Прочитај ми чланакОвако суморном стању балканских државица допринела је последњих 20 година и експанизија Немачке и њене политике Четвртог рајха, којом су балканске државе највише страдале на економском, војном, и привредном пољу.
Последице економског поробљавања европских држава, а нарочито оних на Балкану, данас су по ове државе кобне, скоро непоправљиве. Почев од Грчке, која је срачунатом политиком Ангеле Меркел доведена до руба пропасти, па редом, Бугарске, Албаније, Румуније до Хрватске.
Све балканске државе су девастиране, у многим је дошло до рециклирања њихове историје, културе. Све балканске државе су данас трагично презадужене, пауперизовано им је становништво, привреда сломљена.
Да подсетимо, пре распада СФРЈ, ова држава је, илустрације ради, могла у сваком тренутку да подигне 200 летилица, а данас све балканске државе немају ни пет озбиљних војних авиона! Али, без обзира на сломљену одбрамбену моћ сваке од балканских држава, Балкан је и данас буре барута, које може Европи да нанесе несагледиву штету, што се показало и прошле године, када је у Немачку и друге европске државе ушло преко Балкана око два милиона миграната, углавном из исламских држава, добрано угрожавајући безбедност и будућност водећих земаља Европске Уније.
Све Балканске државе су у статусу банана држава. Почев од Грчке, Албаније, Бугарске, Македоније, па до земаља бивше СФРЈ, све су презадужене, без перспективе да ускоро стану на ноге, ојачају привреду, инфраструктуру, повећају број становништва.
Последње три деценије су судбину балканских држава кројиле Немачка (преко Европске Уније) и Сједињене Државе. Немачка је учинила све да земље, попут Бугарске, Румуније, Мађарске и Хрватске уђу у ЕУ, мада нису испуњавала скоро ниједан услов за чланство. Али, политику ових држава подредили су интересима Уније и НАТО алијансе, свакако их одвајајући од било какве сарадње са Русијом.
С друге стране, последње две деценије, Кремљ се није уопште трудио да буде присутнији утицајем на Балкану, посебно је то било уочљиво за време “Јелцинове ере“. Кремљ није имао, а питање је да ли и данас има јасну стратегију односа према балканских државама, или ће та стратегија морати бити наметнута новом консталацијом односа који ће се брзо успоставити са Сједињеним Државама.
Сегементи руске политике су, ипак, присутни на Балкану. Обавештајна заједница има уплив у све видове живота у балканским државама, а захваљујући обиљу енергената, Русија је, скоро учинила зависним и многе европске државе, укључујући и Немачку.
Док су америчке и европске елите балканске државе последњих 30 година користиле за пљачкање њихових привреда и ресурса, Русија је са свим државама успостављала односе искључиво на економској сарадњи. Она је у томе била спутавана и ограничавана администартивним интервенцијама из Брисела. То се десило и Кини, и њеним настојањима да уђе на европско тржиште.
Економска криза натерала је политичке елите водећих земаља да седну за преговарачи сто. То се односи на Русију и Сједињене Државе. Проблем је судбински, и односи се на заштиту хришћанства и беле расе, која губи сваки утицај на планети. Европа је, показало се, постала црвоточна, распамећена, а њени челници, од Оланда, Меркелове, до европских комесара, изгубили су сваки осећај за реалност, а безбедност својих држава су препустили НАТО алијанси, којом командују Сједињене Државе, које и сносе највећи део трошкова ове гломазне војне машинерије.
Није први пут у историји да велике силе деле “зоне утицаја“. То се редовно догађало, почев од Берлинског конгреса до састанка на Јалти, када су Американци, Енглези и Руси нацртали карте света, и границе неких држава и војно-политичких савеза.
Доналда Трампа и нову америчку администрацију није донела рода, већ је прогурала војно-обавештајна заједница ове земље, која је, сагледавајући стање нације, закључила да се мора ићи у препаковање односа на планети. Трамп је само гласноговорник те политике, која је одлучила да збаци постојећу елиту САД-а, као однарођену, анационалну и корумпирану до бесвести.
Сасвим је за очекивати да ће се на преговарачком столу наћи и пакети решавања стања на Балкану, са чијих простора смрад може да подави Европу и растури хришћанске вредности до трагичних размера.
Очекивања грађана на Балкану од нове констелације односа су велика. Они траже слободу, јер су их националне олигархије довеле до нестанка.
На жалост, велику несрећу балканским народима може да донесе политика Велике Британије, која је, кроз историју, према балканским народима водила политику злочина и суровог жртвовања националних интереса балканских држава. Данашње српско руководство изњедрено је у Лондону, али се оно курвало са свим центрима моћи, играјући на корупцији политичких елита у Вашингтону, Лондону, Бриселу и Берлину. Политика Велике Британије је политика пропасти, јер и њој прети скраћивање, јер под чизмом Круне не желе да буду више ни Шкоти.
Ако Русија и Сједињене Државе Балкан препусте под протекторат Британији, онда за ове државе тек долазе црни дани. Енглеска је Србију навукла и жртвовала у Првом светском рату, увукла је у беспотребни сукоб са Хитлером, само зарад својих интереса.
Русија има веће шансе на Балкану, јер је реч о хришћанском народу, које са њом, осим вере, повезује и историја, култура..
Ако почне чишћење Балкана од садашњих политичких елита и опасних криминалних група на власти, мора да то буде сурово, да се иде до краја и без одлагања. Наравно, биће жестоког отпора, јер је Меркелова и Британија спремна да жртвује све своје пионе на овом простору. У супротном, биће још рата на Балкану.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 1, 2021
