Нема много краљица у историји Србије које су имале толики утицај на вођење спољне и унутрашње политике у Србији као што је имала краљица Јелена Анжујска.

Жена краља Уроша Првог Немањића и мајка краљева Драгутина и Милутина оставила је дубок траг у средњовековној српској историји. Играла је значајну политичку улогу у току владавине свога мужа, али и синова.

Цео живот била католкиња, умрла као православка

Иако је цео живот била католкиња, Јелена се пред крај живота замонашила у православном манастиру, и сахрањена је као православка. До гроба ју је пренео син Милутин, кога је, иако се нису најбоље слагали, веома погодила мајчина смрт. Драгутин није присуствовао.

Долазак западних крсташа и пад Византије утицали су на политику српских краљева с почетка 13. века. То се најбоље примети по браковима који су имали политичку позадину. Стефан Првовенчани је отерао Византијку Јевдокију и оженио Млечанку Ану Дандоло, па се њихов син Урош оженио женом с јаким латинским везама. Датум склапања брака са Урошем се не зна. Претпоставља се да су у имали петоро деце, али се само за Драгутина и Милутина са сигурношћу зна.

Била је велика заштитница католика у српским земљама. Утицала је на мужа и касније синове да одржавају добре односе са Дубровником, а када је Урош заратио са њима, ставила се на страну католичке републике. Помагала је барску католичку архиепископију у њеној парници са дубровачком архиепископијом, и то тако што је вршила утицај на Уроша. Противила се његовој тадашњој политици, и чак Дубровнику обећала да ће их обавестити ако Урош буде спремао напад.

Имала је велики утицај на политичка збивања. Под њеним утицајем Урош је почео да води прозападну политику. Према причама, хтела је да га преведе на католичку веру и наговори да склопи унију са Ватиканом.

Међутим, отворени лом у породици је почео када су Уроша и Драгутина заробили Мађари. Син се тамо оженио угарском принцезом Каталином, а Урош је морао да му препусти део Србије. Отад њено учешће у политици постаје све веће. Као жена која зна неколико језика и начин понашања на западним дворовима, она се дописује са краљевским кућама где је познају и цене.

Да је тако, види се из писама у којима је Карло Анжујски назива рођаком. Касније ће Урошеви посланици посетити Карлов двор и они ће постати савезници. Овакав преокрет у Урошевој политици је био плод Јелениног утицаја, јер му је она омогућила овај контакт.

Њен утицај се осликава и у односу са синовима. Када је Драгутин од ње тражио подршку пошто је са трона срушио оца, Јелена није поступила ни мајчински ни као супруга. Дотад ју је Урош запостављао као владарку иако јој је био веома привржен као муж који је и падао под њеним утицајем али не дајући јој при том никакве конкретне власти. У то је и поред све културе, а можда и баш због тога, била властољубива жена која је желела да надокнади све што је изгубила кроз брак, у којем је само била супруга и мајка али не и краљица која је владала неком облашћу у оквиру државе свог мужа.

Драгутин јој је дао део земље на управу и она је суверено завладала областима Зете, Требиња, Плава и горњег Ибра. Наступила је као искусни политичар који је пружио подршку и жели награду. Судећи по томе, радило се о веома одлучној жени, побожној, додуше, али спретном играчу. Да је њена реч била значајна, види се из спремности сина да јој испуни све захтеве.

Помагала цркве и сиротињу

Јелена је била омиљена краљица јер је целог живота, без обзира што је била католкиња материјално помагала српско монаштво. Умрла је 1314. године, а сахрањена у својој задужбини – манастиру Градац.

Вест о њеној смрти је одјекнула Србијом, па је на сахрану, осим црквених великодостојника, стигло и мноштво сиротиње и невољника којима је Јелена била велика утеха.

аутор: Јелена Јокановић
извор: Ало рс

Ознаке: Јелена Анжујска, краљ Драгутин Немањић, краљ Урош Први Немањић, манастир Градац, Немањићи, српска историја