Прочитај ми чланакТражим да ми врате моја два ембриона, да могу да одем на вештачку оплодњу и имам још деце, јер то је оно што би и мој покојни супруг желео, а Клиника „Медигруп Јевремова“ хоће да их уништи јер наводно тако налаже Закон. Искрено не верујем у то, могуће је да са њима имају друге планове јер ипак један ембрион кошта око 10.000 евра, а када их накупите довољно, то нису мале паре!" за Нова.рс у бесу и неверици прича Ана Марковић (45), која се од 2021. године бори са приватном клиником, државом и Министарством здравља.
„Држава не помаже, хоће да увози стране јајне ћелије и сперматозоиде, а наше да безочно спаљују! Не знам шта више да урадим да вратим оно што ми припада. Само желим да наша ћерка добије брата или сестру, али наш Закон јој то забрањује!“
Ко гарантује да ће бити спаљени, а не продати?
“Клиника по Закону наводно мора да спали моје ембрионе, али то још нису урадили јер сам их тужила и још смо на суду. Платили смо чување две године, што истиче следеће недеље, а да је ситуација другачија могла бих да продужим до пет година, али сад то не дозвољавају. Иако, искрено не верујем да ће спалити, могуће је да са њима имају друге планове. Ипак један ембрион кошта око 10.000 евра, а када их накупите довољно, то нису мале паре. Мени су зато направили пакао од живота. Муж ми је преминуо у јануару 2021. од последица короне, а у тим најтежим данима морала сам да се суочавам и са Клиником и државом. Мој покојни супруг и ја смо непосредно пред његову смрт оставили ембрионе на чување у болници ‚Медигруп Јевремова’. Желели смо и покушавали да проширимо нашу породицу, да наша ћерка, коју смо добили природним путем, добије брата и (или) сестру. Међутим одмах након његове смрти, мени су та два ембриона, колико их тамо има, одузета и сада ми оспоравају право на њих, јер су по нашем Закону о БМПО неопходни потписи оба партнера како бисмо добили назад своје ембрионе”, прича Ана, о паклу кроз који и даље пролази.
Знајући да ће бити проблема и да законски до краја није регулисано (вероватно намерно) како се наслеђују ембриони у случају смрти једног партнера и шта се дешава са њима након смрти, Ану је одлично посаветовао адвокат па их је пријавила као део заједничке имовине на оставинској расправи.
Картел држава
„По препоруци адвоката сам их и правоснажним решењем наследила од покојног мужа. Међутим, ни тиме моји проблеми нису нестали. Упркос правоснажном решеру, приватна клиника одбија да ми их преда и инсистира да се они спале, иако је у свим земљама на свету по закону право личне својине неотуђиво по било ком основу! Ипак, клиника Јевремова, па и држава, мени оспоравају право да преузмем мој генетски материјал и власништво зато што се ембрион по нашем закону наводно може користити уз сагласност даваоца (Закон о БМПО чл. 52 ст. 3) и не може се користити после смрти (исти члан и чл. 41.) у супротном представља прекршај којим се установе које чувају, кажњавању високим казнама. Међутим, кад смо код Закона и Жељковог (супруговог) и мог права, из одредбе Закона о наслеђивању (чл. 1. ст. 1.) јасно произилази да се као предмет наслеђивања сматрају, не само материјалне вредности већ и духовне вредности, које је мој покојни муж изразио замрзавањем наших ембриона у Специјалној гинеколошкој болници Јевремова дана 22. новембра 2020. , да би оставио везу међу генерацијама рађањем деце! Његовом смрћу није се угасила и његова жеља за потомством коју је изразио тиме што је уз пуно поверења овој клиници поверио на чување да би се они једном искористили, а не спалили. Предметни ембриони представљају заоставштину мог покојног супруга! Оспоравањем овог мог и његовог права, које се није угасило његовом смрћу, ембриони (односно деца) би морали бити уништени, што је супротно Уставу наше земље и Закону о БМПО који је донет ради повећања наталитета”, објашњава Ана.
Закон је, истиче она, могуће тумачити на разне начине, а како у очају више није знала коме да се обрати, писала је и председнику државе.
“С обзиром да се овде не ради ни о каквим материјалним добрима које потражујем, већ о праву на живот, на потомство, на то да моје дете добије брата или сестру, мислим да је потребно само мало добре воље и људскости, уместо тумачења закона. Наравно, нисам наишла на разумевање, па сам чак писала и председнику. Министарство здравља сам раније контактирала и добила негативан одговор”, каже она.
