Прочитај ми чланакИли су, рецимо, зевзеци констатовали да ноћу Славија изгледа као да Зорица Брунцлик пере косу.
Поштована водоизбацујућа, светлећа и музикосвирајућа новограђевино,
Ово писмо настало је као последица професионалне принуде: да оно није написано, адресант би се на овом свом једном-у-две-недеље колумнистичком простору морао бавити некаквим другим темама. А тих тема једноставно у овом тренутку – нема. „Мигови“ никако да стигну, премијер никако да се изабере, косовски избори никако да се заврше, Трамп никако да падне… Све нешто недовршено и безвезе, а за разлику од водоскочности која је оплеменила бивше вечно почивалиште пок. Димитрија Туцовића. Па ето, онда, шта да се ради, то ћемо…
Елем, Фонтано драга, свакако дугујемо захвалност васпостављању Твог воденог кружног тока на најпрометнијем београдском кружном току. Та захвалност је пореклом од тога што се одавно не насмејасмо тако као у првим сатима Твог званичног функционисања. Народ онај докони, уз приметну асистенцију оног опозиционог, засуо је дигиталне и остале медије досеткама на Твој рачун. Те је Трг Славија постао Трг Славина, те је реч заправо о Тргу Саше Поповића, а због светлосне естетике која Тобом доминира кад падне мрак погодан за расветљавање Твојих водених млазница. Или су, рецимо, зевзеци констатовали да ноћу Славија изгледа као да Зорица Брунцлик пере косу; или пак да је Тебе у Кини купило, а у Србији изградило, предузеће „Алибаба и 40 посредника“. Ако ће, дакле, свака оваква остварена инфраструктурно-естетска иницијатива резултовати оваквим засмејавањем, онда градске власти диљем Србије могу да имају неограничене буџете за своје визионарске замисли. Смех, у овим временима, вреди и више. Да није Тебе, заборавили бисмо колико.
Немој мислити, драга Фонтано, да у овом писму има нешто против Тебе. То непротивљење, наравно, није зато што ћеш хладити градски центар у топлим данима, па си, ето, климатски корисна. Нити се мисли да ће буљуци страних туриста пробијати полицијске кордоне у намери да баш испред Тебе опале јединствени и у савременој историји незабележени селфи. На памет не пада, такође, ни дрвено-адвокатска констатација да си лидер међу фонтанама у Региону. Тако би ти било приписано лидерство оног типа какав има споменик Александру Македонском у Скопљу.
Из кога, приметићемо, не тече вода, премда би имало смисла и то учинити – на једном конкретном месту – зарад ваљаног симболизовања и Македоније и Региона… Но вратимо се на ствар: ово писмо, дакле, није противљење Теби, јер шта па и има да се каже против фонтана и водоскока? Откад је света и века, човек је волео да види како вода иде како он хоће, а не како би она хтела. Е сад, да ли из Тебе вода штрца како ваља и доликује људској, грађанској и националној амбицији, реч ће дати фонтанолози; и чим се први такав појави у Србији, ето новог писма, са ваљаном аргументацијом. До тада, ћутимо, да – између осталог – не покваримо досадашње одбрамбено лупетање.
Признаће Ти ово писмо, а Ти немој ником да кажеш, да је лепо видети те, али некако и тужно. Јербо кад Те угледамо из кола – све у себи борећи се против светлосних ефеката и музике, а зарад безбедности осталих учесника у компликованом славијском саобраћају – којечега се сетимо. Па, рецимо, како је слична фантазија о сопственој величини и парцијалном напретку, а на местима које масовно посећују бирачи, свашта нешто подизала. Од материјалног па до нематеријалног. Од пребуџених мостова до митова о Најстаријој Нацији у Пупку Свемира. Од грандиозне Палате Федерације за федерацију која ће пропасти, до жељених државних граница које се никада неће освојити. Некако поново подсећаш, а свакако је лепо да си ту, како постоје случајеви, оно као кад просјак стави прескуп сат на руку, кад нешто репрезентативно западне нечему супротном на презентацију. А несклад, немој да се љутиш, нема то везе са Тобом, оће мало да растужи. Понекад и до суза. Што је исто течност, само не иде у млазевима, нема розе расвету а ни давнопочившег Мајкла Џексона у музичкој пратњи.
Било како било, ту си где си, чупати те нити можемо нити хоћемо, независно од тога што ових дана свако има и на шта да седне и добро или лоше мишљење о Теби. А можда те, ипак, једног далеког дана и сустигнемо, по свему осталом што Те окружује. И на кружном току, а и шире, укруг диљем отаџбине. Добро нам, дакле, дошла, у име те наде, и штрцај слободно.
Увис, и никако другачије.
