Прочитај ми чланак

Никола Варагић: Православни одговор на климатске промене

0

Наш одговор на климатске промене је да живимо хришћански, да постимо и више бринемо да задовољавамо духовне, а мање природне и вештачке потребе и да волимо и физички и духовни или умни рад

У оквиру програма ORTXODOX GREEN – Православни одговор на еколошку кризу удружења Центар за екологију и одрживи развој „ЦЕКОР“ из Суботице и „Савез православних жена“ из Београда 6. децембра 2023. године у Београду организована је трећа конференцију под називом „Православни одговор на климатске промене“ и припрема брошуру која би значајно допринела ширењу важности оваквог приступа еколошким темама.

Конференција је разматрала ове теме:

Улога Архијереја и православних друштвених организација у одговору на изазове климатских промена, еколошку безбедност, прехрамбену и демографску безбедност;
Литургијска перспектива, литургијска трансформација човека и света као једини пут разумевања онтолошке природе еколошких проблема;
Промена антрополошке перспективе са индивидуалистичко, глобалистичке, конзумеристичке на Христолошку-светосавску;
Духовно-морална криза и климатске промене;
Примери добре праксе из Цркве и заједнице као одговора на климатске промене;
Која је опасност од климатских промена и опасност од технологија и приступа који се користе за борбу против климатских промена које воде у друге можда и опасније еколошке проблеме.
Доносимо излагање нашег Николе Варагића на конференцији.

Никола Варагић: Православни одговор на климатске промене

Kлима има природне флуктуације и мењала се током историје Земље. Неки научници тврде да температура сада расте брже него у претходним вековима и да су недавне климатске промене изазвали људи. Тај феномен познат је као „глобално загревање”.

Без ефекта стаклене баште, Земља би била много хладнија и били би тешки услови за живот. Свет је сада за око 1,1 степен Целзијуса топлији него крајем 19. века. То је углавном због велике употребе фосилних горива – угља, нафте и гаса, као и због нестанка шума, кажу научници који тврде да је човек одговоран за глобално загревање. Kада фосилна горива сагоревају, ослобађају гасове стаклене баште и тако се задржава додатна енергија у атмосфери близу површине Земље и загрева планета. Од почетка индустријске револуције, нивои угљен-диоксида порасли су за више од 30 одсто. Није добро кад је Земља много хладна, а није добро ни кад је много топла.

Исти научници упозоравају да глобално загревање може да изазове катастрофалне последице по планету; ситуација ће се вероватно погоршати у наредним деценијама и само хитне мере које они предлажу могу ограничити најгоре последице климатских промена.

О томе је 1957. године писала Ајн Ренд у роману „Побуњени Атлас”. Исте године је у оквирима Међународне године геофизике отпочело систематско посматрање озонског слоја. У периоду до 1962. године, у једном тренутку, забележено је смањивање или трошење озонског слоја, али је после тога озонски слој поново почео да се враћа у нормалу. Два хемичара из САД и један из Западне Немачке 1974. године изнели су хипотезу да је главни узрок стварања „озонских рупа“ хлор који се налази у фреону.

Цела прича око глобалног загревања убрзала се 70-их година 20. века, након оснивања Римског клуба. Тих година је поново уочено да се озонски слој смањује и настала је синтагма „озонска рупа”. Циљ Римског клуба је декарбонизација која би се постигла деиндустријализацијом, као и смањењем броја становника планете, на тзв. „златну милијарду”.

Иза организација попут Римског клуба, Трилатералне комисије, Билдерберг групе или Светског економског форума у Давосу, то је сад већ опште познато, стоје најбогатији људи Запада. Да ли због тога што су најбогатији, или из неког другог разлога, ови људи су се осетили позваним и одговорнима да брину о целом људском роду и планети Земљи. И како то раде? Тако што говоре да је човек штеточина и да је крив за глобално загревање, због чега број људи мора да се смањи, а у оној златној милијарди већина би требало да једе инсекте, а не црвено месо, јер су и краве из неког разлога криве за глобално загревање. Зато је важно ставити под контролу и производњу хране и ђубрива у свету, као и све изворе воде за пиће.

Најбогатији људи Запада оснивачи су или су чланови јавних и тајних организација на којима се окупљају и доносе циљеве и планове и имају фондације и финансирају разне научне институте, факултете, медије, политичке странке… И није случајно да научници и новинари које финансира крупни капитал тврде да постоји глобално загревање, да је човек крив и праве панику у свету.

