Прочитај ми чланакУ Загребу је јутрос у 93. години преминула бивша атлетичарка и телевизијска новинарка Милка Бабовић.
Преминула је од коронавируса, али је патила и од другх хроничних болести, због чега је хоспитализована пре два и по месеца, преноси Јутарњи лист.
© Фото : Youtube/ZagiVjeverko/Printscreen
Милка Бабовић рођена је 27. октобра 1928. у Скопљу, а у Загребу је живела од 1948. године где је студирала хемију на Технолошком факултету. Дипломирала је на Вишој педагошкој школи у Загребу (1963.) спорт и физичко васпитање, хрватски и немачки језик. Говорила је енглески и немачки, а служила се француским и руским.
Као чланица Младости, била је атлетска репрезентативка Југославије, двапут светска студентска првакиња у трчању на 80 метара с препонама (1953.у Дортмунду и 1957. у Паризу). На ЕП у Берну, 1954., била је пета на 80 метара с препонама. Уз то, 17 пута била је првакиња Југославије, 27 пута рушила је државни рекорд (у неколико дисциплина), 26 пута била је чланица репрезентације, 2 пута првакиња Балкана.
Најбоља спортисткиња
У анкети „Спортских новости“ где гласују спортски новинари, трипут је била проглашена као најбоља хрватска спортисткиња, двапут југославенска.
Од 1949. бавила се спортским новинарством као спољни сарадник. У почетку је писала за „Народни спорт“ , касније учествовала у радијском програму Радио Загреба, а повремено сарађивала с „Вјесником“, „Слободном Далмацијом“, „Ослобођењем“ и низом других часописа. Ценила је и поштовала великога новинара Хрвоја Мацановића, за којег је говорила да ју је свему што зна он научио.
Од 1957. била је стално запослена на Радио Телевизији Загреб, прва је спортска репортерка у Хрватској, оснивачица спортске редакције телевизије и њена прва уредница, сарађивала је са свим програмима ТВ Загреб. Покренула је прво јутарње вежбање уз ТВ екран (емисија „Вежбајте с нама“) 1958., а заједно са Жужи Јелинек у емисији „Породица и домаћинство“ је организовала прву модну ревију у студију (тада је све било уживо, није било технологије која би то снимила). Сарађивала је и на емисији „Пионирски мозаик“ (Мендо и Славица) у делу о спорту.
Заштитни знак ТВ преноса
Неколико година, од 1958. уређивала је емисију ТВ Загреб „Телеспорт“, која се попут неког јавног округлог стола активно бавила физичком културом културом и спортом. Многи познати спортисти, тренери, педагози, лекари и политичари проговарали су у емисији о рекреацији, врхунском спорту, опасностима, лепоти, о допингу, о школском систему физичке културе, о дворанама… Због специфичног начина коментарисања постала је заштитни знак ТВ преноса уметничког клизања.
Осим небројених репортажа и јављања са свих спортских догађаја широм земље, као репортер и коментатор ради и на ОИ у Риму 1960. и Минхену 1972., на Зимским олимпијским играма у Инцбруку (1964. и 1976.), Греноблу (1968.), а на ЗОИ у Сарајеву 1984. била је заменица водитеља Прес центра. Током каријере као коментатор прати атлетику (6 ЕП), клизање, гимнастику, веслање, коњички спорт, скијашко трчање и брзо клизање. За време ОИ у Лејк Пласиду 1980. радила је као инструктор ЕБУ (Евровизије) у облику помоћи у организацији преноса с ОИ. За потребе ОИ у Сиднеју 2000. учествује у изради система за праћење модерног петобоја, а за Салт Лејк Сити (ЗОИ 2002.) за потребе система праћења клизања.
Истовремено с радом на ТВ Загреб учествује и у другим редакцијама, уређује и рубрику о спорту у дечјем листу „Смиб“ (од 1970-1981.), сарадница је „Плавога вјесника“, а сарађивала је и у другим новинама и часописима. Била је коаутор дела Хрватске опште енциклопедије (слова „Х“ и „И“), и чланица уређивачког одбора стручног часописа „Историја спорта“ (излазио 1970-1999).
Бабовић је била председница Секције спортских новинара Хрватског новинарског друштва (данас Хрватски збор спортских новинара) од 1974.-1978., а у два мандата била је чланица Југословенског олимпијског одбора.
