Zajednički zločinački poduhvat, koji predvodi Aleksandar Vučić, očerupao je javne resurse i privatnu imovinu. Pod njegovom kontrolom organizovana je rasprodaja ostataka Srbije. Albancima je dao Kosovo i Metohiju, Kinezima Smederevo, Bor i Zrenjanin, a nemačkim, francuskim, turskim i ostalim belosvetskim tzv. investitorima ogromne subvencije. Na isti način na koji je, promenom zakona i pravne forme, omogućena pljačka Poljoprivrednog kombinata Beograd sada je počeo proces prodaje Elektroprivrede Srbije.

Пљачком буџета и туђе имовине настала је каста напредњачких милионера, а грађани су гурнути у беду, болест и смрт. О механизмима које користи напредњачки картел за уништавање државе и народа пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ Вучића

У свакој предизборној кампањи Александар Вучић је гласачима обећавао брда и долине, злато и сребро. Све што је обећао грађанима, испунио је себи и припадницима његове дворске свите.

– Никада у историји Србије није се живело боље него у последњих десет година. Ни у време Немањића, Бранковића, Дејановића, Лазаревића, Обреновића, Карађорђевића и Тита, никад се није живео овако добро – рекао је Вучић недавно у Народној скупштини, а у сваком медијском наступу наставио је да лаже и обмањује жртве свог пљачкашког похода.

Уверен да је јачи од истине, Вучић лаже о прошлости, садашњости и, нарочито надахнуто, о будућности. Лаже да је пре десет година просечна плата износила 320, да је данас 760 и да ће следеће године бити 1025 евра. Просечна плата је 2012. године била 342 евра, данас половина запослених у Србији добија испод 500 евра, а то може да се догодине удвостручи, као што Вучић најављује, само у вестима Пинка и Информера.

Истом илузионистичком методологијом Вучић обрачунава и пензије. Без стида, он тврди да су пензије пре 10 година просечно износиле 140 евра, да су данас 375, а за десет месеци ће бити 450 евра. Пре успона Српске напредне странке на власт, просечне пензије су биле 210 евра.

Данашњи просек настао је методолошким манипулацијама, којима се скрива истина о геноциду над пензионерима, коју спроводи ова власт. Од 1,6 милиона пензионера чак 1,1 милион прима пензије мање од 250 евра, а више од 700.000 пензионера добија умањен износ због блокаде рачуна, коју су им наметнули јавни извршитељи.

И остали подаци, кад се упореде, показују какве последице је изазвала Вучићева власт на српску економију. Од 2002. до 2012. године просечна годишња стопа раста је била 4,4 одсто. Тај период су обележилил драматични политички и економски догађаји на локалном и глобалном нивоу. Србија је прошла кроз озбиљне турбуленције услед убиства премијера Зорана Ђинђића, а потом и кризе власти, услед које су се за четири године промениле четири владајуће коалиције.

На све то, привреду је угрозила светска економска криза, али ипак је стопа раста била дупло већа од ове коју је остварила власт СНС-а, која просечно износи 2,27 одсто. Истовремено, све претходне владе иза себе су оставиле јавни дуг од близу 15 милијарди евра, а Вучићева власт је то дигла до 38 милијарди. Од ове године па до 2052, Србија ће само за камате на кредите морати да издваја око три милијарде евра, што је више од четвртине републичког буџета.

Економиста Душан Никезић недавно је на пластичном примеру показао разлику између вредности динара пре доласка СНС-а на власт и данашњег трагичног стања. Пре десет година за хиљаду динара могао је да се купи један хлеб, килограм јунетине, килограм кромпира и лука, литар уља, млека и киселе воде, плус путер и павлака. За куповину те количине производа данас је потребно одвојити 2.400 динара, односно 140 одсто више новца. Само у прошлој години цене прехрамбених производа су порасле за око 30 одсто, а наставиће да расту.

Завод за статистику је пре неколико дана објавио податке који показују да је просечна инфлација у односу на прошлу годину износила 16,1 одсто. Не дозвољавајући да реалне чињенице кваре његове марктиншке трикове, Вучић тврди да је инфлација била 11,9 одсто. У истом маниру, он каже да је инфлација заустављена, иако су цене у протекла три месеца порасле за 15 одсто.

