Прочитај ми чланак
Новине Политика, у рубрици „Друштво“, су 20. јула 2015. године (стр. 7) објавиле чланак о православном свештенику Милутину, оцу Николе Тесле. Новинарка Вишња Аранђеловић водила је разговор са Милованом Матићем, аутором књиге: „Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле“.
Теслин отац – полиглота
Православни свештеник Милутин Тесла неговао је добре односе са римокатолицима и муслиманима, говорио најмање осам језика, извештавао за „Србски дневник“.
Заговорници идеје да Теслина урна треба да почива у порти Храма Светог Саве, а не у Теслином музеју у Београду, сматрају да би то одговарало његовим верским убеђењима које му је усадио његов отац Милутин, иначе свештеник. Осим овог податка, шта још знамо о оцу великог научника? Готово ништа. Последњи озбиљнији текст о Милутину Тесли написан је далеке 1928. године, а протеклих година његовом биографијом бавио се још и академик Василије Крестић. Неправду бројних биографа који су запоставили чињеницу да је невероватан син потомак исто толико невероватног оца, исправио је Милован Матић недавно објављеном књигом „Српски прота Милутин Тесла“, која ускоро добија и издање на енглеском језику, а чији је издавач манастир Студеница.
Милутин Тесла (1819–1879) рођен је у личком селу Радуч. Напустио је војну школу због крхког здравља и уписао богословију у Плашком.
– Иза штурих података, крије се необична личност. Био је полиглота, говорио је између осам и осамнаест језика. Током 25 година рада на овој књизи пронашао сам доказе да је знао словенски, старословенски, мађарски, немачки, енглески, француски… – набраја Матић, иначе биограф и библиограф Николе Тесле. Отац славнога научника службовао је као парохијски свештеник у Штикаду, Сењу, Смиљану и Госпићу. Од нашег саговорника сазнајемо да је неговао добре односе са римокатолицима и муслиманима…
У наставку, Политика открива колико је година трајало Милованово истраживање:
– Такође, лично сам се уверио да су неколико бечких новина, тачније четири, 1873. године пренеле вест да је примио царски орден Аустроугарске монархије – прича Матић.
За портрет Милутина Тесле било му је потребно, осим две и по деценије, много истраживачког рада, безброј путовања по Србији и Хрватској, али и сарадња са колегама биографима из Америке и Немачке. Сакупио је многе дописе, записе, преписке, сведочења савременика, као и накнадна истраживања. Она нам о Милутину говоре као о образованом и духовитом човеку, али и строгом оцу.
– Док је Никола у младости мајка Ђука давала новац знајући да ће да се коцка, Милутин је осуђивао младалачке године лутања свог наследника. Корен очеве строге дисциплине вероватно се налази у трагедији у којој су Милутин и Ђука изгубили једног сина – појашњава наш саговорник.
Ипак, Никола се оца радо сећао и често га је спомињао у текстовима објављеним у америчким часописима. Можда је најинтересантнији онај у којем се научник Тесла враћа у године детињства и објашњава како је славио Божић. Осим нежних речи о оцу, прича наш саговорник, текст је интересантан и због напора који је Никола Тесла уложио како би Американцима објаснио шта је „прасе натакнуто на дрвени ражањ“.
– И Милутин је волео да пише. Био је дописник „Србског дневника“, извештавао је о догађајима из градова у којима је службовао. Иако се и раније могао наћи податак да је био и песник, нико није успео да уђе у траг ниједном стиху. Пошло ми је за руком да пронађем две Милутинове песме од којих је једна „Поздрав новог лета“ посвећена администратору Епархије горњокарловачке Сергеју Каћанском – прича Матић и додаје да је Милутин био заљубљеник у књиге. Посебно је волео да чита Гетеа и Шилера. Разлог због којег је отац Николе Тесле био у другом плану у односу на мајку, о којој јавност зна много више детаља, наш саговорник налази између осталог и у тврдњи Јованке Броз (рођена Будисављевић) да је у крвној вези са Ђуком.
– Иако је Вељко Кораћ, професор Филозофског факултета и дугогодишњи директор Музеја Никола Тесла, доказао да то није истина, о мајци Ђуки се много више причало и писало, нарочито у комунистичком периоду – каже Матић, иначе по струци физичар. Незаобилазна тема у српско-хрватским расправама када је реч о Николи Тесли јесте и његово порекло. Са српксе стране често се чује питање – како може да буде Хрват син православног свештеника?
– Никола Тесла је добро знао ко је. Када је 1892. наш научник посетио Београд, дописник загребачких новина „Србобран“ извештавао је о овом догађају и пренео Теслине речи: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…!“ Јавност је остала ускраћена за више података, јер Хрватска овај број новина забрањује судском пресудом коју је објавио њихов званични државни лист „Народне новине“ – прича наш саговорник.
Сви примерци „Србобрана“ одштампани 4. јуна 1892. заплењени су и уништени. Загребачки суд образложио је да садржај тих новина распирује мржњу и презирање према државној управи, што су оквалификовали као нарушавање јавног мира.
Милован Матић: Српски прота Милутин Тесла (1819–1879) отац Николе Тесле; издавач: Манастир Студеница, 2015. година
Најзад прва књига о Милутину Тесли (Радуч, 1819 – Госпић, 1879), која доноси нова сазнања о пресудним утицајима оца Милутина на васпитање и образовање сина Николе.
Након дугогодишњих истраживања, аутор приказује целовиту биографију и све до сада пронађене радове, преписку и записе проте Милутина Тесле, српског националног радника, трибуна, проповедника, полиглоте, песника, просветитеља, оца генијалног Николе Тесле.
Милутин Тесла је дуго у неправедном и неоправданом забораву, иако то можда звучи парадоксално с обзиром да се његово име помиње у свим биографским записима о његовом сину Николи. Сем неких спорадичних страница на интернету, последњи озбиљнији текст о њему објављен је пре више од осамдесет година (1928), а академик Василије Крестић је нешто више осветлио његов боравак у Смиљану на основу новооткривених и драгоцених писама у својим радовима 2006. и 2009. године.
Књига има два дела. У првом делу обрађује порекло породице и презимена Тесла, биографије Милутиновог оца Николе и мајке Ане, супруге Ђуке, брата Јосифа, другог сина Данила и три ћерке: Милке, Ангелине и Марице, као и сва четири ујака Мандића.
Свестрано је истражен животопис Милутина Тесле у свим његовим аспектима: школовање, брак, сва места службовања – Штикада, Сењ, Смиљан и Госпић, рођење, одгајање и однос са сином Николом. Посебан осврт је усмерен на лик проте Милутина као врсног проповедника, дописника, стихотворца, књигољупца и узорног православног свештеника који је неговао добре односе са римокатолицима и муслиманима. Други део књиге доноси прилоге у оригиналном облику: дописе, записе, преписку, сведочења савременика, као и накнадна истраживања.
Извор: Политика, manastirstudenica.rs
