Прочитај ми чланакПонос некадашње југословенске војне индустрије тенк М 84 и данас привлачи велику пажњу. Осим земаља у регији, користи га и Кувајт који је прошле године набавио 149 тенкова, али и бројне друге земље су хтеле управо тај тенк.
Међутим, отезање с послом и распад СФРЈ утицали су да пропадне један од најуноснијих послова те земље – продаја тенка М 84 и лиценце Пакистану која се одвијала у великој тајности.
Зашто баш Пакистану, поставио би неко питање?
Због сталних проблема са Индијом, Пакистан је морао да се наоружа савременим наоружањем.
Када је постало јасно да Индија креће у развој властитог тенка, на бази совјетске лиценце за тенк Т-72М, Пакистан је схватио да његови тенкови не могу конкурисати тенку Т-72. Због тога су војне делегације Пакистана убрзано кренуле у неколико земаља да пронађу погодну понуду за куповину или за откуп лиценце савременог тенка (Русија, Украјина, НР Кина, САД).
Будући да покушај да кроз сарадњу с Кином развију нови тенк није баш обећавао, Пакистанци су преко посредника сазнали и за југославенски тенк М 84, који су одлучили да тестирају.
У лето 1990. године у Пакистан под велом тајне упућена је група официра и подофицира како се Југославија не би замерила Индијцима, с којима су имали одличну сарадњу.
У раздобљу од 25. маја до 7. септембра 1990. са југославенском делегацијом у ову азијску земљу послана су и два тенка П1 и П2 да демонстрирају борбене квалитете у специфичним географскимн и климатским условима Пакистана и да се обучи одређена пакистанска посада, за руковање и гађање тенком М-84А .
Посета је почела разговором о тенку М 84.
Посети југославенске делегације дат је посебан значај, јер је делегацију примио лично начелник главне команде. Пред њим и његовим сарадницима одржана је презентација од сат и пол времена и помно је бележена свака информација.
После завршетка састанка наређено да се крене у тестирање тенка. Иначе кад су тенкови припремани за презентацију све толеранције су пооштрене за десет пута, тако да су тенкови били у савршеном стању.
Оба М 84 испитивана су током вожње по песковитом и мочварном земљишту и с њима је пређено 1.600 километара при температурама од 45 до 50 степени.
Приликом вожње по песку и пустињи дизана је велика прашина, али није било ниједног квара тенка, а чишћење филтера за ваздух обављено је после 800 километара вожње. На осталим уређајима тенка није било кварова нити потребе за интервенцијом механичара. Изузетак је била замена једног блатобрана, који је деформисан, када је возио пакистански војник и ударио у неко дрво, које је било реткост у том амбијенту.
Детаљно су обављена испитивања савладавања водених препрека, ефикасно стварање димне завесе, тегљење тенка и вуча другог тенка, самозакопавање, провера маневарских способности.
Из тенка су извођена припремна гађања из уметнуте цеви 12,7 мм, с места и у покрету у режиму стабилизације, на стационарне и покретне мете на даљинама од 600–750 метара.
Гађања из топа с муницијом 125 мм извођена су дању и ноћу, на сталне и покретне мете на даљинама од 1.700–2.290 метара дању, на непокретне и покретне мете , а ноћу са све три врсте пројектила на даљинама од 970–1.365 метара. Нека гађања из тенка је особно извео пакистански бригадни генерал Хак.
Такође, од свих радио-станица с којима су пакистански тенкови требало да буду опремљени најбоље се показала југославенска радио станица, Чајевачка, РУТ-1, односно ПД9. Те су одмах почела неке наруџбе за ту радио станицу.
„Упознат сам с резултатима испитивања, и након увида у тенк, могу рећи да имате одличан тенк. Настојаћемо да га што пре добијемо“, рекао је тадашњи пакистански министар одбране.
Иначе, Пакистанци су тестирали и амерички М1А1 Абрамс, који, према изјавама пакистанских официра имао бројне застоје и кварове, а показао је и слабију прецизност ватре из топа. Неки пакистански одицири су казали југославенским колегама да М1А1 ’Абрамс’ није показао више од 10 одсто онога што је показао М-84А, па су југославенски тенк заволели као свој.
У Београду се крајем 1990. године разговарало о уговорима за куповину тенкова М-84А и о производњи истих у Пакистану. Пакистан је занимала куповина 250 тенкова М-84А те сарадња и друга техничко-технолошка питања.
„Из душе смо га заволели. Говорим као генерал и тенкиста. Гађао сам с три пројектила, и са сва три погодио мете. Желим уверити нашег начелника ГШ да је М-84А најбоље решење за Пакистанску војску, зато ћу му предложити да склопимо уговор о куповини тенка с вама“, рекао је генерал Дурани.
На велику жалост, до потписа о почетку још једног великог посла који би СФРЈ донело скоро милијарду долара није дошло јер је наводно запело око плаћања преко робне размене, на шта СФРЈ није хтела да пристане, па се отезало с уговором, а у међувремену је уследио распад СФРЈ, а Пакистан је наставио сарадњу са Кином.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
