Вест коју је чуо од Дамјана Бранковића Никола Пашић је крајње озбиљно схватио. Међутим, он није могао богзна шта да уради.

III
Запис Милоша Ристића (Д11-124)
Београд, 13. XII 1951.

„Божин и историчар М. Ч. нашли су се на Славији. Ту у близини је кућа др Васе И. Јовановића, бившег адвоката. У ово ново време, комунистичко, социјалистичко, Васа није имао пензију. Ожењен је Белгијанком, она има кућу у Бриселу и живе од новца који добију од њеног издавања.

Божин и „хроничар“ су се упутили ка Јовану Вељићу. То је старац од 82 године, има трошну кућу у Делиградској 26, живи са сином и снахом. Вељић их је љубазно дочекао мада је, природно, био сумњичав према Историчару, непознатом младићу, који је говорио западну варијанту српског језика. Представио се као Србин из Хрватске. Његов задатак је био да успостави контакт са старим људима, већина од њих има више од осамдесет година, да обави разговор са њима и забележи за будућност њихова сећања на крупне догађаје, виђене из њиховог угла, на оне историјске детаље, на први поглед безначајне нијансе, о којима се у јавности ништа не зна, мада су имале пресудан ток на историјске догађаје, нарочито на судбине појединаца.

Јована Вељића је посебно изненадио ненајављени долазак Божина, тајанствене личности која се појави, нестане на дужи период и када сви забораве на њега, када помисле да је мртав, одигра улогу која све изненади. За Божина се причало да се састао са генералом Симовићем 26. марта 1941. Нестао је после пуча 27. марта 1941. Немачки обавештајци су забележили да су главни хушкачи против кнеза Павла и владе Цветковић–Мачек били генерали Душан Симовић, Боривоје Мирковић и пуковник Божин Симић. Војничку униформу пуковника краљеве Југословенске војске заменио је дипломатским мундиром Титове Југославије 1945. Сада је пензионер. Шта ли млади Србин из Хрватске зна о Божину? То је копкало Вељића.

Пуковник Божин, историчар М. Ч. из Института и Јован Вељић очекивали су четвртог човека, врло битног, о коме јавност врло мало зна. Он се зове Дамјан.“

Алфонсо је записао: Откуд на окупу Јован Вељић, Дамјан Бранковић, Божин Симић? Ко су ти људи? Зашто је ову белешку саставио Милош Ристић? Шта пише о томе у овој гомили папира?

IV
Београд, пролеће 1914.
Рукопис Јована Лукића за серију „Дамјан“, текст одштампан на компјутерском штампачу, ћирилица.

Сцена 1 – кабинет Николе Пашића

Наратор из офа: Београд, пролеће 1914. Представник немачког индустријског гиганта „Крупа“ за Србију Дамјан Бранковић долази у кабинет Николе Пашића, председника Краљевске владе Србије. Он је специјални, тајни саветник премијера за спољну трговину и међународне односе. У неколико судбоносних, тешких момената за опстанак Србије, Дамјан Бранковић је својим скривеним везама и каналима обавио послове који су омогућили спас за народ, економију и слободу земље.

Пашић: Дамјане, овај, какве нам вести доносите из Берлина?

Дамјан: Господине председниче, мислим да је за Вас, и за Србију, најважније оно што сам чуо од доктора Милона, директора Крупа…

Пашић: Јел’ то, овај, у вези са економијом, неко привредно питање?

Дамјан: То је изнад економије. Доктор Милон ми је у највећем поверењу рекао да су се у јануару ове године у Чешкој, у Конопишту, састали престолонаследник Фрањо Фердинанд и немачки цар Вилхелм. Договорили су се да Аустрија има слободне руке да одреди време и повод за напад на Србију.

Пашић: То је, овај, значи рат! Неће да нас оставе на миру иако смо пристали на анексију Босне и Херцеговине. Круп је вероватно добио налог за ратну производњу…

Дамјан: „Круп“ је добио налог да са мном и са Србијом прекине све пословне везе. Такође сам добио поуздану поверљиву информацију да је ултиматум Србији већ припремљен у Потсдаму. Чека се само погодан моменат.

Пашић: Кад они, овај, одлуче, тешко их је спречити. Има ли могућности да се то избегне? Шта кажу ваши поверљиви извори и везе?

Дамјан: Не бавим се политичким питањима и проценама. Ову информацију још никоме нисам пренео. Свакако ћемо покушати нешто да урадимо као што смо и раније чинили. Било би добро да се политичари освесте, да схвате где живе.

Пашић: Ви сте ми, господине Бранковићу, и 1908. преко Фон Пилиса донели информацију да ће Аустрија извршити анексију Босне и Херцеговине, али ја тада нисам у то поверовао.

Дамјан: Фон Пилис, директор севернонемачког Лојда, великог бродарског друштва из Бремена, поуздана је личност, као и доктор Милон. Они, по природи посла, располажу најповерљивијим и провереним информацијама, јер морају да донесу исправне, најбоље пословне одлуке. Због погрешне информације донели би погрешне одлуке, што значи пропаст за њихове моћне организације, друштва, концерне…

Пашић: Да, да, овај, тада сам, 1908, погрешио, због тога сам се извинио Фон Пилису када смо се следећи пут срели.

Дамјан: То ми је рекао Фон Пилис, видео је сузе у вашим очима.

Пашић: Овога пута нећу одбацити вашу информацију… Само, овај, не знам како да делујемо, јер, овај, наше странке се спремају за изборе, ништа друго их не интересује, а нарочито не међународна политика. За њу неће ни да чују… Кад им ово, овај, поверљиво будем саопштио, они ће рећи да је то нека моја превара.

Дамјан: Ја ћу својим пријатељима пренети информацију. Уз вашу сагласност, уз њихове везе у Енглеској и Француској, у Италији, покушаћемо да нешто учинимо. Да рат спречимо, одложимо… Бар да добијемо времена да се економски и војно припремимо, да колико-толико попунимо истрошене резерве.

Пашић: Молим Вас да Ви и Ваши пријатељи учините све и спречите рат који нам спремају…

Наратор: У хронологији великих историјских догађаја деси се да буду заборављени, или занемарени, детаљи, појединости или личности које нису безначајне. Појединци су често свесно избегавали да се открије њихова суштинска улога у многим догађајима тако да њих нема ни у миту ни у историји. Они су обавили свој задатак у прошлости и окренули се будућности. Али поставља се питање: може ли се без разумевања њихове прошлости разумети будућност њихових потомака?

Вест коју је чуо од Дамјана Бранковића Никола Пашић је крајње озбиљно схватио. Међутим, он није могао богзна шта да уради јер су у то време политичке странке биле незаинтересоване за спољну политику, спремале су се за изборе. И заиста 10. јуна 1914. године (по старом календару) донета је одлука да се распусти Скупштина, расписани су избори за 1. август 1914. Вест је објављена 11. јуна на другој страни, а сутрадан као ударна информација на насловној страни Политике. Коментар је био да ће српски политичари уместо на одмор, тог лета, ићи у предизборну кампању.

Већ се и слутило каква ће бити кампања, Политика је претпостављала да ће бити по угледу на америчку, дакле, прљава. Државне институције су се спремале за летњи одмор. Ништа није наговештавало да ће за пет дана, 15. јуна (по старом, а 28. јуна по новом календару) доћи до атентата који ће бити повод за Први светски рат. Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији (28. јула 1914), три дана пред изборе.

(У наредном наставку: Ко је Дамјан Бранковић)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Извор: standard.rs

Ознаке: Дамјан Бранковић, Драган Коларевић, Никола Пашић, одломак, роман, сарајевски атентат