Прочитај ми чланак
Камене руине које једва подсећају на некад моћно утврђење, оплахују воде Дунава и милују хладни зимски ветрови. Пустош. Повремено пролети нека врана. У аветињском амбијенту још убедљивије звуче легенде везане за – Рам. Ипак, постоје добри изгледи да ће тврђава Рам добити на значају. Овога пута не на стратешком и војном, већ на добробит српског туризма.
Обнова тврђаве, смештене у близини Великог Градишта и Кладова, биће камен темељац за „изградњу“ новог пута. Реч је о путу османског царства, који се укршта са римским лимесом који је, такође, замишљен као туристичка рута. За реконструкцију стижу чак два милиона евра. Али, не из наше, већ из турске касе!
Пре извесног времена турске дипломате пренеле су да Турска жели са Србијом да реализује пројекат „Путевима Отоманског царства“. Њихови туристи се све више интересују за своју прошлост. Ту прошлост чине „многе руиниране османлијске тврђаве“, међу којима су и Голубац (чију реконструкцију већ финансира Европска унија), Београд и Петроварадин. Турци су, по потреби, спремни чак и да поново изграде старе отоманске споменике и зграде.
Реализацију овог амбициозног пројекта почињу са тврђавом Рам. Држава Турска, преко Турске агенције за сарадњу и координацију (ТКА) финансира комплетну обнову. Радови ће почети следеће године.
– Прихватили смо предлог руководства општине Велико Градиште да финансирамо обнову тврђаве Рам. Циљ је да се повећа број туриста, тиме и приходи локалног становништва. Нас је наравно подстакла и чињеница да је рамска тврђава важан османски културно-историјски споменик – кажу у ТКА.
Историјске чињенице, међутим, говоре да тврђава Рам није само „османлијска творевина“. Градили су је и Римљани и Словени. За нас је ово место, споменик културе од великог значаја, другог степена заштите, који, нажалост, још није истражен.
– Не треба одбијати поклоне, али би требало бити опрезан – сматра археолог др Миомир Кораћ. – Ово може бити почетак османизације историје Подунавља. Европа нам је нудила пут римских царева, а ми изгледа правимо пут турских султана. На државном нивоу морамо да одлучимо хоћемо ли у османско царство или у Европу.
Тврђава Рам спада међу најстарија утврђења на овим просторима. Није познато када је подигнута. Тек малобројни археолози су се интересовали за њу. Крајем седамдесетих рађена су сондажна археолошка ископавања, више због (неостварене) намере тадашњих власти да се у близини изгради нуклеарна електрана, него да се утврди шта је то здање било кроз векове. И ту се стало.
– Имаћемо поуздане податке тек пошто се обаве археолошка истраживања, која претходе реконструкцији – објашњава Светлана Вукадиновић, архитекта Републичког завода, која ради пројекат обнове. – Онда ћемо моћи поуздано да кажемо шта је било унутра. Тврђава је врло складна и на лепом месту. Мада је дуго била препуштена зубу времена, у солидном је стању.
Претпоставља се да је доласком Римљана на Дунав, Рам био део система утврђења који су чували границе царства и чинили такозвани дунавски лимес. Османски Рам вероватно лежи на римском утврђењу. Једном од тридесетак уз десну обалу Дунава, од којих су скоро сва потопољена изградњом хидроелектране „Ђердап“.
Видљиви отвори на кулама указују да је Рам био артиљеријско утврђење. Да је то била и насеобина Римљана говори римска табла испод тврђаве на којој је сачуван натпис у три реда. У унутрашњости тврђаве откривена је православна црква, на чијим темељима је касније саграђена џамија. У непосредној близини је и очувани караван сарај, а нешто ниже назиру се темељи турског амама.
(Новости)
