Прочитај ми чланак
Предавање одржао познати православни мисионар о. Арсеније (Јовановић), сабрат манастира Острог.
“Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!“ Aко неко са жељом, непрестано, као дисање из ноздрва твори ову молитву, у њега ће се брзо уселити Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух, начиниће у њему стан свој; и молитва ће прогутати срце, а срце молитву; човјек ће стати да је твори дан и ноћ, и ослободиће се свих замки ђавољих.
Било да стојиш или сједиш, да обједујеш, путујеш или радиш нешто друго – постојано изговарај ову молитву, усрдно приморавај себе на њу, јер она побјеђује невидљиве непријатеље, као ратник убојитим копљем. Чувај је у мислима својим, не устручавај се да је тајно твориш на сваком мјесту. Кад изнемогну језик и уста, моли се само умом.
Од молитве која се дуго времена произноси само устима рађа се умна, а од умне срдачна (која се обавља у срцу). Исусову молитву (ваља) произносити наглас, али тихо, тек толико да сам себе чујеш. У вријеме молитве не треба лутати мислима на све стране, по пролазним стварима живота, него треба у сјећању, без љењивости, с пажњом држати само молитву.
Зато треба затварати ум у молитву. Aко се неко навикне на молитву Исусову и ако се она сједини са срцем, онда ће та молитва попут извора да потече на сваком мјесту, уз свако ђело, у свако вријеме, и увијек ће подизати човјека, било да бди или спава. Кад тијело усни или задријема, она га и тада, отргнувши се изнутра, подиже, јер њу је немогуће искоријенити.
Ова молитва, које никад није довољно, велика је зато што уз њу, и кад уста изнемогну и тијело клоне, душа никад не спава. Кад се приљежно обавља неодложан посао, или снажно наилазе помисли, или оваладава сан, треба се усрдно молити устима и језиком, да би ум пазио на глас; кад је пак ум у тишини и спокојан од помисли, тада је могуће молити се само њим. Овај молитвени пут води ка спасењу брже но читање псалама, канона и обичних молитава.
Извор: Србин.инфо; видео: мајдан83
