Прочитај ми чланак„“Нови НАТО“, који се проширио након распада Совјетског Савеза је у суштини интервентна снага САД…Званична мисија НАТО-а постала је…контрола цијелог свијета.“ (Ноам Чомски, 1928, амерички лингвиста, филозоф и писац; 8.новембар 2014.године) „…бомбардовање (СРЈ – М.Г.)…се одиграло без сагласности Савјета безбједности УН, па у том смислу је и било незаконито.“ (Милош Земан,1944, предсједник Чешке Републике, чланице НАТО-а; 18.август 2021.године)
Према наводима медија, предсједник Бошњачке странке (БС) Ервин Ибрахимовић је, у својству потпредсједника и „министра“ капиталних инвестиција Групе грађана (марионета америчке и британске амбасаде, те NАТО пакта) који се лажно представљају као „43. Влада“, на састанку
те Групе, 23.јуна 2022.године, изјавио да „у државној управи и јавним предузећима не би именовао особе које не дијеле NАТО вриједности“. Ибрахимовић је, између осталог, казао и:
„Мислим да је више него довољно упозорење наших партнера…Имамо препоруке од наших NАТО партнера када су у питању стратешке вриједности државе и то да водимо рачуна ко ће водити та мјеста… Дати тако неком мјесто ко не дијели NАТО вриједности, коси се са мојим размишљањем и схватањима…“
Тако Ибрахимовић третира, као државнички и кадровски неподобне, више од половине становништва (Србе и Црногорце који говоре српским језиком, прије свега) који се противе чланству Црне Горе у тој злочиначкој, терористичкој и окупаторској међународној војној организацији. То су, по њему, грађани другог реда којима би укинуо уставно право на рад и у државној управи и јавном сектору. Ибрахимовићеву изјаву треба размотрити и са правног и политичког становишта.
Правно, он је повриједио више одредби Устава Црне Горе, те Закона о забрани дискриминације, Закона о државној управи и Закона о државним службеницима и намјештеницима. Тим одредбама је зајемчено право на слободу мисли и слободу изражавања, прописана је политичка
неутралност органа државне управе и државних службеника (што се односи и на старешине органа) и намјештеника. Надаље, забрањена је „свака непосредна или посредна дискриминација“, или подстицање на дискриминацију, по било ком основу.
Ово подразумијева и дискриминацију због другачијег политичког мишљења, односно због припадности другој политичкој партији или организацији, као и дискриминацију лица која траже запослење или запослених. Дискриминација или подстицање на дискриминацију по овом
основу, представља прекршај из члана 34а тачке 12 и 14 Закона о забрани дискриминације.
У јавној исказаној Ибрахимовићевој изјави има и елемената бића кривичног дјела Повреде равноправности путем подстрекавања, из члана 159 став 1, а у вези члана 24 став 1 Кривичног законика (КЗ). Члан 159 став 1 КЗ гласи: „Ко… због разлика у погледу политичког…убјеђења…другоме ускрати или ограничи људска права и слободе утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима…казниће се затвором до три године.“
А у члану 24 (Подстрекавање) став 1 КЗ, прописано је: „Ко другог са умишљајем подстрекне да учини кривично дјело, казниће се као да га је сам извршио.“
Зашто је господин Ибрахимовић нападни бранилац „вриједности“ NАТО пакта?
И Бошњачка странка, чији је он предсједник, се имплицитно, индиректно, али довољно јасно, залаже за остваривање вектора (правца ширења) (исламске) пантурске, односно неоосманске геополитике на Балкану. Ово се очитава из залагања те странке за унитарну исламску БиХ, те за повећање аутономије тзв. Санџака који обухвата дјелове територија Црне Горе и Србије. Крајњи циљ је стварање балканске исламске државе („Велике Босне“) која би обухватала унитарну БиХ и Рашку област.
Нужно се подсјетити да је Ахмет Давутоглу (1959), бивши турски премијер, политичар, дипломата и професор међународног права носилац неоосманизма (националистичке, исламистичке и пантурске политичке идеологије). Он је, 2014.године, објавио књигу „Стратегијскадубина: међународни положај Турске“.
По Давутоглуу, Турска је и „епицентар Балкана“ и треба да шири своје сфере утицаја. Балкан је дио турског „хартленда“, а један од главних геополитичких вектора турског панисламизма је и Балкан. „Природни савезници“ Турске на Балкану су Албанци и Бошњаци (муслимани) у БиХ, тзв. Санџаку и на Косову.
Давутоглу, између осталог, пише:
„…Попут Босне, Авганистан је наша земља…За нас је територијални интегритет Босне једнако важан као територијални интегритет Турске…“ А NАТО пакт је главни спонзор исламског („Велика Босна“ са тзв. Санџаком у свом саставу), те албанског (тзв. Велика или Природна Албанија) интегрализма на Балкану и цијепања српског етничког простора, те територија Црне Горе и Србије. Значи, ови државотворни концепти угрожавају суверенитет и територијалну цјеловитост и Црне Горе и Србије.
Циљеви Запада и NАТО пакта су и спречавање Срба да (као „мали Руси“) обављају руководеће државне и јавне функције, како би се Русија трајно спријечила да има било какав утицај на јавну политику у Црној Гори.