У првом кварталу забележена је негативна стопа раста. Чак и кад би власт успела да заустави тај пад и покрене привреду, па да оствари пројектовану стопу раста бруто домаћег производа од 2,2 одсто, то неће бити довољно ни за очување овако ниског животног стандарда. С обзиром на неизбежно поскупљење хране и енергената цене свих роба ће наставити да расту, а не постоји начин на који би власт могла да обезбеди повећање плата и пензија на нивоу који би то могао да прати.

Напротив, власт Александра Вучића успела је да девалвира и евро. Инсистирањем на чврстом курсу динара за ових десет година преполовљена је вредност евра. Пре десет година је за хиљаду евра могло да се купи дупло више исте врсте робе него данас. Штета се покрива новцем из џепа нормалних грађана, а корист имају само повлашћени припадници напредњачке тајкунске касте. Осим увозничког лобија, Вучић штити интересе монополиста из врха свог картела. О томе је недавно у Скупштини говорио Мирослав Алексић, председник Посланичког клуба Народне странке.

– „Миленијум тим“ је рушио насеље Савамала, а данас гради „Београд на води“. Синиша Мали је био запослен у „Миленијум тиму“, као и његов брат Предраг Мали, који и даље ради тамо. „Миленијум тим“ је без јавних набавки или по скраћеној процедури добио од државе Србије послове вредне стотине милиона евра, као што је гасовод Београд-Ваљево-Лозница вредан 75 милиона евра.

Преговарачки поступак је почео у 11:30, а завршен у 11:45. Само 15 минута је било потребно да се уговори посао од 75 милиона евра. „Миленијум тим“ је добио послове на изградњи гасовода у Краљеву од 25 милиона, у Гроцкој 21 милион, у Смедереву 30 милиона евра. „Миленијум тим“ је купио Врањску бању за 2,5 милиона евра, а од државе бесповратно добио 10 милиона евра за ту „инвестицију“. „Миленијум тим“ је главна пријатељска фирма ове власти, која му је омогућила да купи државни институт „Јарослав Чарни“, „Гошу“, „Навипове“ винограде у Лесковцу.

На исти начин раде и фирме које су повезане са министром полиције Братиславом Гашићем, које су за гасификацију Крушевца добиле 32, а за гасификацију Трстеника 18 милиона евра. Узбуњивач Александар Обрадовић је доказао како се пљачкао „Крушик“ и како се тргује оружјем. Он је ухапшен и трговина се наставила. Ко тргује? Па, тргује Слободан Тешић. Зато СДПР, који је био једна од успешнијих фирми у том послу, данас дугује 300 милиона евра. Ко се у СДПР-у бави трговином оружја? Па, бави се Брана Простран. Данас, када се говори о томе како се „Крушикове“ „Град“ ракете продају Украјини, сви се праве луди и кажу да то изде за Турску и Словачку.

Не, те ракете заврше у Украјини преко фирми „Зенитпром“ и „Валир“, које су у комбинацији са Тешићем и Марком Морлесом. Што се тиче других пријатеља и кумова, не могу да не поменем Звонка Веселиновића и Милана Радојичића. Њихове фирме „Инкоп Ћуприја“, „Гранит пешчар“, „Нуклеус“ и друге добијају стотине милиона евра државних пара. Веселиновић и Радојичић су под санкцијама САД-а, али ево их са Вучићевим кумом Николом Петровићем, који се вози у „Мекларену“, док се онај други Вучићев кум, син Петра Панића, вози у „Ферарију“, који се смеје грађанима Србије у ауту од ко зна колико стотина хиљада евра – рекао је Алексић, који је у Скупштини описао и начине на које власт, у јавним партнерствима и сумњивим тендерима, даје уносне послове пријатељским фирмама.

Једна од таквих фирми је „Кип лајт“, који само на замени сијалица зарађује 70 милиона евра. Лесковац тој компанији плаћа 10 милиона евра, а Трстеник пет милиона евра. Крушевац има најскупљи ценовник, за једну промењену сијалицу плаћа 746 евра. И тако се ради у тридесетак општина.

