Вапај и јецаји две мајке одзвањали су православним гробљем у Пећи. Питање „зашто“ гутао је ваздух, док су Милени Радевић из очију лиле сузе. Јуче се навршило тачно шеснаест година од убиства шесторице младића у кафићу Панда у Пећи, 1998. године. И даље се не зна ко су њихове убице.

– Били су ученици, матуранти гимназије. Мој син Иван је био студент Економског факултета, међу њима најстарији. Седели су мирно у кафићу. Ко је тај монструм који је могао да у њих испали толике рафале? Избројали су 43 метка. Мој син је први погинуо, у њега је испаљено 10 метака. То само може болесна особа и монструм – прича за „Вести“ очајна мајка Милена која се након трагедије која је задесила њену породицу одселила у Подгорицу.

Сведок отмице

„Мени је и супруг киднапован, знам ко га је убио јер сам била сведок његове отмице у кући.
Можда је господ Бог желео да останем жива и сведочим.
Апелујем на све да нам помогну да сазнамо истину“, каже Милена Радевић.

Милена је палила свеће на споменику на коме нема имена њеног сина. На већини споменика нису исписана имена убијених младића.

– Након сахране казао нам је каменорезац да сачекамо да прође све ово, да се мало стиша, па ћемо да ставимо имена. И није се стишало. А управо то што нема имена је сачувало споменик од вандала, јер су 1999. ломили прво оне споменике где су скоро сахрањивани људи – прича Милена Радевић.

Држећи свежањ свећа у рукама обишла је и гробове и других младића које је те ноћи непознати убица отерао у смрт. Пратећи је у стопу, отац Бојан Јевтић служио је опело. Милена је пажљиво палила сваку свећу.

– Нема ни Драгана, Зорана, Вукоте, Светислава, и најмлађег Ивана, који је тада имао само 15 година.

На други крај гробља стиже се кроз мучан призор: У парампарчад полупане надгробне споменике, ишчупане крстове, гробнице које зјапе јер је до њих прокопан тунел и отворио их. Путем крај оборених стабала која су пала на споменике, стазом крај костију животиња које су разбацане.

Око 50 одсто надгробних споменика на православном гробљу у Пећи је уништено, оскрнављено и запуштено. На том другом крају, Љубица Трифовић је са супругом Војиславом палила свећу сину Драгану. 

Те ноћи сам била са супругом код стрица. Кћерка Драгана ми је те вечери јавила да се нешто десило у Панди, али сам ја веровала да ми је син Драган у другом кафићу. И отада, више не знам шта се дешава – причала је Љубица грчећи лице од бола.

Породице су очајне јер шеснаест година нико није одговарао за овај стравичан злочин.

– Живимо у тами као што и они живе у тами. Не знамо ко их је и зашто убио, шта је повод њиховог убиства. Ни данас не могу да поверујем да је то могао да уради такав злочин, а до данашњег дана да се не открије и да нико не одговара за такав злочин – прича Милена.

Нека открију шта знају

„После Вучићеве изјаве могу само да кажем да сам се осећао исто као онога дана када сам чуо да ми је син настрадао у Панди.
Ако нешто знају нека открију.
Надам се да ће случај бити обелодањен, да не оптужујемо ни једну, ни другу страну.
Да знамо праву истину“, завапио је Војислав Трифовић.

Премијер Србије Александар Вучић је пре годину дана казао да нема доказа да су младиће у кафићу Панда убили Албанци, како се до тада веровало. Од тада, тврде породице, за њих је почела нова агонија, чекају да сазнају истину, а нико да је њима саопшти.

– То што је рекао премијер Вучић нам је отворило још једну рану, претешку јер смо живели у заблуди и мраку. Још сам у агонији, да ли је то тачно, да ли су то измишљотине које неко прича. Када је врх државе јавно објавио, нека изволе, нека изнесу истину.

Ко је убио нашу децу? Зашто их је убио? Нека стану пред нас родитеље и нека нам кажу – поручује Милена Радевић. Љубица Трифовић додаје да родитеље од тада нико није контактирао, и није им дао никакво објашњење.

– Никада мира у Србији неће бити, и не било га, ако не открију ко је убио младиће у кафићу Панда. Нема где нисмо до сада ишли, а врата су нам свуда била затворена.

Мислим да знају ко је то учинио, а ћуте. У име свих мајки убијене деце апелујем да господин Вучић позове родитеље и нека објаве да ли ишта зна или не зна. Ако те не учини, ићи ћемо пред Владу – одлучна је Љубица Трифовић.

Уплакани родитељи тихо, готово невидљиво, напустили су гробље у Пећи. И ове године без одговора на питања која гризу њихове живе ране.

Ничији случај

„Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је у једном чланку написао да случај није њихов, односно да убиста у кафићу Панда нису случај ратног злочина.

Из Фонда за хуманитарно право, госпођа Наташа Кандић каже да то није случај тероризма, онда они нешто знају.

Ако се ограђују од Панде и знају да није њихов случај, онда нека изнесу ко је починилац, ко је то урадио“, апелује Милена Радевић.

Екипа „Вести“ обишла је кафић Панда који се налази преко пута школе у Пећи. Занимљиво је да је тај објекат један од ретких у власништву Срба који није срушен, ни узурпиран, ни продат.

Нико га није ни погледао нити има Албанаца који су заинтересовани да га купе. Нико неће уклети простор.

(vesti-online.com, Фото: А. Чукић)

Ознаке: албански злочини, кафић Панда, Косово и Метохија, Пећ, православно гробље, убиство српских младића