Ти научници тврде да је од почетка индустријске револуције ниво угљен-диоксида порастао због велике употребе фосилних горива. Ко стоји иза нафтне индустрије и аутомобилске индустрије? Да ли су Рокфелери и Ротшилди били највећи нафташи, и поред тога и банкари? А банкари су повезани са свим индустријама, као што су аутомобилска, али и фармацеутска. Бил Гејтс зарадио је новац у ИТ сектору, али инвестира у фармацеутску индустрију и индустрију хране – постао је највећи велепоседник у САД, и практично је највећи акционар Светске здравствене организације (СЗО), која је данас приватна компанија. У скоро свим највећим корпорацијама на Западу, удео у акцијама или власништву има пар инвестиционих фондова, попут фамозног „Блек рока”.

Што се тиче најважнијих међународних споразума у вези с климатским променама, Програм УН за заштиту животне средине (УНЕП) основан је 1972. године. Бечка конвенција о заштити озонског омотача донета је 1985. године у Аустрији. Монтреалски протокол који је у Канади потписало тридесет држава ступио је на снагу 1989. године, а план је био да се до 1998. године смањи ниво производње фреона за 50% у односу на почетни. Како је план спроведен у дело и каква је улога у томе била корпорације Дупон из САД, описао је Валентин Катасонов, који је био саветник у УН и бавио се еколошком проблематиком.

У праву акцију глобалисти крећу кад се завршио Хладни рат. Прогласили су „крај историје”, а на међународној конференцији ОУН о животној средини 1992. године у Рио де Жанеиру, у Бразилу, донета је Оквирна конвенција ОУН о климатским променама. Затим је 1997. године у Јапану потписан Протокол из Кјота и наметнуто је развијеним државама да смање или стабилизују испуштање гасова који настају сагоревањем различитих врста горива. Потписивањем Париског климатског споразума 2015. године у Француској, скоро 200 држава обавезало се да ће покушати да задржи глобално загревања на 1,5 степени Целзијуса тако што ће до половине 21. века у својим економијама да сведу „на нулу“ угљенична испарења. Ограничавање дуготрајног пораста температуре на 1,5 степени Целзијуса је кључно, тврди Међувладин панел за климатске промене

(ИПЦЦ), још једно климатско тело УН основано 1988. године у Женеви од стране Програма УН за заштиту животне средине. Колико данас може да се верује било ком телу Уједињених нација, кад знамо колики утицај на УН имају најбогатији и најмоћнији људи Запада?

Најбогатији људи или највеће корпорације Запада су са Ватиканом пре пар година формирали и Савет за инклузивни капитализам, на чијем челу је, по папином благослову, Лин Форестер де Ротшилд. Ради заштите земљине биосфере, пошто је она јединствена и недељива, потребно је ослобађање од националистичких и верских предрасуда, дакле, брисање граница између народа и држава и уједињење свих религија. Као што је познато, империјалисти све што раде увек раде у име „мира и љубави”. Иначе, папа Франциско позвао је патријарха Руске православне цркве на састанак о климатским променама у Уједињеним Арапским Емиратима, који се управо одржава. Богу хвала, патријарх Кирил није дошао.

Оснивач Мајкрософта Бил Гејтс финансира студију истраживача са Харварда који покушавају да докажу да би свакодневно испуштање милиона тона креде претворене у прах могло да затамни Сунце и да буде оружје против климатских промена. План тима са Харварда укључује употребу 800 великих авиона који би испуштали тоне креде 18 километара изнад површине Земље. Група научника тврди да би та количина испуштеног праха креде у атмосферу Земље одбијала сунчеве зраке и тако би се спречило глобално загревање. Очигледно, глобалисти имају план да спроведу експерименте и у атмосфери. Није немогуће да то већ раде, као што експерименте спроводе на људима, на пример, експерименталним генским терапијама за време пандемије корона вирусом, а у чему имају подршку власти држава које са корпорацијама као што је Фајзер потписују тајне уговоре. Говорити да су то све „теорије завере” кад постоје оправдана сумња да се нешто догађа, а ниси уверљив да нема завере и да се ништа лоше не догађа, само подстиче додатну сумњу.