Значајну улогу у Вучићевом картелу имају и организоване групе Вељка Беливука и Предрага Колувије, које су се бавиле најтежим облицима криминала. Ипак, најкрупније пљачке Вучић извршава отимањем државне имовине. Он то ради системски, стрпљивом и дуготрајном припремом политичких, економских и законских услова. Последњи пример у том континуитету пљачке представља Електропривреда Србије.

Магазин Таблоид је у прошлом броју описао начин на који је Вучић припремио ЕПС за приватизацију. Криминални процес је почео 2014. године, кад је Вучић постао председник Владе Србије, а убрзан је 2016, кад је на чело ЕПС-а постављен Милорад Грчић. У рекордном року, највећа српска државна компанија је постала највећи државни проблем.

Вредност ЕПС-а је, пре девет година, процењена на 13 милијарди евра са оствареном годишњом добити од 400 милиона евра. Вучић је то успешно уништио, како би оборио цену и омогућио будућем власнику да по багателној цени купи компанију од које зависи комплетан енергетски систем Србије.

Почетком априла, поступајући по Вучићевим налозима, Влада Србије је променила правну форму ЕПС-а из статуса јавног предузећа у акционарско друштво. Пре неколико дана и Централни регистар хартија од вредности уписано је укупно 36.510.509 акција ЕПС-а, а номинална вредност сваке акције износи 10.000 динара. Дакле, Влада Србије, као оснивач и власник акција проценила је вредност ЕПС-а на само 3,1 милијарду евра.

Вучић није успео само да обори вредност ЕПС-а за десет милијарди евра, него је успут остварио и огромну зараду. О малверзацијама с набавком угља за ЕПС, која се спроводи преко Вучићевих тајкуна, недавно је у Скупштини говорила Драгана Ракић, народна посланица из Демократске странке.

– Због нестручног пословања у ЕПС-у пала је производња угља, па је посао увоза поверен фирмама које финансирају СНС. Зашто је посао увоза угља поверен финансијерима владајуће странке, њеним спонзорима? Ако већ морамо да увозимо угаљ из иностранства, зашто то не ради ЕПС? Зашто су потребни посредници? Уместо из Републике Српске, ми увозимо угаљ из Индонезије, с другог краја света. Имамо сазнања да се пратећа декларација фалсификује, да се тај угаљ из Индонезије лажно приказује као много квалитетнији, а тиме и скупљи него што јесте. Све то плаћају грађани Србије.

Док грађани постају све сиромашнији, људи блиски режиму, кумови и кумићи, као и браћа Вучић постају све богатији. Позивам Специјално тужилаштво за организовани криминал да испита која фирма и на који начин увози угаљ из Индонезије. Због чега се оваквим пословањем сатире ЕПС и да ли се на овај начин спрема за продају? – питала је Драгана Ракић.

По Вучићевом плану, ЕПС је уништен, па је уместо добити од 400 милиона евра, прошле године остварио губитак од око три милијарде евра, колико је Србија морала да плати увезену енергију. За покривање једног дела те штете у буџету за ову годину је предвиђен издатак од 900 милиона евра.

Поред свега тога, Вучић је смислио додатни начин како да оштети и ЕПС и грађане, а опет у интересу тајкуна из свог окружења. Осим што се планира издвајање Рударског басена Колубара из система Електропривреде Србије, у плану је и ограничење пословања ЕПС-а искључиво на производњу електричне енергије. Трговину струјом ће преузети приватна предузећа.

– ЕПС не треба да се бави продајом струје, то може да ради свака ташна-машна фирма – рекла је недавно премијерка Ана Брнабић.

Ако ЕПС буде искључен из трговине струјом, Брнабићкине ташна-машна фирме, као што је она Вучићевог ортака Војина Лазаревића, моћи ће да продаје електричну енергију по ценама које сама формира. Такође, неће морати да купује струју коју произведе ЕПС, него ће је увозити из иностранства. Радници Колубаре су због тога протестовали у Лазаревцу.

– Забринути смо за радна места, за распрарчавање Колубаре, али и за то што ћемо бити само произвођачи, а не и трговци, тако да ће и рачуни за струју скочити, јер ће они који тргују диктирати цену струје – рекао је Горан Перишић, организатор протеста испред радног тела „Јединство Колубара“.

