Прочитај ми чланак

СРПСКО-ХРВАТСКЕ ЈЕЗИЧКЕ ЗАВРЗЛАМЕ: Којим језиком говоре Срби и Хрвати

0

Могу ли се споразумјети људи ако један говори српски, а други хрватски? Је ли то исти језик који само има више имена или су ипак два различита језика?

Српски и хрватски језик имају, одиста, и различитих ријечи, мада не тако много. Имају и различитих граматичких правила, конструкција реченица, али имају и нелогичности које је тешко објаснити. Као да је циљ био збунити оне који желе научити онај други језик.

Примјер који се најчешће спомиње је кућаница или домаћица. Ако се на српском језику каже кућа, било би логично да је жена која се брине о тој кућу кућаница. Али није, она је домаћица. Ако се на хрватском каже дом, било би логично да се жена која се брине о дому зове домаћица, али опет није тако. Она је кућаница. Тешко за разумјети. Али ту није крај овој заврзлами, јер у хрватском језику мушкарац који се брине о дому није кућаник, него домаћин.

Иво Кобаш је босанско-херцеговићки писац; живи и ради у Сарајеву.

Хрвати не кажу као Срби – зависити, него овисити. Али су некада име држави дали Независна. Зар не би требала бити Неовисна? Али гле чуда, ни код Срба се није начисто с овом ријечи, мада не знам нити од чега то зависи нити од чега овиси. Они кажу зависити, али за наркомана кажу да је овисник? Је ли то можда џентлменски уступак за Неовисну? Или… ко би га знао?

Идемо даље. Читалац, гледалац, познавалац, и тако даље, то су српски облици ријечи, а читатељ, гледатељ, познаватељ, и тако даље, то су хрватски облици тих ријечи. Сад бисмо, наравно, очекивали да и учитељ и учитељица у српском језику буду училац и училица, је ли тако? Јест, али мало сутра! Ту ово правило не важи!

А видите ову посластицу. Распродато, продато, кажу Срби, а не као Хрвати – распродано, продано. Али ако негдје изводе Сметанину комичну оперу Продана невјеста, код Срба може некада писати невеста, некада невјеста, али је увијек продана, а никако продата?

Код увођења страних ријечи у свој језик, укуси Срба и Хрвата се често мимоилазе. Хрвати неће узети ријеч артиљерија јер је француска, а користе је и Срби, него узимају турску ријеч топништво. Али када је у питању име државе, Србима ће бити прихватљивија њемачка варијанта, Швајцарска, а Хрватима Швицарска, мада је то француска варијанта?

Писање је посебна прича. Хајде што не знамо како се, рецимо, зову неке особе из земаља чији језици имају гласове које наши језици не познају. Је ли Мао Це Тунг. Мао Зе Донг, Мао Зедонг; Је ли Јохан Кројф, Јохан Крајф, Јохан Црујиф и тако даље, али ми закомплицирамо и имена која и сами имамо и изговорили смо их ко зна колико пута. Тако, на примјер, тамо неког Халида из Сирије зачас претворимо у Кхалида, а Наташу из Русије у Натасху.

Могло би се тако набрајати још много примјера. Пуно неспоразума. Али се сви одлично разумију. И сад ти буди паметан!

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!