Прочитај ми чланакОтворено противљење дела епископа да се изборни Сабор одржи у Храму Светог Саве, уместо у Патријаршији као што је то одувек био случај, још једном је покренуло питање ко су владике које стоје насупрот онима који управљају Црквом и гаје блиске односе с режимом. Иако је држава успела да добар део великодостојника стави под контролу, они који су успели да се одупру притисцима данас чине веома јаку групацију, која прети да поремети планове власти.
Међу владикама који снажно подржавају актуелни режим и гаје добре односе са владајућом партијом, посебно се издвајају епископ бачки Иринеј Буловић и митрополит Порфирије, који су уједно, како се говори унутар црквених кругова, главни кандидати државе за трон Српске православне цркве. Блиске односе са председником Србије Александром Вучићем не крије ни епископ шумадијски Јован, такође један од кандидата за патријарха, а међу онима који су се посебно истакли у својој “љубави” према првом човеку државе, издвајају се епископ бихаћко-петровачки Сергије и осечкопољски и брањски владика Херувим. Подсетимо, њих двојица су недавно, један за другим, написли текстове у којима су величали лик и дело Александра Вучића до те мере да су његове “председничке муке” поистоветили са Исусовим мукама.
Групацију која сматра да је природно да власт има снажан уплив у црквени живот, чине и епископ будимски Лукијан, тимочки Иларион, крушевачки Давид као и епископ горњекарловачки Герасим.
Кометаришући блискост владика са представницима режима, извор портала Нова.рс из врха СПЦ, који је инсистирао на анонимности, за Нова.рс каже да је то уобичајена пракса и да су у питању великодостојници који са сваком влашћу гаје добре односе.
“Ако бисмо то тумачили, морали бисмо то да чинимо из два угла. Први, за који бих ја волео и да је једини, односи се на њихову извесну забринутост за статус наше Цркве. Одатле се рађа и потреба да са сваким режимом имају добре односе. Други угао, који нажалост најчешће преовладава, састоји се у томе што део њих има и личне симпатије према појединцима из власти, али и пословне арнажмане због којих мисле да су њихове судбине везане за политичку судбину оних са којима праве договоре”, наводи наш саговорник.
С друге стране, насупрот владикама који гаје добре односе са режимом, налазе се епископи који из мање-више истих разлога сматрају да однос државе и Цркве мора да буде другачији. Међу њима се налазе и владике који су пре седам дана упутили писмо Синоду са захтевом да се Сабор на којем ће се бирати поглавар СПЦ одржи у Патријаршији, а не у крипти Храма Светог Саве. У питању су епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, жички Јустин и браничевски Игњатије.
Ову групацију чине и епископ западноамерички Максим, источномерички Иринеј Добријевић, канадски Митрофан и епископ банатски Никанор. Међу онима који не гледају благонаклоно на потезе власти је и епископ диселдорфски и целе Немачке Григорије Дурић, који је због својих ставова о стању у српском друштву више од месец дана жртва таблоидне хајке, сличној какву су медији под контролом власти спроводили над убијеним политичарем с Косова, Оливером Ивановићем.
Поред Григорија, прорежимски таблоиди су у претходном периоду водили кампању и против владике Јоаникија, а јавности је још увек у свежем сећању и прича из 2019. године, кад је Вучић током свог обраћања владикама на мајском Сабору СПЦ викао на епископа Тедосија.
Да поједини епископи нису љубитељи Вучићевог лика и дела, показује и догађај с почетка новембра прошле године, кад су уочи сахране митрополита црногорско-приморског Амфилохија, владике осујетиле Вучићеву намеру да одржи говор на одру упкојеног митрополита.
“Амфилохија за живота није могао да смисли. О њему су његови људи све најгоре писали. А други и једнако важан разлог је прича око Косова. Није случајно владика Атанасије над одром свог најбољег пријатеља подсетио у присуству Вучића на косовски завет и поручио да нема издаје”, рекли су тада за Нова.рс извори из СПЦ.
Тема Косова управо је један од главних разлога због чега су поменуте владике снажно против актуелног режима и због чега, с времена на време, од њих стижу поруке које не пријају ушима председника Србије. Томе смо сведочили и кад је председнику Србије додељен Орден Светог Саве (2019. година), након чега је група епископа затражила од покојног патрјарха Иринеја да закаже сеницу Сабора како би се расправила одлука о додели признања Вучићу, али и да би изнели своју забринутост због евентуалног признања Косова и Метохије.
Говорећи о владикама који се налазе насупрот режиму, извор Нова.рс каже да се главна замерка односи на Вучићев став према Косову, али да то није једини разлог због чега га поједини епископи не поштују.
“Председник најпре мора да схвати да њега нико од нас не мрзи. Владике су људи које имају право на свој став и мишљење. Истина је да је се главна замерка тиче његовог односа према Косову, али морам да кажем ми из Цркве ни не знамо шта он договара и преговора, али нам све то личи на пут чији ће крај подразумевати признање Косова као независне државе. И то нису једине замерке – добар део епископа сматра да држава не би смела да се меша у сваки сегмент црквеног живота. Наравно да је неопходно да постоји добар однос државе и Цркве, али не тако што ће држава њоме да управља”, наводи наш саговорник.
На питање како види тренутни однос снага унутар СПЦ, наш саговорник каже да је то тешко одредити и да би најбоље било да сви покажу јединство приликом избора новог патријарха и да самостално донесу најбољу одлуку за Цркву.
“Ми смо и у прошлости имали сличне ситуације, али смо увек проналазили начин да из њих изађемо снажнији и бољи. Надам се да ће тако и овог пута бити. Основни предуслов за то јесте да Црква сама одлучи шта је за њу најбоље, а не да нас снимају и слушају док говоримо на Сабору. Ми знамо да је крипта под најмодернијим камерама, а ту је и озвучење које се користи ради преноса литургија. Све је повезано са Парохијским домом, а одатле сингал може да се шаље на било које место. Ако се то заиста и догоди, епископи неће моћи слободно да гласају”, закључује наш извор.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 13, 2021
