Прочитај ми чланакСтежимо кајиш јер се нема, смањимо пензије јер је празна каса, спустимо плате јер то тако мора – нови откази следе јер то тако треба, искључиво за наше добро!
Ма ништа није спорно, нико на овом свету никоме не сме да забрани да буде шта хоће и на крају крајева Бог нам је дао потпуну слободу, да бирамо шта је добро, а шта није! То дефинитивно није дискутабилно ни проблематично.
Проблематично је то што је огромна већина принуђена да трпи једну безобразну и неваспитану мањину која тражи некаква права која превазилазе сваки здрави разум и сада већ сваке године понављају исту причу!
„Геј парада“ као симбол борбе против дискриминације! Ма кога ви лажете бре, зар мислите да су млади у Србији идиоти и да ће сваку вашу спиновану глупост да прогутају?
Нису драги моји, притом сматрам да за овај догађај делимично нису криви сами организатори, већ они што нам стежу кајиш свакога дана све јаче, а пред оваквим стварима устукну и шаљу подршку – јер они више нису гибаничари него модерни владари који не виде проблем да се једна оваква манифестација одржи у граду у коме је мајор Гавриловић са својом четом положио свој живот бранећи га! Но нећемо о прецима, ви то не разумете – није то ваш ниво.
Колико новца је коштати „Парада поноса“? Занима је као грађана ове земље? Зашто мора да се одржи по сваку цену? Да ли је ово демонстрација силе над свима нама? Демократија сигурно није! Зашто сте смањили плате и пензије ако ћете да бацате новац на овако нешто?
Зашто за болесну децу смс-ом скупљамо новац и углавном све то буде неуспешно јер буде сувише касно!? Зашто се правите луди када се постави овако једноставно питање? То нису ваше паре господо, него паре грађана Србије!
Зашто су слепи дискриминаци па на већини семафора морају да моле да их неко преведе преко улице? Шта је са ратним ветеранима? Шта је са инвладима? Зашто се новац у то добро не усмери?
Ништа се не мења и све остаје исто, апатија влада и ми као нација стојимо немо и све то гледамо, као да су нам мозгови испрани, као да је нестало речи, као да је нестало храбрости, као да смо нестали!
