Када је Филип Филиповић именован за поштара у удаљеним селима на планинама Јужне Србије, убрзо је схватио да ће морати да носи више од писама.

“ Знао сам да нећу моћи да окренем главу и будем слеп за стварност, за стање у ком живе ова деца без ичега и усамљени и напуштени старији људи”, каже овај 30-годишњак, о ком је причу објавио и тајландски Бангкок Пост.

Филиповић “покрива” неколико десетина села на граници уз Косово и путује макадамима из поште у Куршумлијској бањи.

“Када сам видео да деца морају да пешаче до школе 10 – 15 километара сваког дана, да живе без воде и струје, често у једној соби с родитељима, одлучио сам да некако помогнем”, рекао је он.

Куршумлијска бања једна је од најстаријих бања у Србији, али је затворена од 2007.

Филиповић је имао 28 година када се преселио из Куршумлије у Куршумлијску бању.

“Рекао сам себи да морам нешто да урадим. На неколико километара од цивилизације 21. века имамо заборављене људе који су у 19. веку”, каже он.

Почео је тако што је реновирао пошту у трошној згради у којој се налази и локална основна школа, а за подухват је уложио сопствени новац.

У исто време, од своје плате која износи једва 300 евра месечно доносио је чоколаде и слаткише деци у далеким селима.

“Нема више продавница у селима, па становницима купујем шта им треба”, каже овај млади човек.

“Он је наш анђео чувар”, каже Марика Павић, захвална 70-годишњакиња коју Филиповић посећује свакодневно.

Око поднева куца на врата породице Драгићевић где прави купатило, будући да га нису имали. Он вози у школу и њихову децу Миломира (7) и Радомира (9) како не би пешачили осам километара.

Он се ту не зауставља.

Већ две године финансира, организује и помаже реновирање једине учионице у локалној школи у којој се школује шест дечака старости од седам до 11.

Прошле године први пут су ишли на једнодневну екскурзију до Јагодине и Крушевца, организовану о поштаревом трошку.

Филиповић им је купио школске торбе, свеске и оловке, као и нашао средства за шест рачунара.

Он је обновио пољске тоалете у дворишту, а током годишњег одмора овог лета направио игралиште за ђаке.

“Кад сам видео љуљашке, рекао сам му: ‘Ти си најбољи, бољи и од Деда Мраза”, каже Александар (8), један од ђака.

“Две љуљашке и тобоган. За децу из градова то је сигурно ништа, али за њих је то променило читав свемир”, смеје се поштар.

(Б92)

Ознаке: Куршумлија, поштар, Србија, Филип Филиповић, хуманост