На исти начин, као ЕПС, уништен је Пољопривредни комбинат Београд. Размере пљачке су мање, али систем је исти. Кад је постао премијер, Вучић је, упоредо с планом за отимачину ЕПС-а, почео с припремама за отимачину ПКБ-а, као цопy пасте.

Град Београд је 2011. године преузео ПКБ. У том тренутку ПКБ је имао 80 милиона евра дуга за 14 година неплаћене порезе и доприносе и 10 година наплаћене струје, као и друга потраживања. Следеће године, с професионалним менаџментом, који је стимулисан високим платама и бонусима, ПКБ је остварио пословну добит од седам милиона евра, а 2013. године је приход скочио са 34 на 61 милион евра. Вучић је експресно уништио све што је вредело. Не случајно. Напротив, врло пажљиво је припремао пропаст. Пошто је закон забрањивао продају државне имовине, Вучић је наредио да се промени власничка структура, тако да је 2015. године земљиште постало својина ПКБ-а, а не државе Србије.

Републичко правобранилаштво је добило наређење да хитно оконча све спорове, који су спречавали реализацију Вучићевог плана. Уз то, влада на чијем челу се налазио Вучић предузела је конкретне мере за саботажу пословања ПКБ-а. Премија за млеко је, 2014, ограничена на само 12.000 литара, а ПКБ је производио 62.000 литара. Субвенције су ограничене на максимално 300 крава, а ПКБ их је имао 8.000. Те одлуке су изазвале директну штету ок око пет милиона евра.

Тако су припремљени услови за продају ПКБ-а арапској компанији Ал Дахра, чија српска филијала је регистрована у Иригу, на име секретарице Андреја Вучића. Пољопривредни комбинат Београд је, у октобру 2018. године, продат Ал Дахри за 105 милиона евра. Око 17.000 хектара земљишта у Београду и околни продато је по багателној цени од 4.700 евра по хектару. У исто време, ПКБ је хектар свог земљишта продао Лидлу за 900.000 евра и МПЦ-у за 700.000. евра. Књиговођствена вредност ПКБ-а је била 227 милиона евра, а Арапи су га платили 122 милиона евра мање.

Све што се касније дешавало са ПКБ-ом показује сву штетност те продаје. Комбинат, који је пре десет година остваривао годишњу добит од седам милиона евра, под управом Ал Дахре остварује пословни губитак од четири милиона евра. Уместо 8.000 музних крава, сада има само 3.000. Угашене су две фарме са 2.400 јуница, 3.000 свиња, 2.000 оваца и 7.000 кока носиља. Некада је ПКБ узгајао пшеницу на 6.000 хектара, а данас на 2.000, док је површина под кукурузом смањена са 7.000 на 5.000 хектара. Већина производње Ал Дахре је усмерена на детелину луцерку, која се балира и транспортује у Уједињене Арапске Емирате, за потребе њихових фарми.

Пропаст ПКБ-а и успон утицаја увозничког лобија изазвао је колапс пољопривреде и сточарства у Србији. За десет година је, према подацима Завода за статистику, девастиран сточни фонд. Данас се узгаја 13 одсто мање говеда, 17 одсто мање свиња и 19 одсто мање живине.

У истом периоду, за Вучићеве власти, Србија је остала и без 15 одсто своје територије. Издајом, продајом и предајом Косова и Метохије, Вучић није нанео само политичку и националну, него и економску штету. Српска напредна странка је, у сарадњи са Социјалистичком партијом Србије, по доласку на власт 2012. године учврстила државност независне албанске републике Косово. Бриселским споразумом, коме је недавно обележена десетогодишњица, као и серијом од 70 пратећих докумената, Србија се одрекла суверенитета над јужном покрајином.

Осим правосудног, Албанцима је препустила енергетски и телекомуникацијски систем, као и власништво над око 40.000 објеката српских предузећа. Највећа штета је настала одрицањем права на рудно богатство Косова и Метохије.

