Pročitaj mi članak

Danas počinje Božićni post: Potčinjavanje želje razumu i volji, a njih Bogu

0

Hrist je i sam postio i rekao da će njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili kako bi ostvarili zajednicu sa Bogom, čiji je vrhunac pričešće

Božićni post se naziva i Filipov, jer počinje dan posle pomena Svetog apostola Filipa, jednoga od dvanaestorice najbližih Hristovih učenika, a završava se uoči velikog praznika Rođenja Hristovog.

Božićnim postom pripremamo se za duboko proživljavanje Božića. Cilj onoga koji posti jeste da izdrži do kraja kako bi na kraju doživeo susret sa Hristom.

Za Božić se pripremamo molitvom i podvigom uzdržavanja. Ljudsko telo i duša utiču jedno na drugo. Ograničavajući se u fizičkom smislu, pomažemo duši i usredsređujemo se na duhovni život.

Post se sastoji ne samo u uzdržavanju od mrsne hrane, već i u uzdržavanju od rđavih misli i dela, umnožavanju molitava i dobročinstava. Postom potčinjavamo želje razumu i volji, a razum i volju Bogu.

Hrist je i sam postio i rekao da će njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili. Zajednicu sa Bogom postižemo upravo postom, čiji je vrhunac pričešće.

Post (podvig) bez pričešća nema smisla, jer se čovek ne spasava svojim trudom i naporom, već blagodaću Božjom, kroz telo i krv Hristovu.

Telesni post podrazumeva duhovnu borbu protiv strasti. O smislu posta je Jovan Zlatousti rekao: „Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si mučio telo?“.

Postili su i Hrist i Mojsije

Tokom Nove godine se ne prekida post, a na Badnji dan, 6. januara, jede se hrana pripremana na vodi i ne pije se vino.

Jevanđelje govori kako se, pred početak propovedi u Galileji i Judeji, Hristos udaljio od ljudi i postio četrdeset dana i noći.

Postio je i Mojsije, kada se popeo na goru Sinaj, gde mu je Bog predao deset zapovesti. Kako kaže sveti Simeon Solunski, Božićni post predstavlja Mojsijev post, koji je posle četrdeset dana dobio napisane reči Božje. Posteći četrdeset dana, mi primamo živo slovo, ispisano ne na kamenu, nego ovaploćeno i rođeno – telo Hristovo.

Na kraju četrdesetodnevnog posta, đavo je pokušao da iskušava Hrista, jer je očekivao da ga je post iscrpio i učinio slabim. Hrist je odoleo iskušenju, što znači da nas post osnažuje u duhovnom smislu.

Po vremenu nastanka, Božićni post je jedan od najstarijih.

U početku Božićni post nije bio tako dug kao sada. Post od četrdeset dana se uobičajio tek posle Carigradskog sabora 1166. godine.

Treba imati u vidu da su sva pravila posta u stvari stroga manastirska pravila. Laici po pravilu poste lakše, savetujući se sa svojim duhovnikom.

Filip je, kao i većina apostola, bio rodom iz Galileje, severne provincije Palestine. On je učestvovao u hranjenju pet hiljada ljudi hlebovima koji su se umnožili. Za vreme tajne večere je želeo da vidi Oca, ali Hrist mu je rekao: „Toliko sam vremena sa vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca.“

Apostol Filip je skončao svoj život u gradu Jerapolju Frigijskom, gde je ubio ogromnu zmiju, kojoj su stanovnici grada u hramu poštovali kao božanstvo.

Filip je bio raspet na krstu, kao i apostol Vartolomej, koji je stigao do Jermenije propovedajući Hrista.