Прочитај ми чланак
Хрватски председник Иво Јосиповић оценио је у Вуковару да реакције из Србије поводом ослобађајуће пресуде хрватским генералима за злочине у Олуји нису битне.
Он је међутим рекао да злочине „треба” процесуирати.
„Није битно. Нама је важно да су генерали ту, да је из одлуке суда врло јасно произашло да одбрана и Олуја нису били злочиначки подухвати, већ легитимни акти одбране“, изјавио је Јосиповић.
„На жалост, последице постоје. Било је злочина, ми то знамо, то не треба скривати и морамо као правна држава, усмерена према закону, открити починиоце и казнити их, без обзира да ли се ради о Хрватима, Србима, Кинезима или било ком другом. То је темељни приступ једне правне и уређене државе“, рекао је Јосиповић, пренели су хрватски медији.
Он је коментарисао изражене сумње у такве његове поруке, које је изрекао и јуче после ослобађајуће пресуде генералима.
„Знам да ратни злочини не застаревају, а Хрватска је покренула не један процес против припадника својих оружаних и полицијских снага. Неки су били прилично дуго у затвору, неки су и сада у затвору. Дакле, нисмо имали неки зазор према томе.
Доказе је увек теже тражити након протека великог броја година, али ту држава не сме одустати. Уосталом, и након Другог светског рата се још трага за злочинцима из тог времена, па нема разлога да и ми то не чинимо и то према свим категоријама. Много је неоткривених ратних злочина и против Хрвата и ту не сме бити разлике“, сматра Јосиповић.
Што се тиче доласка генерала у Вуковар, Јосиповић је рекао да су позвани, а „да ли ће доћи, то не знамо. Након толико година одсуства, они ће сами одредити своје приоритете“.
Јосиповић ће, као и остали највиши државни званичници и бројни Хрвати сутра ће бити у Колони сећања, пет и по километара дугом путу од вуковарске болнице до Меморијалног гробља где ће државне и друге делегације положити венце и палити свеће, након чега ће се у тамошњој цркви служити миса задушница.
Иако је Сабор, као и бројни ветерански активисти, позвао генерале Анту Готовину и Младена Маркача, које је јуче хашки суд ослободио кривице за злочине у „Олуји“, они се, барем Готовина, сутра неће појавити.
Готовина је новинарима рекао да није сигуран да ће сутра ићи у Вуковар, али да има прилике да у наредним данима оде и поклони се жртвама и саборцима.
У Вуковару сутра неће бити ни представника Срба из Хрватске, што је Танјугу данас потврђено из Српског народног вијећа и Заједничког већа општина.
Милорад Пуповац, председник СНВ као највиши орган српске мањинске самоуправе у Хрватској и Драган Црногорац као председник ЗВО, асоцијације општина на подручју две источне жупаније у којима живе Срби, потписали су пре неколико дана изјаву сећања поводом годишњице страдања и патњи грађана Вуковара и свих других грађана Хрватске страдалих 1991. и 1992. у којој их се сећају с дубоким пијететом и саосећају с њиховим најближима.
У изјави се позива на утврђивање судбине несталих и позива на непристрасно и праведно процесуирање некажњених злочина, без обзира на националну припадност жртава.
У самосталној демократској српској странци такође су пре неколико дана најавили да нема политичких одлука о присуству шефа Војислава Станимировића и других руководилаца странка сутррашњем скупу.
Пад Вуковара обележава се и у Загребу где су дуж улице града Вуковара у Загребу у дужини од девет километара запаљене свеће. Код Концертне дворане Ватрослава Лисинског запаљене су свеће у облику слова В и крста уз велику свећу.
Код тог крста је предвиђена молитва и краћи програм у којем ће учествовати хрватски драмски уметници.
Одлуку о проглашењу 18. новембра Даном сећања донео је хрватски Сабор 1999. године, одлучивши да се сваке године ода почаст свим хрватским учесницима рата на Вуковарском ратишту.
Битка за Вуковар почела је 25. августа и трајала до слома хрвтске војске – 18. новембра 1991. године, када су град ослободили припадници бивше ЈНА и српски добровољци.
Према хрватским подацима, до слома хрватске војске у Вуковару су погинула 1.624 лица, а рањено их је више од 2500 свих националности.
Заробљено је око 5.000 војника а из града је отишло око 22.000 лица, највећим бројем Хрвата.
(Танјуг)