Упућена је на Управу за биомедицину, где је добила скандалозан савет од режимске “ беле струке“
„У јулу сам била на разговору код директорке те Управе у министарству, докторке Александре Влачић и од ње никакву помоћ нисам добила. Одговор на свако моје питање је био да ‘Закон то није предвидео’! Да иронија буде већа, закон ми дозвољава да одем у неку од суседних земаља и узмем семену ћелију од непознатог донора, вратим се и родим дете у Србији. Ипак, наш закон ми забрањује да узмем готов ембрион покојног мужа и родим наше дете. Невероватно! Тамо ми је, у поверењу, рекла да је можда решење да се одрекнем ембриона и да их поклоним у ‘Банку сирочића’ у ЕУ. Да потом нађем начин да их до тамо испратим, затим моје ембрионе откупим новцем и нађем сурогат мајку да их роди. Па то нормална особа не може да схвати! Нека непозната жена у ЕУ може да узме и роди моје ембрионе, али ја као мајка у својој земљи не могу, јер ‘закон то није предвидео’! Не знам како сам успела да не паднем са столице, након изјаве докторке Влачић“, наглашава шокирано Ана.
У свим државним институцијама ова пожртвована мајка наишла је само на одбијање, избегавање или негирање њеног апсолутног права.
„Једина особа која је показала жељу да ми помогне била је премијерка Ана Брнабић, али без успеха, док је Министарство здравља је одбило сваки предлог сарадње. Бивши министар Златибор Лончар се на моје молбе за пријем није удостојио ни да одговори! Коначно почетком ове године након два писма председнику, секретар у Министарству здравља проф. др Предраг Саздановић ме је примио у јануару, а с обзиром да је гинеколог, очекивала сам разумевање. Када сам дошла на састанак, којем је присуствовала и докторка Влачић, проф. Саздановић ми је рекао да ја њих (министарство и Управу за БМПО) хоћу да пошаљем у затвор и да ако желим своје ембрионе, да тужим ‘Медигруп’. Потом ми је код лифта, опет ‘добронамерно, рекао да искористим своје ‘везе горе’, алудирајући на премијерку Брнабић, како би се Закон допунио. Рекла сам му да ћемо се ипак сви видети на суду, решена да целу ствар терам не до Стразбура него до Бога, ако је потребно”, наглашава Ана.
Србин.инфо открива да је Александра Влачић запослена и као саветник у Одељењу за трансплантацију органа Србија. Предраг Саздановић је смењен са места директора Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу одлуком Владе Србије пошто је током короне забранио вршење свих операција (укључујући и пацијенте од карцинома) осим хитних интервенција, а потом је награђен високом функцијом у Министарство здравља. Познат је по честим гостовањима на режимским телевизијама где је агресивно промовисао корона агенду и заговарао „масовну вакцинацију“. Тврдио је у јулу месецу да је пандемија „последица безумне разуларености грађана Србије“.
Даница – Лончар после Лончара
Она је потом поднела тужбу у Првом основном суду, али је изгубила случај јер је режимска судија сматрала да гинеколошки материјал Срба припада приватној клиници (а још и кошта 10.000 евра по ембриону).
“Судија Братислава Коловић Недељковић је пресудила у корист ‘Медигруп’. Жалба Вишем суду је написана, али је времена мало. На последњем рочишту које сам имала адвокат који заступа ‘Медигруп’ ми је рекао пред судијом и мојим адвокатом: ’Нека Вам одлазећи министар, (мислећи на др Лончара) потпише, и ми ћемо Вам их (ембрионе) предати’! Ипак, бивши министар није хтео да одговора. Више пута сам се обраћала и министарки проф. др Даници Грујичић, која је на први мејл одговорила да ћу добити сагласност, само да напишем званичан захтев. Када сам и то учинила, кратко је одговорила да се упознала са ситуацијом и да закон ИПАК није на мојој страни и да не може да ми помогне. У земљи где су свима пуна уста популационе политике, помоћи женама које желе да роде и мајкама са малом децом, ја доживљавам прави терор и то од клинике која се бави биомедицински потпомогнутом оплодњом. Од државе не потражујем никакву добит за себе, само тражим да ми не одмаже. Овој држави још увек ваљда требају деца, не само моја моја, него свачија”, закључује револтирано Ана.
На питања портала „Нова“ о законским процедурама приликом враћања ембриона паровима, али и људима који су у међувремену остали без партнера, од приватне клинике „Медигруп“, као ни од Министарства здравља, нису добијени одговори до објаве овог текста.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 18, 2022