Процене страних стручњака, објављене у магазину Економист, указују да је Србија остала без 15 милијарди тона угља, чија вредност иде преко 85 милијарди евра. Осим угља, Србија је изгубила и друге руде и минерале, вредне 125 милијарди евра. Да би опстао на власти и задржао подршку западних центара моћи, Александар Вучић је све то предао лажној албанској држави Косово. Као да то није довољно, о трошку грађана Србије финансира се међународни ауто-пут до Приштине. Из српског буџета ће бити издвојена 1,3 милијарде евра за тај крак Коридора 10, на коме инсистира Европска унија.

Све штетне потезе Вучић покушава да сакрије новим лажима и преварама. Политичке авантуре, међу којима је најскупља издаја Косова и Метохије, маскира заклетвама да никада неће признати албанску републику, нити ће јој дозволити учлањење у Уједињене нације. Финансијску штету покрива лажима о златном добу, Србији као лидеру у региону и економском тигру, који има највећи привредни раст у Европи. Као да грађани не примећују раст цена у продавницама, Вучић тврди да је инфлација заустављена. Басрамно се хвали растом плата и пензија, иако сви знају да цене робе широке потрошње расту неупоредиво брже.

За десет година, Вучић је преполовио вредност Србије. Подједнаку штету, као сточном фонду, нанео је и људским ресурсима. Србија је, под влашћу СНС-а, остала без 1,2 милиона становника, а и ове године се процењује негативни прираст од око 115.000. Помор грађана је зенит имао у последње две и по године, када је умрло 48.000 пензионера више него што су предвидели демографи. Геноцидни тренд ће се наставити услед енормног повећања сиромаштва и смањења услова за лечење и нормалан живот.

Више од 75.000 грађана чека на дијагностику, терапију или операције. На Институту „Бањица“ листе чекања су се отегле до 2033. године. Тако је и у новосадским и нишким болницама, где се операције кука или колена заказују на три-четири године. У Београду више од 6.000 пацијената чека на операцију катаракте. Нема довољно лекара и другог медицинског особља, нема скенера и осталих апарата.

Нема ни довољно лекова и хране за око 400.000 деце, која се налазе у ризику од сиромаштва или у тоталном сиромаштву.

С друге стране, нема проблема за Вучиће и њихове политичке и пословне ортаке. Док се нормални људи, очајни и уплашени бедом, туку у Лидлу око јефтиних ћевапа, напредњачки милионери купују станове од по неколико стотина хиљада евра, једнако скупе аутомобиле, десетоструко скупље јахте и хеликоптере. Они немају проблема ни са лечењем, отетим новцем плаћају третмане у најбољим светским болницама. Њихова деца нису изложена вршњачком насиљу, заштићена су у приватним школама у Британији, Швајцарској, Немачкој или Америци.

На последице подела у друштву указује Мирослав Алексић.

– Појединци из власти, ваши пријатељи, браћа и кумови, возе се у јахтама, живе у вилама по Сани Бичу, возе „Мекларене“, „Ферарије“, купују хотеле, а нема пара за лечење деце, скупљамо паре СМС-ом, нема за уџбенике, нема за социјалу, нема за пољопривреду. Таква је слика стања данас у Србији. Да вам кажем, сви који учествују у овоме у протеклих десет година, који штите криминал, корупцију и пљачку Србије одговараће после промене власти и то вам гарантујем.

Знате ли када ће Србија бити озбиљна земља? Ондакада аутобуси буду возили за Падинску Скелу све оне који су штитили пљачку, корупцију и криминал, кад буде заплењена сва противправно стечена имовина и паре враћене у буџет – рекао је Алексић у Народној скупштини.

Док се то не деси, сви грађани који ћуте и трпе, свеједно да ли због страха од напредњачког картела или услед апатије, биће саучесници у убиству Србије, које Вучић врши с предумишљајем. Нажалост, Срби немају снаге и храбрости да се угледају на Французе. Незадовољни одлукама своје власти, Французи не одлазе на рад у Немачку, него излазе на улицу да одбране право на нормалан живот. Хтели и смели то или не, сестре Српкиње и сестре Срби ће бити принуђени да се побуне против диктатуре шефа напредњачког картела.

Припремају нову крађу избора? Бајден се састао са Вучићевим Александром Сорошемhttps://t.co/CgPcP5JpSp

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 29, 2023

Izvor: Magazin Tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Srbija, ustanak, Francuzi