Прочитај ми чланак
Свима који се баве истрагом, истражним судијама, инспекторима, иследницима је веома јасно да не могу да очекују од осумњиченог да добровољно достави податке који би могли да га инкриминишу.
Ипак, изјава која је дошла из Железница Србије је толико увредљива, не само за истражне органе, већ и за све грађане Србије, да је сваком човеку који мисли својом главом, потребно бар пет секунди да обради шта су заиста пи-арови желели да кажу.
На захтев тужилаштва да Железнице доставе податке о 2500 станова за које се сумња да су незаконито купљени и подељени запосленима, из медија центра „Железница“ је дошао следећи одговор:
„Подаци који би требало да се доставе Тужилаштву о свим купљеним становима у наведеном периоду за потребе решавања стамбеног питања запослених морају, у складу са захтевом, да буду приказани у табеларном облику са подацима о квадратури, вредности и локацији наведених некретнина. Међутим, „Железнице Србије“ немају систематизоване податке у електронском облику, на начин на који то тражи надлежни орган. С обзиром да се ради о врло обимном послу, то захтева дужи временски период јер у табелу треба унети податке о сваком појединачном стану, што ће „Железнице Србије урадити.“
Евиденто је да се у овом случају ради о одуговлачењу, будући да је за унос тражених података (до 10 хиљада уноса у табелу) по слободној процени КОМПАС-а потребно можда пет запослених и два радна дана.
Верујемо да је прича о дужем временском периоду само начин да се купи време и Тужилаштву подаци доставе што касније.
Чак и ако ставимо на страну обим посла, како је могуће да Железнице до сада нису податке о становима систематизовале и за своје интерне потребе организовале те податке у електронској форми. Одговорне особе, које воде рачуна о имовини, информатичким капацитетима и методама рада у Железницама, по нашем мишљењу, тамо више немају шта да траже. Србији нису потребни људи који ће железницу да врате у 19. него да покушају да је оспособе за 21. век. Уместо тога, све власти су уништавале државну железницу, како би је што лакше и што јефтиније продале.
Слична ситуација је и у ДИПОС-у. Немају електронски организован списак закупаца објеката, или бар тако тврде одговорни.
Очигледно је да је у Србији све популарнији изговор „немам ексел“ и да је су сви који би били упитани за податке изненада оболели од акутне амнезије.
Бивши стечајни управник и министар, а сада љути опозиционар Саша Радуловић, поднео је кривичне пријаве против Бориса Тадића, Млађана Динкића и Мирка Цветковића. Радуловић тврди да је поменута тројка ојадила државу у афери „сателит“ и да су губици последица не само неодговорног управљања пословима у вези закупа сателита, него и намере да многи, а између осталог и поменути, напуне џепове.
Ако кривична пријава не буде одбачена, истражни органи ће морати да позову осумњичене на разговор, да затраже од њих да дају изјаву, а уз изјаву можда и некакве податке.
Видећемо да ли ће и у том случају ексел табеле да испаре у црним рупама сећања, и да ли је та пријава заиста поднета са намером да се утврди правда, или да се поједине политике и поједини политичари одврате од више него амбициозних планова.
Ипак, треба бити солидаран. Сваком од бивших који су „заборавили“ како да уносе податке у ексел, Компас нуди бесплатну помоћ. Предуслов за час информатике је да се сете шта су били, где су били и шта су радили, током дугих, али на жалост, за народ и државу не и плодоносних каријера.
Из тог разлога, користили ексел, или не, бивши и садашњи ће морати да положе рачуне. Да би се такав помак догодио, власт мора да буде народна и за народ, и да у њој не буде ни један њихов, рачуновођа.
извор: Компас.орг.рс
