Прочитај ми чланак
Када је Новак Ђоковић 2013. године четврти пут освојио Аустралијан опен, било је много оних који су сматрали да је „уместо рекета у рукама имао томахавк“. Тада је на турниру у Мелбурну, наш тенисер први пут играо рекетом за чију израду је коришћен графен. Реч је, тврде научници, о материјалу 21. века. Састављен је од чистог угљеника, 300 пута је чвршћи од челика, чвршћи чак и од дијаманта, боље проводи струју од бакра, прозиран је, савитљив, растегљив, лаган, и што је најважније врло примењив у многобројним областима, од најсуптилнијих научних истраживања до кућних апарата. Зато не чуди што данас више од половине научника у свету, који се баве физиком чврстог стања заправо проучава графен.
Истраживањем овог материјала баве си и научници Института за физику у Земуну. Тим предводи др Радош Гајић, а међу десетак сталних сарадника у оквиру овог истраживања је и Константин Сергејевич Новоселов, добитник Нобелове награде за физику 2010. године, баш „за пионирски рад на графену“.
– Сарадњу са Новоселовом започели смо још 2009. године, када смо и ми почели истраживања графена – открива др Радош Гајић.
– С обзиром на то да су Новоселов и Андреј Константинович Гејм, са којим је добио престижну награду, једини производили висококвалитетни графен, замолили смо га да на консултације, на Универзитету у Манчестеру, прими неколико наших младих докторанада који су желели да истражују особине графена. Да ли због „словенске душе“ и српско-руског пријатељства или нечег другог, наши истраживачи су тада из Манчестера донели не само графен, него и бесплатан „рецепт“ за његову израду. Ми га у Институту сада производимо и снабдевамо десетак истраживачких лабораторија у Европи.
Наш саговорник каже да графен ником не продају, иако би могли без проблема, али заузврат, са лабораторијама којима га дају, отпочну сарадњу на различитим научно-истраживачким пројектима.
Осим нобеловца Новоселова на пројекту др Гајића сарађују и три професора из Аустрије, као и пет младих српских истраживача. Овај „тим“ је свакодневно „на вези“ и сви у својим лабораторијама раде различита важна мерења, врло савременим уређајима и техником. Када је реч о практичној, свакодневној сарадњи са Новоселовом, наш саговорник открива:
– Иако је добио Нобелову награду, он не жели да буде менаџер у физици, па и даље много ради у манчестерској лабораторији. Зато са њим не контактирамо баш сваки дан, него га обавештавамо о свим резултатима наших истраживања и заједно, потом, пишемо радове. Он, пак, увек одговара на наше позиве и електронску пошту и шаље нам своје узорке, па ми радимо нова мерења. Верујте ми, никада га нисмо чекали дуже од пет минута. Поуздано знам да много цени српске физичаре и електротехничаре, а сам је врло скроман, као и сви научни великани.
Пројекат професора Гајића у којем учествује и нобеловац Константин Новоселов, започет је 2011. године и требало је да буде окончан до краја ове године.
– Иако нам Министарство за науку заиста помаже колико може, мучи нас хронични недостатак новца, па ћемо рад продужити и током 2015. године, иако нам је много стало да коначне резултате имамо што пре. Желимо да врло примењивим деловима пројекта допринесемо не само нашој групи него и Институту за физику и Србији, да се наш научни рад „пресели“ у индустрију и да буде користан свима. Колико ћемо успети, добрим делом, нажалост, одређују и финансије – поручује др Гајић.
УВАЖАВАЈУ ИНСТИТУТ У ЗЕМУНУ
– Наш институт за физику посетило је више нобеловаца, а мислим да је последњи био професор Мартин Луис Перл, који је 1995. године, такође, добио Нобелову награду за физику, за откриће тау лептона. Сарадња са нобеловцима и(ли) њихове посете Институту, заправо су најбоља потврда истраживачког рада српских научника – каже др Гајић.
(Вечерње новости)
