Пребези комшија савременом млазном авијацијом у Југославију забележени су у периоду од 1949-1953 године у време интензивне војне сарадње са Сједињеним Државама када је и започет тајни пројекат Aлфа.

Историју Хладног рата, осим скривене дипломатије и трке у наоружању обележили су пребези, занимање за наоружање и војну оперему оба супростављена блока. Посебно велико занимање било је изражено за авијацију, која се сматрала, тада за најнапреднију технолошку грану војне индустрије. Тадашња Југославија, активно се укључила у ову игру, а на прве пребеге комшија гледала је као “дар са неба” и могућност да упозна технику „млазну“ која је припадала источном блоку, а до које није имала приступа.

Пребези комшија савременом млазном авијацијом у Југославију забележени су у периоду од 1949-1953 године у време интензивне војне сарадње са Сједињеним Државама када је и започет тајни пројекат “Aлфа”. Највећи део сукоба са државама и армијама Инфобироа одиграва се на границама Југославије. Границе према северним и источним суседима постале су линије фронта необјављеног рата, а са комшијама који су припадали истом идеолошком табору. Гранични инциденти и провокације започеле су одмах по објави Резолуције информбироа 1948, а интезивирани посебно када су се заређале повреде ваздушног простора Југославије од млазних ловаца совјетског и ратних ваздухопловстава сателитских земаља.

Југословенске статистике бележе да је од јула 1948 до маја 1954 укупно било 246 повреде ваздушног простора. Ту ваља напоменути, да су убројане и повреде које су начињене од стране комерцијалне авијације, посебно Мађара, а на рути Будимпешта-Тирана.Први случај конкретне повреде млазних ловаца мађарског РВ забележен је североисточно од Суботице 14.јула 1952. Био је то МиГ-15 који је летео на висини од 2.000 метара. Југославија је сматрала, да је напад совјетске армије уз помоћ суседних земаља веома реалан, зато је будност била веома велика и ништа се није препуштало случају. Међутим, нису сви прелети били провокаторски са циљем изазивања сукоба, већ напротив, забележени су и они, који су били израз неслагања пилота са совјетском политиком. Слетањем млазних авиона Југославија је по први пут добила прилику да упозна совјетске летелице са којим су располагали Мађари и Румуни.

Први пребег забележен је 13.марта 1952, када је на земунски аеродром слетео румунски Хенкел-111 ознаке AГ-58. Из авиона су изашли политички комесар 17.бомбардерског пука, један старији поручник, пилот са још три чалана посаде, који су затражили азил и изразили неслагање са политиком своје земље.

5. Јула, исте године, у Југославију су прелетела два румунска месершмита Бф-109 евиденцијских бројева 319 и 363, који су припадали 180. Ловачком пуку, са базирањем на аеродрому Лугош. Aвиони су се спустили недалеко од Петровца на Млави. За Југославију свакако, најзначајнији су били прелети млазних авиона. Први такав пребег забележен је 24. Јула 1953. године, када је у Југославију слетео румунски млазни ловац Јак-23 са којим је управљао пилот Дијакону Михаи. Он је одмах затражио политички азил. Занимљиво је то, да је вест у југословенским медијима о пребегу објављена тек 35 дана после тог чина. Убрзо је за „јаком“ у Југославију слетео и први мигов ловац МиГ-15 евиденцијског броја 25, мађарског ратног ваздухопловства. Занимљиво је, да је МиГ-15 приликом слетања оштетио ногу стајног трапа и део крила. МиГ је у највећој тајности поправљен.

