Прочитај ми чланак
Почетком априла Марија Боснић и Александар Титов, правни сукцесори чувеног југословенског конструктора авиона Љубомира Илића, поднели су захтев за рехабилитацију творца три ловачка једноседа ИК-1, ИК-2 и ИК-3.
Овај случај је специфичан по томе што се тражи рехабилитација човека који никада није ни осуђен, нити је припадао било којим непријатељским формацијама, у војном или политичком смислу.
Адвокат Душан Николајевић, правни заступник предлагача захтева каже да конструктор Илић заслужује не само рехабилитацију, већ спомен-обележје и улицу у свом родном Београду.
Илићу је, подсетимо, решењем Среског суда у Београду, 28. октобра 1949. године конфискована сва покретна и непокретна имовина.
– Парадокс је да му је имовина одузета због одсутности, а претходно је лишен држављанства из истог разлога, као да је то некакав злочин. Они су то протумачили као Илићево идеолошко супротстављање новом режиму, што сматрам да не би смело да буде третирано ни као обичан прекршај – истиче Николајевић.
Како објашњава, Илићу је одузета вила у Улици Теодора Драјзера, преко пута Железничке болнице, са више од 600 квадрата стамбеног простора и око 12 ари плаца.
– Незахвално је вршити такве процене, али вредност ове имовине процењујем на око пет милиона евра. Да се и не говори о томе да је, наравно, нестало и све што се налазило у овој вили, а реч је о скупоценом намештају, многобројним уметничким предметима и сликама, јер је господин Илић био имућан човек. Ипак, не треба грешити душу, могуће је да су вилу опљачкали и окупатори, посебно имајући у виду да су Немци упорно трагали за пројектном документацијом његовог последњег пројекта ИК-3, који је у том тренутку био један од најбољих ловачких авиона у Европи – напомиње адвокат.
Љубомир Илић био је водећи војни конструктор авиона у предратној Југославији, шеф тима у коме су били и Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Авион ИК-1 настао је почетком тридесетих година прошлог века и већ тада био запажен у међународним круговима као квалитетан. Било је то велико чудо, да једна земља тог степена индустријске развијености створи тако напредан технолошки производ.
– Посебно се то односи на авион ИК-3, који је већ био у рангу немачког „месершмита 109”, који је тада важио за најбољи. Пројекат ИК-3 настао је 1936, први пут полетео 14. априла 1938, а ушао у серијску производњу почетком 1940. у фабрици „Рогожарски АД”, у Земуну. Укупно их је произведено мање од десет комада, у складу са финансијским могућностима. Остаје чињеница да је ИК-3 био прилично напредан авион и да је њих неколико узлетело 6. априла и пружило отпор далеко многобројнијем агресору. Сви авиони су уништени у борбама у ваздуху – истиче наш саговорник.
Авион је користио мотор фабрике „Хиспано Суиза” од 920 коњских снага, и представљао је комбинацију карактеристика британског „харикена” и немачког „месершмита 109”, а по перформансама и дизајну највише је личио на француског ловца „моран солније МС-406”. Међутим, иако опремљен истим мотором, ИК развијао је 527 километара на час, што је за 40 више од француског авиона.
– После Априлског рата и капитулације Југославије, сви краљевски официри, укључујући и потпуковника Илића, бивају интернирани у Оснабрик, који је био логор за официре. Немачки Вермахт је испитивао све авионе у окупираним земљама, али, према сведочењима, једино се нису докопали пројектне документације и примерка ИК-3. Илић очигледно није предао ништа и успео је да побегне из логора 1943, када је прешао на савезничку територију. О његовим подвизима сведочи и списак ратних одликовања, укључујући француски Ратни крст са бронзаном палмом и високе југословенске ордене – подсећа Николајевић.По повратку у земљу, неко време је провео у Београду, али убрзо одлази, најпре у Јужноафричку Републику, а потом у Шпанију, на Балеаре, где је 1997. године умро, додаје правни заступник Илићевих наследника.
– За своју државу био је у рангу некаквог злочинца. Нису му признаване заслуге, вероватно због тога што је по бекству из логора остатак рата провео у нашем војном штабу у Лондону. Ради се о човеку од националног поноса, који је у сложеним, турбулентним временима, уз своју техничку креативну генијалност, показао и моралну величину. Није помогао ни на који начин окупатору. По његовим пројектима направљен је и први војни авион Титове Југославије С-49, а његовог творца су посрамили и одрекли га се, уништивши му живот. Конструктор Илић никада се није вратио у земљу – истиче адвокат Душан Николајевић.
(Политика)
