Никола Варагић: Како Даница Грујичић може бити против НАТО ако слуша СЗО

17:43 19.09.2023.

Кад је професор др Даница Грујичић у октобру 2022. године изабрана за министра здравља у Влади Србије, део јавности очекивао је да ће она зауставити пропадање српског здравства и унапредити законитост и квалитет рада на Медицинском факултету, на коме је остала да врши финкцију продекана за финансије. Да видимо да ли су била оправдана таква очекивања.

БОЛОВАЊЕ

Непуних годину дана касније, у интервјуу листу ,,Политика”, под насловом ,,На боловање без
комисије убудуће најдуже две недеље” (Политика, Разговор недеље, 06.08.2023), министарка
здравља изјавила је да ће лекар опште медицине убудуће моћи да отвори боловање пацијенту од
најдуже две недеље, а не до два месеца, као што је то сада случај (ово је увео министар Лончар да
би спречио хаос током ковида). „Привреда је имала велике примедбе на могућност да неко буде на
боловању два месеца без провере комисије“, изјавила је тада министарка Грујичић и показала
колико води рачуна о привреди и државној управи. Др Даница Грујичић је као чланица Владе
Србије чланица Социјално-економског савета Републике Србије, где су чланови и представници
три синдиката и Уније послодаваца Србије. (Синдикати су тражили да минимална месечна плата
запослених не буде мања од минималне месечне потрошачке корпе, Влада Србије то није
прихватила, упркос договору од пре неколико година да ће се тај захтев синдиката испунити. И да
одржи привид бриге државе о сиромашним људима, морао је да се укључи и председник републике
са комичним ,,паризер маркетингом”. Нутриционисти, иначе, говоре да паризер није здрава храна и
да би га требало избацити из исхране.)

Министарка здравља стала је на страну привреде, а не радника и својих колега. Додатно, није
обратила пажњу ни на Правилник којим је регулисано трајање боловања у зависности од дијагнозе.
И у овом случају, морао је лично да реагује председник Р. Србије – он је као познати стручањк за
све одлучио да боловање, без комисије, буде 30 дана. Међутим, да ли је министарка здравља овим
гестом довела у сумњу етику и законитост рада свих лекара опште медицине, чије налазе о
боловањима и рад би требало да проверава, потврђује или одобрава нека ,,комисија“? Кога планира
за њене чланове није навела, нити како ће веровати тој комисији ако не верује својим колегама? Да
ли министарка здравља признаје да има корупције у здравству и да је немоћна да се против исте
бори кроз системска решења, већ бира партијске комесаре „комисије за боловање“?

„ОФ ЛЕЈБЛ“ ПРИМЕНА ЛЕКОВА И ИВЕРМЕКТИН

Као своје највеће достигнуће, од тренутка преузимања функције министра здравља, проф. др
Даница Грујичић је у интервјуу истакла ,,усвајање правилника о ,оф лејбл’ лековима, односно да се
лекови одобрени за једну болест могу прописати и за друге где је доказано да делују“. Она је као
лекар једноставно морала да зна да су лекари одувек имали и обавезу, и право да преписују
пацијентима „оф лејбл” лекове („off label drug use“ дефиниција – употреба лека за неодобрену
индикацију или у неодобреној старосној групи, дози или начину примене). Другим речима, када
одређен лек није примарно намењен за одређено патолошко стање или узраст, а постоје стручни и
научни докази да његова примена може да помогне пацијенту у конкретном случају. Шта усвајање
правилника о „оф лејбл” лековима тачно мења, министарка није објаснила. Да ли лекари и
пацијенти и овде могу да очекују црне листе или могућност да постану жртве хајке као што смо то
већ видели током пандемије због лека Ивермектин?

Познато је да је др Даница Грујичић, као продекан на Медицинском факултету Универзитета у
Београду, потписала и упутила Етичкој комисији памфлет којим, без икаквих доказа, тражи етичку
одговорност проф. др Валентине Арсић Арсенијевић за наводно промовисање лека Ивермектин.
Сада, као и тада, сви су знали да је ово лек који има потенцијал спашавања живота, као и да се
успешно користио у борби против короне, а без нежељених ефеката.

