Srušiti režim kakav je izgradio Aleksandar Vučić nije lak posao i shodno tome se ne može obaviti brzo. Za ovih jedanaest godina izgrađeni su mehanizmi kojima se vlast grčevito brani, a u koje su uložene milijarde evra. Najveća Vučićeva investicija je upravo sistem vlasti koji je mešavina mafiokratije i mediokratije. Sistem funkcioniše tako da sa jedne strane mafija kontroliše dobar deo novčanih tokova i ulicu, dok sa druge strane mediji vešto od građana kriju to da smo u kandžama okorelih kriminalaca. Protesti koji su krenuli krik su očajnih ljudi koji sve ovo razumeju i kojima je trebala potvrda da nisu sami. Tu potvrdu smo svi dobili jer se do sada nikada nije desilo da u kontinuitetu nedeljama imamo skupove te veličine. Međutim, sve što je do sada urađeno nije ni izbliza dovoljno za promenu vlasti, mora se već sada temeljno pripremiti velika jesenja politička ofanziva. Da bi se ovo uspešno sprovelo biće neophodno izaći iz zone komfora i to je veliki test koji svi moramo da prođemo, smatra Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Шта нас дакле чека у наредних неколико месеци?! Пре свега иде лето у којем велики број грађана одлази негде на одмор или им пак неко од наших из дијаспоре долази у госте. То је период у којем је по правилу расположење људи доста оптимистично и то је независно од тога какав је квалитет живота. Тешко је очекивати да се у таквом амбијенту одржи масовност протеста тако да треба прећи у форму која ће одржати пажњу на проблеме због којих је народ кренуо у правцу тихе револуције, а без инсистирања на некаквим епским акцијама током јула и прве половине августа. Наравно, власт ће што преко својих медија, а што преко добро плаћених „националних“ партија и покрета максимално да води кампању како је протест угушен. Владини медији ће тврдити да је то због наглог раста поверења и рејтинга Александра Вучића док су они „национални“ добили задатак да причају како су грађани издани и протести продати иако они нису ни прстом мрднули како би на било који начин помагали да се грађани уопште и окупе. Најгласнији у причама о издаји протеста биће управо они који су највише радили на разбијању јединственог народног фронта који је формиран на улици.

Мислим да је важно присетити се и тога да је хрватска акција „Олуја“ којом су Срби етнички очишћени и протерани из Крајине планирана баш за почетак августа како би се избегле масовне демонстрације и дестабилизација власти у Београду. Читав план операције радили су амерички пензионисани генерали којима је било важно да се случајно не деси неки потрес па да Слободан Милошевић не буде у прилици да потпише споразум о миру у бившој СФРЈ што је тада био кључни адут у кампањи Била Клинтона за други председнички мандат. Те 1995. године држава је била изолована, сиромаштво велико, могућност путовања минимална па ипак су изостале масовне демонстрације због издаје крајишких Срба.

Слободно се може рећи да је лето тренутно највећи Вучићев савезник јер ће сасвим извесно добити могућност да се реорганизује и покуша да ослаби народни фронт који се против њега формирао. Међутим оно што охрабрује је то што је то уједно и једина ствар која власти иде на руку, а све остало што ће се дешавати им значајно компликује ситуацију. Оно што је очигледно је да елементи иностраности рачунају на то да ће у току лета завршити све формалности везано за коначни договор око Косова и Метохије те да ће негде у септембру или најкасније октобру моћи да се организује велика међународна донаторска конференција. Из тог разлога ни САД ни ЕУ немају симпатије према спонтаним грађанским протестима већ раде све да Вучић буде на ногама па макар изгледао попут грогираног боксера. Речју, не треба рачунати да ће му западњаци одсвирати крај без обзира колико буде уздрман.

Са друге стране, Русија и Кина такође рачунају на овај режим јер су много уложили у њега па га сходно томе посматрају као инвестицију коју не желе да испусте. За политички исток посебно је проблематично то што су практично све карте бацили на Вучића и сада немају нити једну личност или организацију са којом би могли да сарађују на иоле одржив начин. Отуда пре свега од руске стране стижу осуде за протесте иако су и они свесни да тиме ризикују да се у неком моменту чак и русофилски оријентисани грађани окрену против њих. Ту ћу поћи од себе који имам више различитих признања од државе Русије на име јачања односа две земље и два народа, а који нисам нимало срећан да чујем да ме руски амбасадор ни кривог ни дужног ставља у контекст дестабилизације земље у корист НАТО пакта. Но, имајући у виду динамику која се одвија на Косову као и чињеницу да ће Америци требати озбиљан помак због почетка кампање за тамошње председничке изборе са правом се може очекивати да ће септембар донети такве политичке потезе власти који ће изазвати на реакцију значајан део патриотски настројених грађана да се укључе у протесте јер ће то остати једини начин да се одбрани уставни поредак земље.

