Pročitaj mi članak
(Блиц)
Платила сам оба порођаја, платила сам баки операцију. Грађевинску дозволу плаћала сам три пута, више од 15.000 евра. На скоро сваком шалтеру на који сам стала оставила сам понеки евро. И то без оног обавезног што треба да платим држави…
Искуство Анкице Ж., предузетнице из Београда, само је један, и то драстичан пример корупције која је, уз незапосленост, један од проблема који највише погађа грађане. Подмићивање, каже, није био њен избор, већ нужда.
– Није реч о томе да сам ја плаћала нешто ненормално нити нешто што је мимо закона. Плаћаш, нажалост, нешто што не можеш да добијеш када идеш регуларним путем – прича ова Београђанка.
Свесна је да је исто тако могла да се, како каже, цима да пријављује да јој траже мито, али је од тога одустала, јер не верује да би тиме ишта добила осим главобоље и опасности да угрози посао.
– Остаје ти да се помириш са судбином или да радиш како ти кажу, јер кад тебе чека твоја породица и још 19 породица гладних радника, немаш права да стопираш посао и пошаљеш их кући.
И управо су здравство и локална самоуправа, уз правосуђе, политику и полицију, области у којима је, према многим истраживањима, корупција најприсутнија. Другим речима, искуства грађана су таква да где год да крену, не смеју да крену празних џепова. Појава је, очигледно, узела толико маха да су почеле да се збијају и шале попут оне да је у српски језик уведен нови падеж коруптив – коме, колико.
У анкети “Блица” готово две трећине људи признало је да им је у неком тренутку тражен мито, више од половине њих су сами нудили мито.
Толико распрострањену корупцију, према оцени социолога Срећка Михајловића, пре свега узрокује социјално кружење са постојећим правним и моралним системом. У њему корупција није системски онемогућена, а друштвене околности су такве да готово нико неће презати од подмићивања да би не само заобишао закон већ и да би остварио нека своја загарантована права, попут права на лечење или да убрза неке нормалне административне процесе.
– У доба опште беспослице наравно да нећете жалити паре да бисте дошли до посла. А како ми рече један мој рођак из унутрашњости, у његовом граду који је средње величине цена запослења медицинске сестре је 5.000 евра, а комерцијалисте чак 7.000 евра – каже Михајловић, наводећи да је очигледно реч о систему, а не о појави. Решење је по њему, у томе да корупција постане неисплатива, да казне буду много веће од евентуалне користи коју би онај који узима мито могао да има.
Да постоје случајеви када нису грађани ти који дају мито, показује и недавни случај са допунских избора у Србобрану, где је полиција морала да интервенише због дојаве да се грађанима нуди по 1.500 динара за глас, а један грађанин сведочио је да су страначки активисти нудили чоколаде, шећер и уље како би људи гласали за њихову странку.
