Прочитај ми чланакПосле измештања устоличења уследили би захтеви, правдани очувањем реда и мира на Цетињу, да се са Цетиња исели и седиште Митрополије, упозорава Чворовић
Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу Зоран Чворовић изјавио је да одлука митрополита црногорско-приморског Јоаникија да не одустане од Цетињског манастира, као места где ће бити устоличен, „показује колико је било важно да нови митрополит буде неко ко није ‘извањац’ и ко самим тим одлично познаје специфичне црногорске прилике, историју и људе“, јер би, у супротном, то имало далекосежне последице.
„Измештање устоличења из петовековног седишта митрополије црногорско-приморске било би у јавности схваћено као победа оних који тврде да је Српска црква у црногорској престоници инострана и окупаторска установа. После измештања устоличења уследили би захтеви, правдани очувањем реда и мира на Цетињу, да се са Цетиња исели и седиште митрополије. Они који називају СПЦ ‘Црквом Србије’ прихватили би да та Црква има седиште у Подгорици, као што држава Србија има амбасаду у том граду“, навео је правни историчар Чворовић, у разговору за Бету.
Како је рекао, такви „једино не могу да прихвате да српски митрополит столује у Цетињском манастиру“ јер се у Црној Гори „кључеви црквеног, државно-правног и националног континуитета“ налазе у њему па су поборницима „несрпског, црногорског идентитета нужне тапије над Цетињским манастиром и Острогом“.
„Пошто се покушај прављења државне цркве у Црној Гори спроводи према украјинском моделу, треба се сетити да су се у Украјини на удару секуларизације најпре нашли најстарији кијевски храмови: Андрејевски и Софијски сабор“, нагласио је Чворовић.
„Одлуке у вези са устоличењем митрополита Јоаникија, сведоче, с једне стране, да је Црна Гора добила духовног пастира који жели да јој донесе мир, као што су радили и његови претходници, пре свих свети Петар Цетињски мирећи закрвљена црногорска и брдска племена. Очигледно је да је нови митрополит спреман да за то поднесе највећу одговорност и жртву. С друге стране, садашња позиција митрополита Јоаникија по много чему опомиње на Његошеву, који је био туђин међу својима“, оценио је Чворовић.
Он је указао да је устоличење митрополита Јоаникија за црногорског председника Мила Ђукановића „важан догађај за мобилизацију присталица и одбрану стеченог политичког положаја и моћи“ јер му „подстицање мржњи и подела служи као основно средство за дестабилизацију власти садашње парламентарне већине“.
Како је истакао, Ђукановићу у томе „очигледно здушно помаже“ председник државе Александар Вучић, који, како је рекао, преко појединих, провладиних аналитичара „подгрева атмосферу око устоличења и шири србијанско антицрногорство, а уз то неспорно контролише делове ДФ-а, чији се сав вишегодишњи рад своди на запаљиву патриотску реторику“.
Вучићу је у предизборној години добродошао сваки догађај у коме може да игра улогу наводно неспорног лидера ‘српског света’. Тако стварни интереси српског народа у Црној Гори и Републици Српској постају део предизборне кампање Вучића и таоци његове политичке будућности. То је, показали су догађаји из деведесетих, крајње опасно и национално штетно“, опоменуо је Чворовић.
Према његовим речима, „то што из САД и ЕУ нема критика на рачун Вучића због пропагандне приче о ‘српском свету’ и мешања у црногорске политичке прилике јасно показује да је реч о обичном вербализму за унутрашњу политичку употребу“.
„Највеће жртве таквог вербализма су Срби у Црној Гори пошто се питање стварних гаранција њиховог идентитета до сада озбиљно није отворило“, рекао је Чворовић.