Све ово што је до сада наведено у вези са глобалним загревањем или криваца за глобално загревање никад није био став свих научника, или већине научника у свету, то је пре свега став научника са Запада који су повезани са најбогатијим људима Запада. Делује да они говоре у име целе светске научне заједнице, али то је зато што су они гласни, имају највећу моћ, контролишу образовни систем, медије, власти држава и међународне организације. Неко зарађује новац, извлачи новац из државног буџета и од грађана, тако што производи ратове да би продавао оружје, неко тако што производи панику због пандемије да би продавао лекове и (квази)вакцине, а неко производи панику због глобалног загревања да би зарадио на „зеленим технологијама”. Међу њима су и произвођачи електричних батерија за еколошка возила, а међу њима су и рударске корпорације попут Рио Тинта који жели да отвори рудник литијума у Србији. Сетимо се и Солиндра скандала у САД за време Барака Обаме када је компанија Солиндра која се бави производњом соларних панела добила више од 500 милиона долара из програма вредног 80 милијарди долара, и убрзо након тога прогласила банкрот. Такве „субвенције“ добијају само људи блиски глобалистима. Ко је у Србији изградио или гради велике ветропаркове, соларне панеле и мини хидроцентрале и нема проблема са дозволама државе и наплатом од ЕПС-а?

Са циљевима и плановима глобалиста у вези смањења глобалног загревања не слаже се десетине хиљада научника широм света. Врхунски научници су поводом ове теме изнели своје ставове и јасно су рекли да је цела прича са глобалним загревањем, озонском рупом, обична превара и да наука иза тога не може да стоји. То тврди бивши председник Академије наука САД и још 17 000 научника из САД који су потписали петицију против те агенде глобалиста. И Руска академија наука донела је закључак да Протокол из Кјота није научно заснован.

Исто тако, неспорно врхунски лекари и професори медицине тврдили су да је пандемија корона вируса велика превара. Међутим, глобалисти признају само закон јачег и настављају да спроводе све своје агенде. Крајњи циљ је оно што је њихов агент утицаја Клаус Шваб описао у Великом ресету. А то нас православце или хришћане подсећа на последња времена и долазак антихриста. И зато више верујемо научницима који нису на платном списку глобалиста.

Чињеница је да се клима мења. Овде код нас у Србији последњих година зиме су биле благе. Из историје знамо да је на нашем простору било и периода јаких зима са великим снегом, и периода врелих лета и суша, и кишних периода са поплавама. Како да знамо да за неколико година неће поново наступити период јаких зима? Или за 50 година? Ово што се догађа са климом не мора да буде ништа необично, што већ није виђено. Човек не може да предвиди климатске промене, као ни кад и где ће се догодити земљотрес. Земљотреса је увек било у историји, као и поплава, суша, ерупција вулкана. После великих елементарних непогода људи су знали да говоре да је то била нека опомена са неба, или да су дошла последња времена.

Ми људи свакако морамо да се прилагођавамо променама у природи. Човек је створен да буде господар природе, али је падом у грех изгубио власт над природом. Међутим, људи који верују у науку и/или магију и немају свест о грехопаду, верују да човек може бити господар природе уз помоћ науке и/или магије, дакле, и кад је човек изван Бога, и без Бога или Благодати, да може да влада природом, као пре пада у грех.

Они који верују у науку и/или магију, са једне стране верују да човек може све предвидети и контролисати у природи, да је „човек који ствара прави бог”, а са друге стране, тврде да је човек ништаван и штеточина која само уништава природу на планети. Они који људски ум и дух своде само на тело и мозак, проглашавају „смрт човека”. Човек који се повинује само „закону свог ја” или за себе каже да је „сав закон”, не може да превазиђе самог себе, па сад жели да буде нешто друго, што није човек. Ко не верују у Бога, не верује ни у човека. Човек који живи „у складу са природом”, највише уништава природу и угрожава опстанак људског рода. Отуђењем човека од Бога, човек се отуђује и од других људи и од природе.

