Pročitaj mi članakHaški tribunal potvrdio je danas udruženi zločinački poduhvat, u kojem je učestvovao deo hrvatskog političkog vrha, sa Franjom Tuđmanom na čelu
Прлићу потврђена казна од 25 година, а Стојићу и Пушићу од 20 година.
© AFP 2017/ Robin van Lonkhuijsen
Жалбено веће Хашког трибунала одбило је жалбу оптужених и потврдило закључак да је удружени злочиначки подухват „успоставио Фрањо Туђман и друге политичке вође са циљем успростављања ентитета у складу са старим границама Хрватске“.
У току је читање пресуде шесторици званичника босанских Хрвата, предвођених Јадранком Прлићем који су првостепено осуђени на 111 година затвора. Тада су осуђени Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Берислав Пушић, Слободан Праљак, Валентин Ћорић и Миливој Петковић.
Жалбено веће утврдило је да је тенк ХВО пуцао у Стари мост у Мостару, „што је довело до изолације људи и имао велики психички удар на њих“. Међутим, утврђено је да је Стари мост у том граду био војни циљ и да његово рушење није било злочин.
Судија Ађијус је на почетку читања пресуде навео да је реч о комплексом и последњем случају хашког суда. Након тога описао је детаље оптужнице и злочина због којих се суди шесторици Хрвата.
Жалбено веће делимично је усвојило жалбу Ћорића и укинуло осуде у вези с његовом одговорношћу у својству министра спољних послова. Осим тога, одбијен је закључак да је удружени злочиначки подухват постојао само тамо где су се водиле борбе.
“Кршење Женевске конвенције може се применити на целом подручју Босне и Херцеговине”, рекао је судија.
У Мостару су у среду ујутру уочи изрицања пресуде осванули плакати на којима пише: „Има Вележа, има Старог Моста, нестале су усташе к’о и Херцег Босна“.
Првостепено на 111 година затвора
Првостепеном пресудом, изреченом 2013. године, Трибунал је Прлићу, ратном премијеру самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ), изрекао затворску казну од 25 година.
Министар одбране ХРХБ Бруно Стојић, начелник Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) Слободан Праљак и заменик команданта ХВО Миливој Петковић тада су неправоснажно кажњени са по 20 година затвора.
Командант Војне полиције ХВО Валентин Ћорић тада је осуђен на 16 година затвора, а председник комисије ХРХБ за размену заробљеника Берислав Пушић на затворску казну од 10 година.
Сви осуђени, али и Тужилаштво на првостепену пресуду су уложили жалбе.
Првостепеном пресудом, Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994. Неправоснажном пресудом је било утврђено да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање „хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године“, насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.
Циљ стварања тог ентитета – ХРХБ – по пресуди је било „поновно уједињавање хрватског народа“, будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он „или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ“ или остане у БиХ „с тесним везама с Хрватском“.
Тужиоци су то назвали успостављањем „Велике Хрватске“.
Трибунал је пресудио да је у осмишљавању тог злочиначког подухвата учествовао тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а да га је у БиХ остваривала, поред Хрватског већа одбране – оружане формације босанских Хрвата – и војска Републике Хрватске.
Као учесници у злочиначком подухвату, поред Туђмана и оптужених, у пресуди су наведени и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и начелник Генералштаба ХВ Јанко Бобетко који су „координисали деловање“ са оптуженима.
Неправоснажна пресуда Прлићу и другима најдужа је у историји Трибунала и има 2.620 страница. Сви оптужени су се у априлу 2004. добровољно предали Трибуналу.
Суђење Прлићу и саоптуженима почело је у Хагу 26. априла 2006, а завршне речи одржане су од 7. фебруара до 2. марта 2011. Током 465 радних дана, тужиоци су пред суд извели 249 сведока, а све одбране 56 сведока. Првостепену пресуду, Трибунал им је изрекао 29. марта 2013. Расправа о жалбама оптужених и тужилаца на првостепену пресуду завршена је 28. марта ове године.
