Прочитај ми чланакПосетио сам Донбас много пута, од почетка сукоба у Славјанску, а и даље ћу редовно путовати у овај регион. За мене као дописника, веома је важно да разумем ситуацију. Чини ми се, да се ситуација донекле поправила од почетка рата. Прошле године сам био у Доњецку. Чуо сам пуцње сваког дана, град је био под ватром.
Посетио сам Донбас много пута, од почетка сукоба у Славјанску, а и даље ћу редовно путовати у овај регион. За мене као дописника, веома је важно да разумем ситуацију. Чини ми се, да се ситуација донекле поправила од почетка рата. Прошле године сам био у Доњецку. Чуо сам пуцње сваког дана, град је био под ватром.
Доњецк и Луганск су тада готово умрли. Пре два месеца сам их поново посетио – ситуација се побољшала. Има живота на улицама, продавнице су отворене, има лекова у апотекама. Чини ми се да Доњецка народна република жели да постане нова држава и ради доста на томе.
Сада је веома тешко предвидети будућност. Зависи од много фактора, пре свега од геополитичких дешавања. Уверен сам да рат у Донбасу није само локални сукоб. То је део општег фронта који се протеже од Балтика до Либије. Зато исход рата у Донбасу зависи од развоја геополитичке ситуације између Запада и Руске федерације.
Знамо да НАТО алијанса у последње време показује своје моћи у близини руске границе. Хиљаде војника, копнене и ваздушне снаге су учествовале у ратним играма названим „Анаконда“. Потреба за овим маневрима се објашњава наводним повећањем опасности од Русије. Каже се да је Русија агресор који жели да покори Европу. Мислим да је ово начин представљања ствари прилично лош знак – знамо историју – последњи рат са Западом коштао је Русију више од двадесет милиона живота. Надам се да се историја неће понављати.
Нужно је напоменути да рат, који се води против Русије, није традиционални рат. То је хибридни рат. Видимо економски фазу тог рата – бројне санкције против Русије. Информатички рат – пропаганда у масовним медијима, која испире мозак европском и америчком становништву да подржи и поздрави овај рат. Главне европске новине, часописи и ТВ станице стално демонизују Русију и проглашавају је одговорном за све проблеме у Европи.
Италија је изгубила свој суверенитет у одлучивању о међународним питањима. О њима, она само следи налоге из Брисела и Вашингтона. Санкције против Русије имају секундарни утицај бумеранга на Италију. Пре анти-руских санкција, Италија је била други највећи извозник хране из Европе у Русију. Сада смо изгубили ово тржиште.
Јасно је да Италија има последице од санкција, али ми настављамо да пратимо наређења из Европске уније. Неколико великих региона у Италији је организовало референдум у којем су људи гласали против санкција и за признавање Крима као дела Русије. Али одлука о овом питању на крају зависи од Владе, која ништа не одлучује без наређења из Америке или Брисела.
Сваки пут кад се вратим кући са писаним материјалом из Донбаса, суочавам се са много тешкоћа да их објавим. Ниједна од великих националних новина или ТВ станица не жели те материјале. Упркос чињеници да се рат наставља, италијански масовни медији одбијају да се на било који начин баве Донбасом. Готово нико, уз ретке изузетке појединих приватних канала, неће да говори о овом рату. Али, сви и даље говоре о Русији. Имам утисак да се јавност припрема за прихватање будућег великог рата са Русијом.
Мислим да и даље постоји шанса да се избегне такав „врући“ рат. То је могуће ако Трамп победи на изборима за следећег америчког председника. Хилари Клинтон је ратни кандидат. Она ће наставити политику агресије против Русије. Са друге стране, Доналд Трамп је непредвидив, али његова победа може значити и план за нови курс у међународној политици. Превише људи говори о рату тренутно. Чини ми се да људи не схватају чињеницу да ће Трећи светски рат бити атомски рат. Од таквог рата нико неће имати користи.