Да ли ће, након што је доказано да професорка Валентина Арсић Арсенијевић није учинила
никакав етички прекршај, професорка Даница Грујичић упутити јавно извињење? Да ли ће као
министарка здравља наложити Лекарској комори Србије (ЛКС) да упути извињење и осталим
оклеветаним лекарима? Дакле, да ли ће још неки лек, само зато што фармацеутска индустрија не
може да зарађује на експериментима, бити забрањен као Ивермектин, а часни лекари опет
прогањани? Шта гарантује да тога неће бити?

Министарка Грујичић наводи и да ће „здравствена инспекција проверавати рад лекара и због чега
је пацијент незадовољан лечењем“. Али, да ли је то она иста здравствена инспекција која је добила
налог министра Лончара да поднесе пријаву ЛКС против часних лекара који су се истински
бринули за свој народ и заступали оно за шта су имали доказе да је најисправније и што су и лично
користили? Тужно је, али истинито, здравствена инспекција је инструмент власти, ништа не
проверава, већ само извршава. Према сведочењу лекара прогоњених због лека Ивермектин и сами
здравствени инспектори стидели су се због улоге коју су морали да врше. Наравно, министарка
здравља Даница Грујичић одбила је да објави јавно „ослобађајући налаз Суда части ЛКС“, чиме је
спречила да јавност сазна епилог ,,Ивермектин хајке“, у чијем креирању је и сама учествовала.
Србија никада не може и не сме да заборави ко је био на страни истине током ковид хистерије, а ко
су били новинари, лекари и политичари који су водили прљаву медијску кампању. Како је почела
,,Ивермектин хајка“, а након што је Министарству здравља РС поднет званичан захтев од стране
групе лекара да одобри лек Ивермектин за рано – кућно лечење ковида, описано је у књизи
,,Ивермектин забрањено благо”.

ДЕКАН МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

Посебно забрињава стање на Медицинском факултету у Београду, пошто је то установа од највећег
националног интереса, факултет који би требало да образује будуће лекаре Србије пружајући им
највиши квалитет едукације. Садашњи декан, проф. др Лазар Давидовић није имао права да се
кандидује за трогодишњи мандат декана 2019. године, зато што прописи не дозвољавају да се
кандидјуе особа која за време мандата стиче законске услове за пензију. Осим тога, ако је неко
добар хирург и добро води клинику, не значи да је компетентан да добро води и академску
установу од највећег националног значаја. Можда је то и кључни проблем актуелне министарке
која поистовећује клинику и факултет, пошто је у поменутом интервјуу изјавила: ,,Декан
факултета, професор др Лазар Давидовић, самосталан је човек. Када смо пре две и по године
размишљали о томе ко би могао да буде декан, кључно је било да то буде човек од интегритета који
мисли својом главом. Он је прави професор који је иза себе оставио фантастичну генерацију
младих колега који су практично преузели рад клинике. Ја га изузетно поштујем и нису тачне
приче да му Дана Грујичић наређује”. Осим што је заборавила на важно академско правило, а то је
да се смењују декани са института и са клиника, она је превидела и важност аутономије
универзитета – за политику нема места на факултетима ако једно друштво жели да ствара најбоље
и да их задржи. То правило је (према нашим изворима са тог факултета) бескрупулозно укинуо
бивши декан академик Небојша Лалић, а професорка Даница Грујичић је тај процес наставила
довођењем професора Лазара Давидовића, такође клиничара, поново за декана. И сада тврди да му
не наређује и да је декан самосталан човек, а пре само 5 година у интервјуу који је дала Мири
Адањи Полак изричито је тврдила да стручњак који није политички подобан не може да напредује.
Тада је деловало да је др Грујичић то искрено мислила. Шта се у међувремену променило, како да
јој верујемо да врхунски стручњак може да буде декан или министар здравља ако није политички
подобан или политички активан и део власти, кад је тврдила да то није могуће у Србији? И кад
видимо како су прогоњени часни лекари који су мислили својом главом током недавне пандемије?

ВЛАДАВИНА ПРАВА

Меир Голд (премијер Израела) рекла је да су важне само две ствари да наша деца не би имала
осећај страха од тога шта им будућност носи: да држава корупцију изједначи са издајом и да три
професије у земљи буду најплаћеније – војници, просветари и лекари.

