Недавно сам бранећи став драгог пријатеља и професора верске наставе једне београдске гимназије, индиректно нападнута од оних који, не само да спочитавају веру у Бога, већ су и исконски мрзитељи сваког родољуба, па с тим у вези и свега српског.

Верска настава је изборни предмет, нико вас ни на шта не присиљава, нема потребе за толиком буком и стигматизацијом оних који верују. Да, ја јесам националиста – родољуб, већ сам на ту тему писала. Како ли ћу да волим и поштујем туђе ако своје ниподаштавам!?

Много људи је незадовољно, уместо да решавају сопствене проблеме, прибегавају најлакшој методи: одабацићемо врлине, занемарићемо савест, трудићемо се свим снагама да унизимо другог, како бисмо се попели на вишу, вештачку „инстанцу,“ поздрављени аплаузом медиокритета који је данас постао плуралитет.

Несвесни да на тај начин говоре о себи, јер празан човек једино тако може нахранити своју сујету. Јасно је да се константним апострофирањем термина пежоративног контекста, рефлектују фрустрације.

Невербална комуникација такве особе, одаје туп поглед или поглед пун беса, често мењање фацијалне експресије и пренаглашену гестикулацију, у зависности од тога у каквом јој је стању душа. Оне су жртве сопственог лимита свести, неспособне да стварају, конзументи доктрине у коју се укалупљују.

Ловећи стално грешке оних који нису у њиховом шаблону поимања живота, типични су прогоници. Дакле, од таквих, добићете разноразне дијагнозе иако нису психолози ни психијатри, немајући чак ни елементарно знање о овим наукама.

Човек који је прихватио себе, труди се да постане бољи него што јесте, а не бољи од другог; исијава миром, здравом потребом да свет учини лепшим местом, тако што ће унутрашњи преображај, револуцију, почети од себе. Увек се рационално трудећи да свој став изнесе смирено без велике острашћености. Вазда су највеће галамџије били они без мира у души, без формалног образовања, знања и наравно без образа.

Окружите се позитивним, задовољним и онима који свој Крст часно носе, наоружани стрпљењем и осмехом. Ко је испуњен Божијом благодаћу, исијава срећом и смирењем. Замените мржњу љубављу, биће лакше вама и околини.

„У мени, ја јесам, равно је са ја волим. Љубављу јесам, оно што јесам. Бити, постојати за мене је исто што и волети, љубити“. Свети Ава Јустин

Извор: Србин.инфо

Ознаке: атеисти, богоборци, патриотизам, православље, православна поука, православни идентитет, Славица Мојсин, СРБИН.инфо