У антихуманистичкој психологији, човек који нема свест о слободи, греху и злу, подстиче се на самообоготворавање, али кад се говори о изворној или истинској људској природи, заговара се редукционизам. Ко није осетио христолику љубав, иде из крајности у крајност: од гордости (самообоготворавања) до песимизма, нихилизма, фатализма и антихуманизма. Оба екстрема, и самољубље (човекобоштво, антропоцентризам) и мизантропија и спуштање човека на субхумани ниво (редукционизам и дехуманизација), сатанске су природе. Шта је друго наратив да су људи безначајни или зли и да се не могу „поправити”, да више не би требало да постоји човек или да тако несавршени људи могу да створе нешто савршеније од човека – киборга? Такве мисли не долазе људима од човекољубивог Бога. Они који су веровали у човека, а не у Бога, нису успели у самопревазилажењу или превазилажењу „постојећих облика и односа стварности” сопственим снагама, изгубили су веру и у човека и сад желе смрт и човека. Колико само лицемерно звучи та њихова брига о људском роду и природи планете. За ово друго су можда и искрени, можда им је до неких врста птица или риба више стало, него до људског рода.

Нама православцима јасно је зашто постоји „расцеп искуства”. Са падом човека, ушао је грех, а човек је изгубио власт над природом. Природа није објекат одвојен од човека, сва је природа у човеку, као огледалу природе. Природа је створена добра. Кад падне човек, пала је природа. Кад човек служи Богу, природа служи човеку. Спасом човека, спасава се и природа. Великог потопа више неће бити, а кад се људи поново толико искваре и живот на земљи постане неподношљив чак и за изабране, Христос ће уништити ову земљу и ово небо и створити нову земљу и ново небо. Са васкрсом душе васкрсава и тело. Божијем Граду, Небеском Јерусалиму „није потребно сунце, ни месец, да му светле”, у њему „ноћи неће више бити” (Отк. 21; 23-25).

Ми православци знамо да постоје нестворене и створене енергије или светлости Божије и веза између човека и Бога и да човек може да превазиђе супротности и поларизације у својој души (свести, психи), расцеп искуства, и обнови унутрашњу целовитост у јединству са Богом. На пут самопознања и богопознања сваки човек креће разбијене целовитости, у човеку су „два сасвим супротна искуства”: осећа да је бог, али и да је гори и од животиње. Али се у православцу због тога не јављају гордост и самољубље, ни мизантропија и антихуманизам, већ стиче „двоструко виђење” или „двоструку свест”: свест колико је грешан, ништаван, недостојан или неспособан, и осећа „своју суштину као своју славу, као свој сјај, као своју и сваког суштог изузетну лепоту”, како је говорио Жарко Видовић. То је „двоструко виђење Божије бескрајне и смерне љубави с једне стране и сопствене недостојности и неспособности са друге“, јер кад видиш себе у Христу као огледалу, ватреније постаје твоје покајање, објаснио је архимандрит Софроније Сахаров. Кад видиш себе у Христу као огледалу и себе као огледало Христа постајеш свестан да је твоја права или истинска природа божанског порекла и да можеш постати пријатељ Господа Исуса Христа.

Људи који верују у науку имају права да верују да човек може постати нешто више од себе уз помоћ науке и технологије, или, да се Рај на земљи (утопија) може изградити у овом времену и простору. Само што нам историјска свест говори да такве намере рађају највеће зло и да то раде људи који нису познали себе и победили зло у себи. Такви говоре о самоусавршавању и желе да створе нешто савршеније од човека или боље друштво, генетским и друштвеним инжењерингом! Тако што ће присилити друге да раде оно што су они умислили да је једино исправно? Видимо да они не одустају од „борбе на два фронта”. На једном фронту, „то је борба против других људи, против оних који се поробљавају и који се само труде да за себе изборе положај господара, а за друге људе положај слуге. На другом то је борба за господарење природом помоћу знања и технике. Овде се хоће природа поставити у окове за људске потребе. Ми још нисмо довољно промишљали шта собом доноси евентуални успех борбе на оба споменута фронтa“ – упозорио је, пре тридесетак година, професор историје философије Бранко Павловић.

Историјска свест говори да је револуционарна свест еволуција зла, прогрес зла. Тоталитарни ум не ствара утопију. Све ово што глобалисти говоре о климатским променама и кривици човека, са једне стране је покушај да се природом господари помоћу знања и технике или природа постави у окове за људске потребе, а са друге стране, то се користи, поред других агенди и техника, да се други људи поробљавају и да се успостави тотална контрола, као у књигама и филмовима који предсказују будућност у којој би борба на та два фронта донела успех. Ми хришћани знамо да то није могуће, природом не може да се овлада позитивистички или магијски, и увек ће постојати слободни људи, покрети отпора против апсолутистичких, тоталитарних система (чак и за време владавине антихриста, постојаће род верних који неће пристати да му служи).