Какво је право стање на Медицинском факултету, и у високом образовању, делимично су објаснили
професори Медицинског факултета Нина Жигон, Валентина Благојевић, Валентина Арсић
Арсенијевић и Драго Ђорђевић на конференцији ,,Корупција у образовању и насиље у друштву”
одржаној у Удружењу новинара Србије у јулу ове године у организацији Слободног синдиката
образовања Србије (ССОС). Недуго након тога je управа Медицинског факултета прозвала
професорку Нину Жигон у листу Danas, па ко није пратио може да прочита шта су и једна и друга
страна писале и да сам процени ко је у праву. Оно што смо ми приметили то је да проф. др Нина
Жигон није добила одговоре на јавно постављена питања у тексту „Говор мржње управе
Медицинског факултета“ (Danas, 21.07.2023. године), а везано за покушај (без законске основе)
наставка рада садашњег и бившег декана, а након стицања услова за пензију.
Иначе, министарка здравља Даница Грујичић запослена је на клиници и била је изабрана за
продекана који би требало да омогући једнаке услове и за клинике и за институте факултета. То је

изостало. Институти су остали потлачени, дискриминисани, већина смештена у простору и са
опремом на нивоу 19. века, са шефовима институтских катедри које незаконито спроводе испите и
врше терор над колегама, студентима, знањем и здравим разумом, уништавајући сваку наду
студената да ће на институтским предметима стећи било коју корисну вештину неопходну за рад
будућих лекара. Зашто је то тако? Неко се досетио да су егзекуција разума, закона и знања на
самом почетку студирања медицине врло исплативи механизми трговине утицајем, а за шта су
колоквијуми и испити у виду тестова идеални – по принципу „што бесмисленија тест питања, то је
већи утицај шефова ових катедри и могућност трговине“. Понижени професори институтских
предмета Медицинског факултета који су пристали на понижавајућу улогу само уносе податке за
лажне испите или њихове делове. (Управо док ово пишем избила је афера на Правосудној
академији, видимо да је стање у целом систему лоше).

Осим тога, паралелно са наставком урушавања института, дошло је до промене и „напретка“ у
називу Клиничког центра Србије (КЦС), где ради и министарка Даница Грујичић. Назив ове
установе је 2021. године преко ноћи и у суштини незаконито претворен у Универзитетски
Клинички Центар (УКЦ), иако га Универзитет није основао (???). Зашто ћути Универзитет, није
познато, чињеница је да је КЦС основала Република Србија и да она и именује директора.

Све ово није сметало да др Даница Грујичић у новом мандату постане продекан за финансије на
Медицинском факултету и да ту функцију задржи и након именовања за министра, да би након
скоро годину дана проведених на функцији министра здравља признала: ,,Тога сам се прихватила
јер институти нису у добром стању и желим да им помогнем да запослени раде у бољим
условима“. Међутим, и пре него што је постала министар здравља, као продекан, проф. др Даница
Грујичић могла је нешто да предузме да се стање на институтима поправи на боље, а овако делује
као да је она сада старатељ неспособних института Медицинског факултета. Колико је добар
старатељ видимо по томе што је она, након скоро годину дана проведених на тој функцији,
признала да је стање на институтима и даље лоше. Колико је потребно времена да се уради нешто
добро за институте? Иако су институти последњих 100 година суштински стожери Медицинском
факултету, они су дубоко дискриминисани, док су плате запослених толико ниске да више нико не
жели да буде асистент. Осим тога, професорима са института је укинуто право да буду професори,
укинуто им је и право и да се баве струком на начин како то раде њихове колеге клиничари – иако
су многи од њих специјалисти и врсни научници није им омогућено да раде у лабораторијама на
клиникама. Док обрнуто може, сви који раде на клиникама су наставници факултета, што значи
плаћени дупло. Према речима запослених на институтима (имена позната редакцији) са којима смо
разговорали, они мисле да неке клинике користе факултет само као средство да појединци
постигну академску каријеру и да добијају две плате, да им други пишу научне радове и да им
лекари стажери држе студентске вежбе уместо њих.

