Прочитај ми чланакТалибани никад нису били пион америчких геополитичких циљева, док се ISIS увек нађе на линији америчких стратешких интереса.
Трампова „нова авганистанска стратегија“ заправо је само формализација текућег хибридног рата против Кинеско-пакистанског економског коридора (CPEC). Тим ратом се у овој фази настоји постићи да се Талибани (група забрањена у Русији) протерају са авганистанско-пакистанске границе и да их замене терористи ISIS. После тога САД намеравају да измисле одговарајући „антитерористички“ изговор – извођењем false-flag напада и прекограничних инфилтрација за удар на CPEC и његово касније санкционисање.
Враћање глобалне пажње на Авганистан, који је одскочна даска за ову операцију, такође је вратило у фокус Талибане, најјефикаснију антивладину снагу која већ сада директно или индиректно контролише половину земље, ако не и више.
САД се боре против Талибана већ 16 година, па ипак нису у стању да их победе. Питање је да ли ће тричавих 4.000 додатних војника направити неку већу разлику у укупној ратној динамици. У сваком случају, САД још једном наглашавају наводне антитерористичке корене рата у Авганистану, полазећи од тога да су, поред Америке, и многе друге земље класификовале Талибане као терористичку групу.
Било како било, Талибани нису ни слични ISIS (такође забрањен у Русији), и две групе се редовно сукобљавају у Авганистану. Заправо, упркос заједничкој салафистичкој идеологији, између ове две групе постоји много разлика, које свако површно поређење чине контрадикторним.
Критичари ове тезе тврде да је „и једне и друге створила Америка“, али то у случају Талибана није тачно. САД јесу пружале војну, материјалну и управљачку подршку муџахединским претечама Талибана од средине 1979. па надаље, са циљем да испровоцирају совјетску интервенцију која ће се и догодити крајем исте године. Али то не значи да су САД створиле Талибане, покрет који је израстао из тог конфликта. Иако је Вашингтон одговоран за стварање структурних услова хаоса који су узроковали оно што је на крају дошло, не треба наседати на причу и аутоматски прихватати поједностављени „узрочно-последични“ приступ према којем су Талибани агенти америчке хегемоније.
Нису. Реалност је да су они симбол можда највећe грешке у америчкој историји. Хајде стога да видимо шта ову групу чини толико различитом од ISIS:
Домаћини vs. странци
Талибани су састављени од аутохтоних авганистанских бораца, а не страних џихадиста, попут оних који су похрлили на бојно поље да се придруже ISIS.
Истински популарни vs. непопуларни
Због тога су Талибани истински популарни у Авганистану, насупрот непопуларности ISIS у „Сираку“ (Сирија и Ирак; прим. прев.).
Историјски корени vs. нова ствар
Талибани су отелотворење хиљадама година старе авганистанске националне традиције супротстављања страним војним снагама, која сеже до времена Александра Македонског, док је ISIS формиран тек пре неколико година.
Без спољне подршке vs. озбиљна међународна подршка
Спекулисало се да Пакистан подржава Талибане, што никада није потврђено, али то је све. Са друге стране, ISIS је имао велику међународну подршку пре него што је постао „парија“ каква је данас.
Герила vs. конвенционалне тактике
Због тога што немају спољну помоћ, Талибани су приморани да воде герилски рат, док је спољна помоћ ISIS омогућила да се развије у полуконвенционалну војску са тенковима и „хамерима“.
Национални фокус vs. интернационализам
Талибани маре само за повратак Авганистана под њихову контролу, што је потпуно супротно од планова ISIS за успостављање међународног „калифата“ дуж већег дела источне хемисфере у Африци-Евроазији.
Национално-слободилачки покрет vs. принудна окупација
Поменути фактори намећу закључак да су Талибани заправо национално-ослободилачки покрет, што је други свет у односу на присилну окупацију коју проводи ISIS.
Анти-САД vs. про-САД
Талибани никада нису – својевољно или ненамерно – били пион америчких геополитичких циљева, док се ISIS увек некако нађе на линији америчких ширих стратешких интереса.
Победа vs. пораз
Коначно, Талибани су у успону и недвосмислено побеђују у рату, што је сасвим супротно од убрзаног повлачења ISIS и неизбежног пораза.