У вези с климатским променама не постоји консензус научника, јер несумњиво врхунски научници тврде да ванредна климатска ситуација не постоји, пошто се мало ледено доба завршило 1850. године, па не изненађује што сада пролазимо кроз период загревања, које је много спорије него што је претпостављено. Глобалисти преувеличавају утицај гасова који стварају „ефекат стаклене баште“ и игноришу чињеницу да је обогаћивање атмосфере са угљен-диоксидом корисно, тврди велики део светске научне заједнице и потврђују да наука још увек мало зна и не може све да предвиди у природи, у овом случају у атмосфери или клими Земље, а камоли да све контролише. Зато ми можемо да предвидимо неуспех експеримента научника са Харварда и Била Гејтса, али и штетне последице, ако им то дозволимо.

Можемо да се сложимо да и природни и антропогени фактори изазивају загревање. Међутим, да ли човек толико утиче на загревање планете и да ли је то толико опасно, остаје питање. Можемо да се сложимо да су главни људски фактори који утичу на загревање, узроци загађења. Не знамо колико загађење има утицаја на климатске промене, али има на људе и живот на земљи. Решење проблема загађења и отпада који производи човек је и решење за загревање планете, што се тиче утицаја човека на загревање планете. Свакако је добро за људе и планету. Због загађеног ваздуха, загађене воде и земље и хране пуне отрова, све је више болесних људи и све више људи умире. И изумиру разне врсте животиња и биљака. То нам је донео прогрес.

Да ли су решења која нуде глобалисти најбоља могућа и зашто не смеју да се чују или неће да се уваже и други предлози? Научно-технолошке иновације не смеју да се другима намећу на силу и њиховом применом не сме да се прави велика економска штета већини, а велика добит мањини (нпр. као у фармацији где у развој патената улаже цело друштво а профит узимају само власници фармацеутских корпорација). А када се донесу мере, морају да важе за све, а не да глобалисти, који су стварали потрошачко друштво (човека који ће само да троши), и зарађивали од прљавих технологија, и даље једу говеђи бифтек као раније, возе се аутомобилима и приватним авионима, док обичним грађанима говоре да мање троше, не једу црвено месо, више пешаче… Ако је то заиста решење, прво најбогатији глобалисти да једу инсекте и да не користе приватне авионе.

Због здравља људи и очувања природе мора да се реши питање пластичне амбалаже, пластичног и хемијског отпада, велике употребе фосилних горива, производње струје и грејања угљем, итд. Решење није да се, на пример, возила која користе нафту замене возилима која се тренутно зову еколошка само зато што имају литијумске батерије, али нису еколошка, јер производња таквих батерија (и сервисирање и складиштење или уништавање кад постану отпад) није еколошка. И не само да није еколошка, него је и гора по животну средину од нафтних деривата. Дакле, наука има много простора за напредак, огроман је простор за иновације, за инвестирање у еколошка решења која то заиста јесу и нема потребе стварати економске шокове или ломове. За све може да се нађе право решење и да сви буду задовољни, ако су људи разумни и морални.

Ширењем православне културе, у овим нашим, условно речено, православним државама свакако ће бити решен тај проблем. Православна култура није култура која иде против биологије, у којој долази до отуђења човека од другог човека и од природе. Православац поштује и негује природу. Ко воли Бога, воли све што је Бог створио: и животиње и биљке, шуме, језера, реке и планине и неће бацати смеће у природи, ван канти за смеће, редовно ће да пости и неће само угађати свом стомаку и мислити на задовољавање природних потреба, али ни вештачких потреба.

Такав је живот у православним манастирима, где монаси или монахиње брину о животињама и биљкама, а верници који долазе имају културу и не бацају смеће манастиру или у природи око манастира, него је све чисто и уредно у и око манастира, који се обично налазе у нетакнутој природи. Ту се живи скромно, у посту, нису велике потребе за било чиме, као што је то случај у материјалистичком, потрошачком и хедонистичком друштву, које иза себе због тога оставља и много отпада. Кад би Србија изгледала као што изгледају православни манастири, Србија би била најчистија држава на свету, а деца би се хранила само здравом храном.

