Pročitaj mi članak

Put Milana Radoičića: Od beskućnika do milionera sa Dedinja

0

I dok se nalazi na Interpolovoj poternici zbog oružanog sukoba u Banjskoj, a evropski lideri od predsednika Aleksandra Vučića traže njegovo procesuiranje, Milan Radoičić bezbrižno šeta ulicama Beograda i uskoro će se skućiti u luksuznoj vili na Dedinju, koju gradi zajedno sa suprugom Emom, što pokazuju dokumenti iz katastra, ali i BIRN-ove fotografije. To nije jedina nepokretnost ovog kontroverznog biznismena, mnoge su zaplenjene na Kosovu, a interesantan je podatak da je on pre 14 godina bio nezaposlen i bez nekretnina, što implicira da je svo to bogatstvo stekao nakon toga. Koja je tajna uspeha?

Милан Радоичић некада није био недодирљив за истражне органе као што је сада, па смо управо захваљујући њима сазнали да је он незапослен и да не поседује непокретности.

– Окривљени Радоичић Милан из Косовске Митровице рођен 1978. године, незапослен, не поседује непокретности – пише у пресуди којом је данашњи штићеник званичног Београда 2010. године осуђен за фалсификовање личне карте. Од свих ствари за које је био осумњичен и оптужен, како наводи истраживачка мрежа БИРН, досије Милана Радоичића показује да је само у овом судском поступку проглашен кривим.

Следећи поступак против Радоичића започео је 2011. године. Тада је против њега и Звонка Веселиновића, бизнисмена са севера Косова подигнута оптужница којом су обојица били оптужени за присвајање 32 камиона Хипо Алпе Адриа Лизинга, али су 2016. године ослобођени ових оптужби. Због сумње да је повезан са убиством косовског политичара Оливера Ивановића, за њим био расписан налог за хапшење, али је марта 2021. године повучен без званичног објашњења.

Такође, нашао се на потерници због умешаности у случај „Брезовица“, а сумњичи се да је починио кривично дело застрашивање сведока током кривичног поступка. У случају „Брезовица“, подсећања ради, појединци се оптужују за злоупотребу службеног положаја око издавања грађевинских дозвола у зони где градња није дозвољена. У оквиру истог предмета раније је био привођен и бивши градоначелник Штрпца Братислав Николић.

Због оружаног сукоба у Бањској Радоичић се налази на Интерполовој потерници, домаћи органи започели су истрагу јер је он јавно преузео одговорност за тај догађај, у притвору је провео један дан по оптужби за недозвољено поседовање оружја. Такође у овом поступку нема помака, иако европски и светски званичници инсистирају на томе да му се мора судити, председник Србије Александар Вучић игнорише њихове апеле.

Богатство Милана Радоичића

И док су се гомилали незавршени судски процеси у чијем је средишту сам Радојичић гомилала се и његова имовина. Након сукоба у Бањској Косовска полиција објавила је снимак из његове виле на Газиводама, вила је убрзо заплењена, али и друге непокретности.

Међу њима, одузети су и пентхаус и ресторан „Греy“ у Улици Чика Јовина у Косовској Митровици.

Из ресторана у северном делу Косовске МИтровице изнето је пиће, храна, рачунарска опрема. Спољни инвентар је унет унутра. Из ресторана је у току конфискације изнет и препарирани вук.

Заплењена су и бројна возила. Два Џипа Мерцедес АМГ Г63, без таблица, Митсубисхи Пајеро Спорт без таблица и још чак 18 обичних возила Митсубисхи Пајеро од којих је већина без таблица, два модификована оклопна возила плаве боје без таблица, две Тоyоте Хилуx од којих је једна са регистарским ознакам, а друга без, Опел Вецтра такође са таблицама, Дациа Дустер без таблица, Џип Гранд Цхерокее без таблица.

Заплењена су и два квада тамно зелене боје без таблица, као и један багер жуте боје, без таблица.

Након заплене и Бањске, Радоичић се по свему судећи скућио у Београду, чији га званичници очигледно штите од међународних и домаћих истражних органа. Радоичић је недавно пријавио пребивалиште у Улици Рајка Митића, у луксузном објекту са више станова, али није власник ниједног. Међутим, једне парцеле и објекта у изградњи јесте.

Како се може видети у катастру непокретности, он поседује комплекс на Дедињу површине 3877 метара квадратних, у Улици кнеза Александра Карађорђевића, у којој се налази низ луксузних вила.

Судећи по подацима из катастра, на „имању“ Радоичића налазе се два објекта. Како пише, један има површину од 180 квадрата, док други има 95 квадратних метара. Такође, на том простору налази се и воћњак прве класе, чија је површина већа од 3.000 квадрата.

Међутим, сада слике из дрона које је објавио БИРН показују да Радоичић на тој парцели гради једну позамашну вишеспратницу.

Послови са Звонком Веселиновићем

Милан Радоичић је, заједно са Звонком Веселиновићем, власник најмање четири фирме у Србији, од којих су неке ангажоване на највећим пројектима. Њихова „кровна“ фирма је Инкоп из Ћуприје, преко које су и закорачили у свет легалног бизниса. Формално су њени сувласници постали у јесен 2018, а и до тада се сумњало да је контролишу. Како су писали медији, пре тога Инкоп се водио на Душицу Максимовић, сестру Жарка и Звонка Веселиновића. Према подацима из АПР, Жарко Веселиновић сада поседује 20 одсто удела у њој, док преосталих 80 одсто равномерно деле Звонко Веселиновић и Милан Радојчић.

Инкоп је у више наврата био ангажован на великим државним пројектима, најчешће као подизвођач. У тој улози се нашао на изградњи коридора 11, а на том коридору била је ангажована и фирма “Гранит пешчар”, чији су сувласници раније били Веселиновић и Радојчић.

Радојчић и Веселиновић су преко Инкопа постали пре три године купили „Нови Пазар пут“. Како је Нова.рс писала, од тада су у просеку добијали бар један посао месечно, а у готово свим случајевима била је једини понуђач. Ову фирму је у више наврата ангажовао град Нови Пазар, потом Тутин и Рашка, али и Београдске електране, Министарство привреде и Републичка дирекција за имовину.

Црна листа

Веселиновић и Радојчић и више њихових фирми прво су се нашли под под санкцијама САД-а, уз објашњење да припадају коруптивним мрежама повезаним са међународним организованим криминалом. Против њих је недавно и Велика Британија увела санкције.

За Милана Радоичића, Британци су навели да је профитирао од злоупотребе државних уговора и да је искористио утицај да грађевинским компанијама у његовом власништву додељује уносне уговоре. У образложењу је писало да је Звонко Веселиновић користио јавне уговоре за присвајање државних средстава.