Други велики проблем који има Вучић је све лошије стање у привреди. Сектор грађевине улази у стагнацију, чак у неким сегментима показује и силазни тренд. Пољопривреда очекује родну годину, али због катастрофалних политичких одлука у 2022. произвођачи ће имати губитке. Наиме, услед жеље да народу покаже како се очински брине и како се разуме у све Вучић је лично донео одлуку о забрани извоза пшенице. Није слушао упозорења стручњака који се разумеју у област већ се водио само саветима медијских саветника који су му рекли да треба народу да показује пуне амбаре и да им тврди да нећемо бити гладни док ће у ЕУ да гладују. Све је то Вучић верно следио и треба се сетити колико је било медијских извештаја у том правцу како Европом почиње да се шири глад, а да ми имамо милионе тона пшенице и да је нећемо дати никоме већ ће све остати нашем народу.

Елем, у међувремену су успостављени транзитни путеви и велике количине јефтине пшенице из Украјине и Русије су преплавиле свет и значајно обориле цене. Губитак наше пољопривреде само по том основу износио је 180 милиона евра. Из тог разлога ће откупна цена ове године бити не више од 18 динара, док је прошле била 36 динара по килограму. Треба подсетити и на то да се овогодишњи род базира на сетви која је у октобру прошле године била са нафтом од преко 200 динара и азотним ђубривом са рекордним ценама имајући у виду да је тада земни гас био на историјском максимуму. Због свега већ у септембру, најкасније октобру треба очекивати нове велике протесте пољопривредника. Стање у Електропривреди Србије је веома лоше из разлога што се политички намеће наводно професионално руководство које има једини циљ да се настави распарчавање и продаја вредног дела имовине, а то су хидроелектране. Са друге стране, угаљ се копа све мање и очигледно је да је план да се термоелектране просто пусте да се угасе саме. Све ово доводи до све већих унутрашњих проблема и очекивати је да ће се део радника, пре свега оних везаних за сектор угља сигурно побунити. Укупно гледано, бруто домаћи производ неће имати значајан раст чак ни уз сва штеловања резултата, инфлација ће бити најмање 15 посто, а имамо и део увежених проблема па тако чак и до недавно веома јаке гране попут индустрије софтвера почиње да показује знаке слабљења и неке од јаких компанија отпуштају запослене. Све у свему, од јесени ће се поред националних разлога везаних за Косово и Метохију, нагомилати и економски разлози за протесте. Укупно гледано револуционарни потенцијал ће значајно порасти.

Без обзира на све ове околности које би опозицији морале да иду на руку постоје разлози због којих постоји велика опасност да од тихе (или било какве друге) српске револуције не буде ништа. Разлози су пре свега субјективни и налазе се унутар нас који се бавимо политиком и генерално јавним послом. Пре свега, протести уопште немају десну страну нити у нападу нити у одбрани. Отуда власт са лакоћом пробија на том делу и грађане убеђује како су протести издајнички и како се не баве заштитом Косова или било ког другог питања од значаја за доста велики број опозиционо настројених грађана. Истовремено, нема понуде за оне који су национално оријентисани, а још увек се не осмељују да окрену леђа Вучићу. Такви људи сигурно неће отићи код Маринике или Лазовића, али би отишли рецимо код Шаровића. Међутим ту долазимо у проблем. Ако би рецимо Шаровић и ми други покренули неку причу да те људе изведемо на улицу, а независно од главног тока протеста, то би се тумачило као рушење јединства. На тај начин ти људи постају жртве Вучићевих играча унутар националне опозиције који их водају од немила до недрага и по задатку конфронтирају са остатком побуњеног народа. Са друге стране, приметан је и елитизам у тренутној поставци организатора протеста, а што одбија оне који ће бити у економским недаћама које нам предстоје. Уз дужно поштовање према Светлани Бојковић и Секи Сабљић, али тешко ће пољопривредници у Србији запамтити да су те две диве српског глумишта јавности указивали на њихове проблеме. Али уз додатак некога ко је њима културолошки и животно ближи то би онда добило сасвим друге димензије.

Мишљења сам да је тренутно неутемељени елитизам највећа опасност по укупно опозиционо деловање. Онај ко буде успео да се издигне изнад тога биће неко ко ће суштински читаву причу оперативно повести и довести до успешног краја. Раније је то био Зоран Ђинђић који је успео да под исту капу стави Весну Пешић и Вељу Илића јер је био дубоко свестан да само тако штити опозиционе бокове, а био је и толико разуман да предложи Коштуницу као главно лице промена знајући да само тако Милошевић може да изгуби. Ми сада немамо ни Ђинђића ни Коштуницу, али је могуће направити тимове који ће имати улоге које су некада носили појединци. Тако оформљени тимови морали би да постану носиоци јесење политичке офанзиве која ће бити одсудна. Биће то ми или он, а када се заигра тако онда нема нерешеног резултата већ победник носи све.

РАСПАД Асаф Ајсин напустио Вучића и рекао му: Следеће изборе, кад год били, губиш!https://t.co/I7tKyi82rm

— СРБИН инфо (@srbininfo) June 27, 2023

Izvor: magazin tabloid

Oznake: jesenja ofanziva, Aleksandar Vučić, Miroslav Parović, rušenje režima