Простора за иновације има и у манастирима, и они користе струју која се производи тако што се уништава природа, греју се угљем и дрвима која загађују ваздух, хемикалије за чишћење одлазе кроз канализацију у реке, итд. И манастири ће применити, верујем, нове технологије, ако ће бити „зеленије” од ових сада и неће бити прескупе. Човек не мора да краде ватру од „богова” да би нашао та решења, Бог је човека створио способним да ствара ново, од постојећих елемената. Само да се нађу прави елементи и чиста технологија и користи за опште добро.

Човек не може да науди планети, природа се може лако одбранити. Планета није пренасељена, кад би сви људи на свету стајали једни поред других, заузели би површину мало већег града. У свету има довољно природних ресурса, а и човек је обдарен разумом и има знања и способности да реши све проблеме са храном и водом (данас у пустињи може да се узгаја воће и поврће, од морске воде да се добије вода за пиће, итд.). На свету има довољно места за сваког човека и има довољно хране и воде да нико не буде гладан и жедан, могу да се нађу економска и технолошка решења тако да ништа не загађује или веома мало загађује животну околину и да се сав отпад прикупља и рециклира.

То што смо ми хришћани, традиционалисти или десничари, не значи да не подржавамо развој и увођење зелених технологија, само зато што су ту област окупирали левичари и либерали или глобалисти (или да из ината користимо све оно што загађује природу и убија и нас). Напротив, требало би уништити и монопол либерала и левичара у екологији, и корупцију и у тој области, и подржати развој оних технологија (иновација) које су заиста еколошке, економски исплативе и не захтевају субвенције државе. Не сумњам да међу православним Србима нема или неће бити новог Николе Тесле који ће свету подарити неко ново решење, замену за угаљ, нафту, нуклеарне централе, литијум… Упркос свим идеолошким и другим разликама, верујем да већина грађана Србије има еколошку свест или свест да је Србија међу најзагађенијим државама у Европи и да је потребно нешто урадити поводом тога, и да то морамо сами да решимо. Помоћ глобалиста нам је најмање потребна, а морамо и можемо да нађемо начин да одолимо њиховим притисцима у вези отварања рудника литијума, ГМО хране, складиштења опасног отпада и свега другог што намећу, а што нам доноси штету, или више штете него користи. Зато Србија не би требало да прати сва упутства глобалиста и потписује све што се од ње тражи. Русија то не ради. Са друге стране, потребна је међународна акција и координација поводом еколошких проблема и јасно је да ту међународну акцију више не могу да предводе глобалисти и антихуманисти.

Ми православци имамо решење за заштиту животне околине: живети православно, бити добар хришћанин. То је тешко, али на нама је да се трудимо. Можемо да створимо културу и друштво које није потрошачко и атомизовано, и да имамо чисту природу на територији на којој живимо. Остаје проблем да наше државне границе не могу да зауставе пандемије, елементарне непогоде, климатске промене или загађење које долази ваздухом или водом, а чији је извор изван наших граница. Последице експеримената у ваздуху могли би да осетимо и у нашој држави, иако се обављају далеко од нас, као што би осетили последице нуклеарног, биолошког и хемијског рата. И то ме лично више плаши, него последице глобалног загревања.

Загађење животне околине и могућност да се употреби оружје за масовно уништење су реалне опасности. У вези прве морамо да утврдимо тачну дијагнозу и дамо праву терапију, у вези друге морамо да делујемо превентивно док не буде касно. Морамо да имамо, као држава, али и свако од нас појединачно или породично, локално, и план за преживљавање, у случају да стварно дође до нуклеарног, биолошког и хемијског рата. Ко има свест о злу, зна да зло не познаје границе.

Клима се увек мења и морамо увек да се прилагођавамо. У пољопривреди долазе плодне године а долазе и неплодне године. Човек не може све да предвиди и контролише у природи. Али може да смањи загађење или штетни утицај човека на природу. Може да усаврши пољопривреду, тако да буде отпорнија на временске непогоде, а да не буде штетнија за човека и природу. Може да се побољша кућна изолација и енергетска ефикасност. Траже се праве еколошке замене за фосилна горива у енергетици и индустрији превозних средстава, итд. То је у економском смислу прилика и за Србију и православне државе, иновације могу покренути економију, може се смањити увоз а повећати извоз из државе, итд. Свету су потребне „зелене технологије”, нама су потребне такве технологије. Подржати развој науке и иновација, а спречити злоупотребу науке и технологија.