Подсјећам на изјаву Курта Вокера, бившег америчког амбасадора у NАТО-у, дату „Гласу Америке“, 3.фебруара 2021.године:
„Постоје људи (читај: Срби) који желе да поремете односе Црне Горе са Западом…чак и…у Црној Гори. Због тога је важно бити на опрезу и осигурати да се задржи западна оријентација…Влада (Црне Горе) се оцјењује на основу одлука…какав је ангажман са NАТО-ом…постоје елементи у самој земљи (Црној Гори) које треба помно пратити…“
А Мајкл Карпентер, функционер Пентагона је у интервјуу, такође за „Глас Америке је, 2018.године, казао:
„Послије Црне Горе и Србија мора постати чланица NАТО-а, како би се Русији на Балкану затворила сва врата.“
A шта су то NАТО „вриједности“?
1)NАТО пакт је злочиначка, агресивна и терористичка организација, која је сијала и сије смрт и над нашим главама, односно која је својим „хуманитарним“ интервенцијама, без претходне сагласности Савјета безбједности (СБ) УН у Либији, Ираку, Авганистану и другдје широм планете вршила агресију (највећи међународни злочин – злочин против мира), чинећи масовне ратне злочине и грубо кршећи Повељу УН и међународно право.
2) NАТО пакт је 1999.године, извршио агресију на СРЈ (Црну Гору и Србију) (акт међународног тероризма), која је за 78 дана узроковала више од 3600 жртава (мртвих и рањених) и огромну материјалну штету од преко 100 милијарди евра. У току агресије почињен је геноцид над српским народом, те бројни ратни злочини прије свега против цивилног становништва, а употријебљена су и недозвољена средства борбе за масовно уништење (осиромашени уранијум и касетне бомбе). У агресији је учествовало око 1150 борбених авиона, а бачено је око 22.000 тона бомби и ракета. То је већа ескплозивна маса од оне коју је ваздушна армада нацистичке Њемачке бацила на простор Краљевине Југославије, у току Другог свјетског рата?! На СРЈ је, лансирано око 1.300 крстарећих
ракета и изручено око 37.000 касетних бомби!
3) Агресијом на СРЈ NАТО пакт (16 држава чланица, од којих су 9 биле истовремено и (најмоћније и најутицајније) чланице Европске уније (ЕУ)) није само прекршио Повељу УН, већ сопствени Сјеверноатлантски уговор и то: члан 1 (Обавеза чланица да сваки међународни спор решавају мирним средствима и да се уздржавају од пријетње силом или употребе силе противно циљевима УН); члан 5 (Право на самоодбрану, употребу и оружане силе, само ако је оружани напад извршен на чланицу Пакта и само док Савјет безбједности не предузме мјере из своје надлежности) и члан 7 (Поштовање Повеље УН и примарне одговорности Савјета безбједности за одржавање међународног мира и безбједности).
4) О циљевима и бескрупулозности наредбодаваца, организатора и учесника агресије на СРЈ и њиховој геноцидној намјери сликовито говоре бројне изјаве западних државника, политичара и јавних личности. Амерички генерал Мајкл Шорт (командант ваздушних снага NАТО-а) је, у
току агресије, казао:
„Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух…Ако немамо стомаке за колатералну штету…онда ћемо престати да постојимо као Савез.“
А командант NАТО авијације у току агресије, француски генерал Жофре је јавно признао:
„Авијација је добила наређење да уништи живот у Србији?!“
4) Црна Гора је, 2017.године, одлучивањем у Скупштини, приступила NАТО пакту на противуставан начин, јер је то питање у надлежности грађана као носилаца суверености (члан 2 став 1 Устава) да, остварујући власт непосредно (члан 2 став 2 Устава), о томе одлуче на референдуму. Такође, приступање Црне Горе NАТО-у, као претходно описаној међународној организацији, није у складу ни са Преамбулом Устава („Полазећи од…привржености равноправној сарадњи са другим народима и државама…“), те са чланом 9 Устава којим је прописано да Повеља УН „има примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењује“ и са чланом 15 став 1 Устава („Црна Гора, на принципима и правилима међународног права…сарађује и развија пријатељске односе са другим државама, регионалним и међународним организацијама…“).
5) У агресији на Ирак, 2003.године, учествовала је коалиција 48 земаља, на челу са САД и NАТО пактом. Повод за агресију су биле грандиозне лажи предсједника САД Џорџа Буша Млађег, државног секретара Колина Пауела и британског премијера Тонија Блера да Ирак посједује средства за масовно уништење и биолошко оружје, те да је под „режимом“ Садама Хусеина страдало чак око 400.000 људи?!
6) Лажно оправдање за NАТО агресију на Либију, 2011.године, била је „заштита цивилног становништва“?! У ретроградном историјском ходу, противно вољи већинског државотворног становништва (Срба и Црногораца који говоре српским језиком) Црна Гора, од завјетне руске земље, постаде (нарко) банана NАТО држава?!
Међутим, неопходно је упозорити да Црна Гора, као антисрпска и антируска творевина, не може стабилно функционисати, односно, као таква, не може бити демократска, економски просперитетна и социјално праведна држава.
