Pročitaj mi članakKod pravoslavnih hrišćana u ponedeljak, 28. novembra počinje božićni post koji će trajati 40 dana. Međutim, da li su vernici uvek postili toliko dugo?
Хришћани су почели да практикују божићни пост још у периоду раног хришћанства. О томе су писали Амвросије Милански и блажени Августин. Међутим, папа Лав Први је већ у 5. веку назвао пост „обичајем од давнина“.
У почетку, верници нису постили четрдесет дана као данас, већ само два-три. У неким заједницама чак и дан. Пост се постепено померао на недељу дана – ову традицију је сачувала само Јерменска апостолска црква.
„Период од четрдесет дана установљен је много касније – на сабору 1166. године, који су одржали цариградски патријарх Лука Хрисоверг и византијски цар Мануил Први Комнин“, наводи црквени публициста протојереј Максим Первозвански.
Тада је одређен датум, почетак поста – 15. новембра, а по грегоријанском календару 28. новембра.
Овај обичај је у Русију донео крајем 12. века кнез Андреј Богољубски, присталица „свега грчког“.
Народ га је тада назвао Филипов пост, јер се сећање на апостола Филипа обележава 27. новембра.
Строгост поста
Треба истаћи да је овај пост, иако дуг, прилично једноставан. Мање је строг од васкршњег поста.
„По тежини Божићни пост је ближи Петровском. На пример, дозвољено је јести рибу, што није дозвољено током великог поста“, објашњава јеромонах Феодорит (Сенчуков).
Што је ближе Божићу, то је строжи. Последње недеље риба се не једе, док на Бадњи дан (6. јануара) до сумрака није дозвољена баш никаква храна све до прве звезде – симбол Витлејема, који је свету објавио рођење Спаситеља.
„Наравно, ако се стриктно придржавате правила, морате знати ког дана коју храну можете јести, а шта не би требало. Али свештенство је свесно да је тешко испунити све прописе“, каже отац Теодорит.
Стога, додаје, у општој црквеној пракси, уз правила, постоје изузеци. Прекид поста се не сматра озбиљним грехом. Поготово ако је то повезано са здрављем.
Главна ствар су приоритети самих верника. Важно је јасно разумети зашто би требало да се ограничите на четрдесет дана. Од тога зависи шта ће постати – средство духовног уздизања или још једна дијета.
„Смисао поста није у одбијању хране, већ у припремању за празник, како би хришћани обратили пажњу на свој духовни живот“, закључио је протојереј.