Научно-технолошки развој мора да прати морални напредак. Технологије не могу у потпуности да замене физички рад у свим делатностима. Људи су се данас размазили, па се свака промена времена доживљава као невиђена катастрофа, све је мање људи који могу да поднесу физички рад и врућину или хладноћу, све је више оних који сањају да их у свим пословима замене роботи и вештачка интелигенција, па и у пољопривреди. Такви људи маштају о животу без било каквог рада, напора, где је све идеално, па и клима, мора и за небо да се направи даљински као за клима уређај. Само што то није могуће, никад ништа није савршено, промена је категорија времена, човек мора и да трпи и да улаже напоре, живот је леп, али је и тежак, живот је борба. Кад дођу проблеми и невоље, било због природне елементарне непогоде, било оне које је изазвао човек који чини неправду другом човеку, хришћански поднети и те муке и тешке услове, бити стрпљив и смирен док то не прође, ако је у питању виша сила, Божија воља. Божија воља је свакако да не одговарамо на зло чинећи зло и да волимо непријатеље. Па и глобалисте. Зато је тако тешко бити православац или хришћанин, односно, морално напредовати.

Овде у Србији или на Балкану, посебно се тешко доживљавају климатске промене, одрасли смо у рајској клими, са четири годишња доба, а на Балкану нема дивљих звери, џиновских паукова, комараца и стонога, нема торнада и монсуна, нема ерупција вулкана, нема ледених и пешчаних пустиња, било је само земљотреса и поплава. Балканци не живе у суровим условима за живот, као већина људи у свету. Па кад дува мало јачи ветар, овде људи то доживе као катастрофу.

Као појединци, као православци, наш одговор на климатске промене је да живимо хришћански, да постимо и више бринемо да задовољавамо духовне, а мање природне и вештачке потребе и да волимо и физички и духовни или умни рад (да живимо од рада својим рукама, али и од ума и знања), да се не отуђимо од природе и да чувамо природу… Као држава, да подстичемо развој иновација које ће решити еколошке проблеме и да прихватамо и примењујемо добре иновације из света, развој производње органске хране, итд. Повратак људи из града на село има смисла ако ће се бавити производњом органске хране, јер ће у супротном и села која су била слабо насељена и незагађена, постати загађена. Било би добро да људи престану да бацају смеће где стигну зато што су културни, а не зато што се плаше државе, закона и полиције, тј. због страха од казне, итд. Држава и локалне самоуправе морају да реше проблем канализације и отпадних вода… То је оно што ми можемо да урадимо, као појединци, и као локална верска или државна заједница. Знамо колико је тешко променити (победити, превазићи) самог себе: колико је реално променити свет, победити зло у свету, ако ниси победио зло у себи?

Зато што много воли човека, што је један од разлога зашто је човек „тајна највећа”, Бог трпи све људске гадости, зло које људи једни другима чине, а то што излази из умова, срца и уста људи је много горе, него све оно што излази из фабричких димњака, ауспуха возила и канализација. Као што је Св. Владика Николај писао, „не постоји ниједан закон себичности у природи. Но, људи себични, у временима плиме себичности, огледају своје унакажено лице у огледалу природе и приписују своју ругобу огледалу. Кад је огледало било одговорно за ругобно лице, које оно мора верно приказати?”. Прави проблем је зло у човеку, а не загађена природа или загревање планете. Кад се човек очисти од зла, и природа ће бити чиста. Свет за време Ноја, или Содому и Гомору, није уништила природа, него Бог, односно, људско зло, а Бог је тиме спасавао човека, праведне. Природне катастрофе, какве свет није видео, догодиће се у последњим временима, кад се људи много искваре. Уништење планете биће уништење зла, праведници ће преживети, вечно живети. Пали анђео одбио је да слави Бога и живи у паклу. Кад људи служе ђаволу, свет постаје пакао и у физичком и у духовном смислу. А кад радосно прихвата слављење битија, као творевине Бога, човек живи у рајској природи, као што је и живео у Рају, кад је живот био Литургија.

Ознаке: ,