ПРЕВЕДЕНО НА ЕНГЛЕСКИ: Први обиман рад српске археологије о Келтима

09:10 03.12.2018.

Монографија Еарлy Ла Тцне Пећине Нецрополис (Ранолатенска некропола Пећине) академика Борислава Јовановића (1930-2015), која се недавно појавила на енглеском језику (уз резиме на српском), у издању Археолошког института у Београду…

… „представља резултат дугогодишњих теренских истраживања академика др Борислава Јовановића и његових теоретских разматрања археолошке грађе те врло значајне келтске некрополе, гдје је за закључна разматрања врло важан налаз гробова аутохтоног становништва“, напомиње у својој рецензији проф. др Митја Гуштин. Он наводи да је ова монографија, након дугог времена, после радова Јована Тодоровића из 1960-их и 1970-их година (Келти у Југоисточној Европи – 1969, Карабурма – 1972, Скордисци – 1974 и Жидоварско благо – 2006), први обиман монографски рад српске археологије на тему Келта и келтске материјалне културе.

„У раду је представљен изванредан археолошки материјал са локалитета Пећине из околине Костолца, велике научне вриједности јер се због очуваности налаза и савременог истраживања добро препознаје“, наводи рецензент.

„Некропола у Пећинама врло је значајан материјалан доказ о подацима у античким изворима, који говоре да су се Келти у тој области по први пут срели са Грцима средином 4. века п. н. е. Особито се утиснуо у колективну историјско сјећање сусрет са Александром Великим и анегдота у вези с тим да се никога не боје, и њихов мистериозан фијаско неколико деценија касније испред Делфа 279. године п. н. е“, додаје Гуштин.

„Успоређивањем значајних истовремених некропола у Београд-Карабурми, Осијеку и некрополама у Трансданубији, Трансилванији и у једном примјеру и у сјеверним Апенинима италског полуострва овај рад иступа из оквира локалне племенске заједнице Скордиска. Он је значајан тако због непосредних веза са заједницом Источних Келта као и због добро уочљивог контакта између дошљака и старосједилаца, значи сусрета са старим илирским светом“, прецизира рецензент.

Академик Борислав Јовановић један је од највећих српских, југословенских и европских археолога, чија су истраживања оставила значајан и препознатљив утицај на археологију друге половине 20. века. Трагови његовог рада видљиви су у проучавању свих праисторијских периода на тлу бивше Југославије, што га данас чини једним од најплодотворнијих археолога Балкана и свакако једним од најзаслужнијих за употпуњавање знања о праисторији на овим просторима.