МИНИСТАРКА, ВАКЦИНЕ И НАТО-УРАНИЈУМ

Министарка здравља др Даница Грујичић изјавила је и да ће се највише борити за институт
,,Торлак”. ,,Имам чврсто обећање запослених у ,Торлаку’ да можемо да имамо све вакцине за шест
година ако се набави сва опрема. На чело института дошли су нови млади образовани људи пуни
ентузијазма који имају за циљ да обнове ову установу и да добије место које заслужује. Онај ко не
схвата да је овај институт стратешка ствар очигледно не жели добро овој земљи”, изјавила је
министарка у поменутом интервјуу за Политику.

Наравно да желимо да се обнови инститит ,,Торлак”, али желимо да постоји и слобода избора и да
се поштују људска права, а не да ,,Торлак”, као и БИО4 кампус који се гради у близини, служе да се
спроводе циљеви српског Центра за четврту индустријску револуцију, а под контролом Светског
економског форума, који ствара тоталитарни систем или Велики ресет. За разлику од министарке
науке Јелене Беговић, која блиско сарађује са Светским економским форумом у Давосу, који опет
блиско сарађује са Светском здравственом организацијом (СЗО), министарка здравља др Даница
Грујичић широј јавности била је позната као родољуб, зато што је годинама тражила да се утврди
истина о последицама НАТО агресије на СРЈ.

Пре него што је постала министарка здравља, др Даница Грујичић тврдила је да постоји веза
између НАТО бомбардовања СРЈ (и са бомбама са осиромашеним уранијумом) и пораста малигних
обољења међу грађанима Србије (пар месеци пре него што је постала министарка здравља, др
Даница Грујичић је нпр. за лист Политика изјавила ,,да је током агресије НАТО-а почињен екоцид,
али да од тада траје тихи геноцид на целом Балкану”). А пре неколико година изјавила је да ће ,,у
Србији више људи оболевати и умирати од онколошких болести него од кардиоваскуларних, што је сада случај”. На питање новинарке Политике, која ју је подсетила на ту изјаву, на основу чега тако
мисли, сада као министарка здравља др Даница Грујичић говори да ће тако ,,бити у целом свету.
Дошло је до пораста броја оболелих од малигних болести. У Србији се од њих тренутно лечи око
200.000 људи. То је за једну малу земљу много. Али, захваљујући бољим терапијама, оболели сада
значајно боље живе. Увек ће постојати веома агресивни тумори, али је јако важна превентива.
Морамо да имамо едуковане лекаре и добро организовану примарну здравствену заштиту. Онда
ћемо имати успеха и у скрининзима”.

Дакле, као министарка здравља др Даница Грујичић не помиње НАТО бомбардовање и није нам
јасно шта је спречава да образује комисију која ће напокон утврдити да ли постоји веза између
НАТО бомбардовања и пораста малигних обољења међу грађанима Србије. Поред тога, пандемија
је прошла, а још увек нико није одговарао за погрешне мере, стварање панике, кршење закона и
људских права.

Шта спречава министарку здравља да јавности саопшти тачан број нежељених дејстава мРНК
експерименталне терапије („Comirnaty“ Фајзер лек, лажно назван вакцина)? За Србију крију тај
податак, а за свет знамо. На пример, 8. септембра 2023. године укупан број био је 5.165.348
пријављених нежељених дејстава и 25.712 смрти (vigiaccess.org).

Исти људи који су водили током пандемије, и данас воде здравствени систем Србије. Као што исти
људи воде НАТО и СЗО и већина њих долази на Светски економски форум у Давосу. Да ли је др
Даница Грујичић, тек кад је постала министарка здравља, схватила да свако ко слуша СЗО, мора да
слуша и НАТО? Ако на Западу опет прогласе пандемију, да ли ће и власт у Србији опет на исти
начин затварати своје грађане и кршити људска и верска права? Зашто се и даље прогоне или
дискриминишу родитељи који не желе да вакцинишу децу сумњивим или непровереним
вакцинама, односно, не дозвољавају да им деца служе за екперименте за мРНК експерименталне
терапије? Докле ћемо то трпети? Да ли ћемо им дозволити да поново уведу исте мере као пре 3
године?

Неписано правило је да се Влади или неком министру даје 100 дана од преузимања функције да
покаже колико вреди. Проф. др Даница Грујичић је скоро годину дана министарка здравља, добила
је 200 дана више да покаже колико вреди. Да ли је оправдала очекивања? Да ли Србија заслужује
бољег министра здравља?