Прочитај ми чланакВозач Н. Р. (40) приведен је пошто је у близини моста Газела возио у контрасмеру, јурио брзином од 208 на сат и бежао од полиције. Када је ухваћен, утврђено је да је имао 1,93 промила алкохола у крви, сазнаје "Блиц".
Дивљање белог „аудија“ са немачким регистарским ознакама примећено је у ноћи између уторка и среде на путу код амбуланте Хитне помоћи у зони моста Газела. Возач Н. Р. (40) је, како сазнајемо, возио у супротном смеру. Дивљање је настављено пошто је јурио брзином већом од 208 километара на сат, иако је у том делу пута ограничење 80 на сат. Када је патрола саобраћајне полиције покушала да заустави аутомобил, возач је одбио да стане и покушао је да побегне, прича извор „Блица“. Истог тренутка, полицајци су се дали у потеру за њим.
foto:N.Skenderija
Возач је убрзо заустављен и пошто се одмах видело да је под дејством алкохола, подвргнут је алко-тесту. Како је установљено, возач је имао 1,93 промила алкохола у крви. Одмах је одведен на трежњење у полицијску станицу.
Испоставило се да је Н. Р. немачки држављанин српског порекла.
Саобраћајна полиција поднела је против њега пријаве због насилничке вожње, вожње под дејством алкохола, вожње у супротном смеру и непоступања по наредби полицијског службеника.
Возач је, како сазнајемо, пред судијом за прекршаје кажњен новчано са 280.000 динара, 12 месеци одузимања дозволе, 18 казнених поена и 360 сати рада у јавном интересу.
Према нашим законима, возач само због насилничке вожње, не рачунајући казнене поене, ризикује казну од 30 до 60 дана затвора, новчану казну од 130.000 до 150.000 динара, као и забрану вожње од девет до 12 месеци. Примера ради, тако је кажњен возач Г. Г. (41), страни држављанин, који је ухваћен у мају на аутопуту Београд-Ниш код Јагодине када је утврђено да је возио 228 километара на сат, а сустигнут је пресретачем.
Насилничка вожња дефинисана је као понашање возача у ситуацији када не показује обзир према безбедности осталих учесника у саобраћају, те су казне за њу драстичне, каже за „Блиц“ Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја.
– Насилничка вожња није чест прекршај јер су казне драстичне, али није ни редак случај. Сврха високих казни је да возачу не падне на памет да понови исти прекршај – наводи Окановић.
Он додаје да строге казне углавном одвраћају возаче од кршења прописа, међутим има и оних који се тешко дозову памети.
– Када погледате структуру људи који чине прекршаје, највећи број представљају савесни возачи који с времена на време учине прекршај. На такве људе делују строже казне и они се уздрже од кршења прописа или ако буду кажњени први пут, промене понашање и више не чине прекршаје. Такође, постоје и они који чешће крше прописе и њих треба два-три пута казнити како би схватили, а јако је мали, али проблематичан део возача који су упорни у кршењу прекршаја и према њима треба оштро и брзо поступати – истиче Окановић.
Три категорије казни за насилне возаче
Казне за насилничку вожњу сврстане су у три категорије. Прва категорија је затворска казна на најмање 30 дана затвора, 130.000 динара новчане казне (максимална је 60 дана затвора и 150.000 динара), 15 казнених поена и девет до 12 месеци забране вожње.
Друга категорија је новчана казна од 100.000 до 120.000 динара, 14 казнених поена и осам до 12 месеци забране вожње, а трећа категорија је са новчаном казном од 20.000 до 40.000 динара, док се прекршајни поени одређују по врсти прекршаја.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
