Прочитај ми чланак
Централној влади у Мадриду није лако да трпи гунђање најбогатије и најзадуженије провинције у Шпанији.
Европски север се уморио од лежерности југа, а југ од севера и његових захтева да му се позајме нових пет милијарди евра како би измирио своје нарасле дужничке обавезе и изађе из кризе.
По мишљењу Артура Маса, председника аутономног региона Каталоније, сличан замор материјала постоји и унутар Шпаније.
Али, за разлику од чланица Европске уније чији лидери понављају жељу за очувањем јединства, Мас сматра да је после масовних манифестација у Барселони добио мандат да буде на челу покрета за стварање нове независне државе, ван досадашњих оквира.
Лидер Каталонаца то је отворено рекао и у Мадриду, где је допутовао одмах пошто се на улицама Барселоне сакупило више од милион људи са заједничким мотом да „Каталонија није Шпанија”.
Милион и по људи је у поређењу са 7,5 милиона становника најбогатије шпанске провинције као кад би се у Мадриду слило девет милиона, каже Мас. „Не можемо да се оглушимо о њихов захтев.“
Пут до независности би, по замисли политичара из Барселоне, требало да се обави „без икакве драматике”. Најзначајнији корак морао би да буде добро припремљен референдум на коме би се показало исто што говоре и последња испитивања јавног мњења: да је први пут у новој историји Шпаније нешто више од 50 одсто становника Каталоније опредељено за независну државу.
„Како да сазнамо да ли је један народ спреман да постане нација? Гласајмо. Ако већина види себе као нацију, у демократији то мора да се узме у обзир, и да се нађе начин за решење“, сматра Мас.
Са друге стране, део Каталонаца слаже се са званичним Мадридом да у јеку најоштрије економске кризе није време за распиривање националних страсти.
Каталонија је кренула у обележавање свог националног празника са захтевом да добије већу фискалну аутономију, тражећи од централних власти да јој позајме нових пет милијарди евра како би измирила своје нарасле дужничке обавезе.
Док је конзервативна влада Марјана Рахоја оклевала да испуни овај захтев, тражећи од Барселоне да се обавеже на већу фискалну дисциплину, покрет се претворио у „политички цунами за независност”.
Иако најбогатија, Каталонија је и најзадуженија од свих 17 региона Шпаније. Од укупног националног дуга од 140 милијарди евра, Каталонија према последњим подацима дугује 44 милијарде, што је 22 одсто од њеног бруто националног дохотка. Само за последња три месеца Барселона је повећала свој дуг за милијарду и по евра.
Стопа незапослености од 22 одсто ипак је и даље нижа од шпанског просека од 24,6 одсто.
Народњачке владе одувек су се одликовале мањим разумевањем за аутономашке захтеве, па не чуди да се у условима кризе премијер Рахој труди да умањи значај порука које грме из Барселоне.
Страхује се да би сецесионистички покрет у Каталонији отворио Пандорину кутију и да би по истом принципу могле да се одвоје и друге провинције, пре свих Баскија која ужива већу фискалну аутономију од осталих провинција.
И мада Мас тражи да се не уноси „непотребна драматика”, из Мадрида се чује упозорење да за стварање независне државе није довољно да се референдум одржи само у покрајини која се отцепљује већ у целој земљи.
Тако је по уставу, а да би се он променио у парламенту би то морали да одобре апсолутном већином.
„Унилатерална сецесија не уклапа се у уставни оквир Шпаније, упозорава Хосе Мануел Гарсија Маргаљо, министар спољних послова.
Мас се позива на правила демократије која би се примењивала унутар каталонских граница. По предвиђањима из Барселоне, каталонски референдум неће се организовати пре пролећа следеће године.
До тада, рачуна се да ће криза бити још оштрија, што поспешује незадовољство Каталонаца. Уз каталонизам, како се у Шпанији назива њихов национализам, свакако ће се расцветати и патриотизам осталих регија – од чега страхује Мадрид.
(Зорана Шуваковић, Политика)
