Прочитај ми чланак
Врњачка Бања – И они који никада нису крочили у Врњачку Бању чули су за Мост љубави, једном од 32 моста, колико их Бања има, на Врњачкој и Липовачкој реци, о чију о граду заљубљени каче катанце, као залогне раскидиве везе.
Мост је некад давно био омиљено састајалиште учитељице Наде и војника Реље. Натом месту су их виђали и дивили се њиховој љубави. Са доласком нових ратова и нових страдања, легенда је заборављена, све док Десанка Максимовић није чула заову причу од мештана Бање.
Инспирисана тужном причом, написала је једну од својих најлепших љубавних песама „Молитва за љубав“, и тако сачувала легенду од заборава. Десанака својом песмом која ће вечно живети, и заљубљени парови, закључавањем катанца на мосту, чувају успомену на Наду и Рељу и једну велику љубав која се нажалост неславно завршила, али је свакако вредна помена.
“Њујорк тајмс” је у тексту “Звекет љубави на мостовима у Паризу“, поменуо Врњачку Бању и “Мост љубави“ који има најдужу традицију.
„Иако су катанци љубави почели да се појављују на париским мостовима од 2008. године, њихова историја стара је најмање 100 година. Постоји српска прича о меланхолији Првог светског рата, која препричава љубав младе учитељице у Врњачкој Бањи и војника који треба да иде на фронт. Када је Србија пала, војникје оженио другу жену у Грчкој, где се борио и никада се није вратио у Врњачку Бању, пише у тексту Њујорк тајмса.
Данас на “Мосту љубави” у Врњачкој Бањи, заљубљени парови са жељом да сачувају своју љубав, на катанцу исписују своја имена, закључавају катанац за ограду моста и кључ бацају у реку, у нади да ће њихова љубав вечно трајати.
(Новости)