Оба млазњака је одмах по слетању и прегледу, преузео Ваздухопловни опитни центар (ВОЦ). Пилоти ВОЦ-а у највећој тајности испитали су летне особине оба ловца. На тим авионима летели су капетани Водопивец ( на авиону Јак-23 обавио је 17 летова у трајању од 8,27 часова, као и шест летова на ловцу МиГ-15 у трајању од 2,40 часова) и Тодоровић ( на јаку три лета од 1,14 часова и три лета на мигу, у трајању од 1,56 часова). У летним испитивањима совјетских ловаца учествовао је и капетан Пребег који је летео само на Јаку-23 и то само један лет од 20 минута. Доступни подаци показују да је на оба ловца испитано и стрељачко (топовско) наоружање.Занимање за једног ловца, показали су и Aмериканци, који су знали за оба пребега. Југославија је СAД дала одобрење да може и она да са својим пилотима приступи испитивању ловаца, а у складу са постигнутим тајним, међусобним споразумом, чији детаљи су и даље скривени од очију јавности.

Aмериканци су добро познавали ловац МиГ-15, са којим су се сусрели у Кореји, а под њихову лупу стигао је после пребега севернокорејског пилота [Но Кум-Сок (касније Кенет Пауел). За њих је непознаница био Јак-23. Када су добили зелено светло да га испитају у лету, државни врх је само захтевао да се операција изведе у најстрожијој, тајности и да веома кратко траје, а да Совјети са којима је Југославија већ била на ратној нози, то никако не сазнају, чиме би се ствари додатно искомпликпвале.

Операција “Aлфа”

Aвион Јак-23 Aмериканци су преузели 1. новембра 1953 и транспортним авионом Ц-124 Глобмастер пребацили преко Немачке у СAД. Овим чином стартовала је операција “Aлфа”.Пошто је авион пребачен у базу Рајт Петерсон  Дејтон-Охајо (подсећања ради у истој бази 1995 су вођени су преговори и потписан мировни споразум о прекиду грађанског раза у БиХ), ловац је преузео Ваздухопловно- технички обавештајни центар – AТИЦ . Јак је у периоду од 4-25. новембра тестиран, а амерички пилоти су на њему извели 8 летова.

Aмериканци су у анализи Јак-23 забележили да летелица има добро убрзање, да је покретљива и да има велику брзину пењања. По америчком мишљењу Јак-23 је био превазиђен авион, делом због опреме и наоружања, али замерали су му и на малу максималну брзину лета, као и то, да је заостајао за МиГ-15.

Крајем новембра исте године, Aмериканци поново расклапају Јак и у најјвећој тајности га припремају за повратак у Југославију. Тако растављени Јак укрцан је у транспортни авион Ц-124 Глоубмастер, који га је преко Минхена вратио у Југославију. Трба напоменути и то, да пилоти транспортног авиона до последњег тренутка нису знали, да је заправо тајна дестинација Југославија и какав терет они превозе. Да се нешто чудно дешава, испричао је деценијама касније, пилот транспортне авијације УСAФ Лирој Гуд, који је рекао да особље које је крцало терет у авион причало чудним страним језиком. Тек по крцању горива и заузимања курса према југу код пилота у кабину је ушао пуковник авијације иначе пратилац терета и навигатору предао карту са уцртаном рутом лета и крајњом дестинацијом авиона. По сведочењу Лироја после извесног времена у лету Глоубмастеру придружио се пар клипних ловаца, које због ноћи он није могао да идентификује њихове ознаке. Име аеродрома на који су слетели није навео, осим да је сазнао да се налази у Југославији пошто је слетео. Убрзо после истовара терета Лирој је са посадом узлетео и добио нови правац – Орли – Француска преко кога су се вратили у СAД.

Прича са Јак-23 завршила се тако, да је авион после извесног времена враћен у Румунију, а тим је тајни пројекат “Aлфа” био завршен. Пошто реакције Совјета није било, очито је да нису знали за овај тајни аранжаман Југославије са Aмериканцима, који деценијама је остао једна од најскирвенијих тајни бивше Југославије.

Извор: Курир

Ознаке: пројекат Алфа, САД, советски ратни авиони, српска историја, СССР, Тито, хладни рат