Прочитај ми чланакВолео бих да те могу назвати како год другачије, али шта си друго до мизерна кукавица, Александре Вучићу?
Најобичније ништа што, док је света и века, неће и не може постати нешто!
Јеси лу у још једном од својих магновења о лажној величини умислио да си мајор Драгутин Гавриловић, овога пута?!
Јеси ли пожелео да у историју уђеш надахнутим говором и јунаштвом којима ћеш пренути васељену, јуначе бежанија и предаја?!
Велиш, парафразирам, како су пред нама црни дани у којима ће многи остати без својих најмилијих, опет, ваљда, подражавајући славнога мајора који је свој живот и живот својих витезова прежалио за славу, част и живот Србије?!
Наравно, никакве сличности између тебе и великог Гавриловића- ниси му ни по брка, ни ђон чизме, ни прашина с ње, јер беседом јунак није приквривао страх и лаж већ сведочио части и животу, за разлику од тебе који сваким словом копаш рупе и јазбине у које ћеш се скрити, отужна мрљо човека!
Шта си рекао што не знамо?! Ништа!
Шта си рекао што не треба да знамо? Све!
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 15, 2020
Не требају нам бајке нити каква лажна нада, знамо одлично који су и какви дани пред нама, но не треба овом измученом, исцрпљеном, уплашеном и добрано клонулом народу званична нарикача која ће свој страх и обамрлост прекаљивати преко његове кичме!
Страх те је, паничан, јер дошли су дани када се оно чиме владаш и господариш Србијом отело и окренуло противу тебе- страх!
Страх те је јер мало ко више страхује од тебе а како да постојиш осим у црнилу рогобатне мизерије, па си као авет почео да се указујеш свако мало телалећи о спасу којег можда и има али је пречица до њега преко тушта гробова!
Рекох, нико не очекује бајке, лажну утеху, она срамотна кикотања којима си растеривао Корону ко да је блажа иритација препона, али задње што у овоме тренутку треба јесте да се разбрајамо за ким већ ваља заплакати!
Истина јесте лек, но није теби до истине већ да забашуриш и скријеш све погани које си учинио минулих дана, пропустивши да учиниш много шта ваљано…
Нажалост, председник си Србије (као и она жута куга пре тебе), државник ниси нити можеш бити, јер државник баш налик мајору Драгутину Гавриловићу стане пред свој строј и надахне га, а не пред камере да се свађа с нацијом и лелече како ће живот на послетку победити, чим се смрт изигра…
Нема смрти без судњега дана, мучениче, али ни живота без наде, а ти чиниш све да је намученој Србији отмеш, иако се за њу држи још само врховима прстију, ко за паучину.
Да не улазим у законске ћитапе који то тумаче као “изазивање опште панике и страха”, јер који то још закон важи за тебе и свиту..?
Зато ћеш се, вероватно, с оним дунстером Вулином играти ванредног стања, јер у редовноме остају трагови вашег нечовештва и нечињења!
Но, заборављаш да, колико год измучен, ово је народ духа и даха, не можеш му узети ни утамничити ни једно од тога!
Пошаст вероватно није могла да мимоиђе Србију али си могао учинити много тога да Србија не испадне поново сирјак тужни без игде икога…
Крив си, не за болест којој се није могло утећи, већ за страх којим владаш и који је тебе надвладао па удараш ко пајац о зидове убеђен да стопа мизерника може у чизму великана!
Крив си, јер је свака сутрашња суза јуче била кикот…
Крив си јер одлично знамо да ће живот победити, а ти чиниш све да нас убедиш како ће то бити победа коју си ти извојевао за Србију, храбро се кријућу у јазбини лажи, превара и безнађа!
