и ову разину, био би упућен Дому народа гдје га чекају још веће препреке.
Босна и Херцеговина негдје у Азији
Босна и Херцеговина једина је вишенационална држава на европском континенту која примјењује рјешења националне асимилације и насилне централизације. Европа за то вријеме тежи децентрализацији и спуштању власти на ниже разине и такву политику проводи већ неколико деценијаа. Административно уређење земље нажалост није једини примјер политичког насиља у БиХ, макар је најскандалознији, већ се слично покушава провести и по питању медија, конкретно јавног телевизијског сервиса.
Потпуно супротни примјери из других вишенационалних држава Европе додатно појачавају дојам како је БиХ потпуно дисфункционална држава у којој се примјењују застарјела рјешења потпуно неадекватна простору и времену у којем живимо.
Примјер из Швајцарска говори како јавни телевизијски сервиси на њемачком (СРФ 1, 2, инфо), француском (РТС Ун) и италијанском (РСИ Ла 1) језику сасвим нормално функционирају.
Ништа другачије није ни у Шпанији гдје ТВЦ уредно емитира на каталонском, а ЕТБ на баскијском језику.
Белгија такођер нуди говорницима различитих језика јавну телевизију на њиховом материњем језику. ВРТ је тако јавни емитер за фламанску заједницу, РТБФ за франкофони дио краљевине. Но, Белгија је отишла и корак даље па својој њемачкој заједници од 70-ак тисућа припадника такођер нуди јавни телевизијски канал на њиховом њемачком језику. Исто је учинила и Италија у Јужном Тиролу.
Босна и Херцеговина је тако једина европска вишенационална држава која припадницима конститутивног народа негира право на јавни ТВ сервис на њиховом материњем језику. Иако граничи са скорашњом чланицом Европске уније, Босна и Херцеговина нажалост као да не припада европском континенту.
(Дневно)
