Прочитај ми чланакZašto Saša Janković, tako mnoooogo, iritira Aleksandra Vučića i njegovu kamarilu? Verovatno zato što štiti prava i slobode građana od samovolje organa javne vlasti a koje, aktuelni premijer, smatra ličnim zabranom, ličnim poljem vladanja!
То поље је све шире и неомеђеније и ценим да ће са места координатора безбедносних служби директно утицати на политику рађања где се самопоставио за председника Савета за популациону политику. Као трговац наоружањем и политичким утицајима већ директно утиче на инвестиције и стабилност Србије а преко дијаспоре и на Србе у региону и шире. Направивши од парламента оно што никако не би требало да буде, извршно тело извршне власти, у којем скретничарка ка његовим наумима, Маја Гојковић, звоном упозорава посланичку већину да изврши задатак, све друго после тога постало је „логично“ ; и да се кућа гради од крова а не од темеља и „блок фирери“ -тзв. професионални управници зграда, још само да власнике прогласе малоумним као оне у Херцеговачкој, комплетна власт од станова до Уставног суда као партијске експозитуре филијале СНС, биће његова.
Без имало размишљања изговара „историјске реченице“, а пун их је као бундева коштица! Најновија, како је добро за демократију да има што више председничких кандидата, али није добро што су постали кандидати са неких функција, што представља злоупотребу! Данас се види ко ради на урушавању институција, управо они који их, наводно бране, парафразирам Александра Вучића у његовом еразмијанском нападу на заштитника грађана. То је збиља као у „Похвали лудости“.
Па ко је, колико јуче, злоупотребио институцију основне школе за слање политичких порука. Овај пут повод је била фискултурна сала, у предизборној кампањи били су школски тоалети и вртићи диљем Србије… Постало је нормално да аминује и амнестира, пре одлука тужилаштва и суда, личне пријатеље, напада политичке противнике и у скупштинској расправи и на скуповима привредника и после неке дипломатске офанзиве и на отварању фабрика, тунела аутопутева… и убаченим реченицама, даје знаке „Павловљевим псима“ да им слина потече и да растргну онога ко је на његовој мети. Саша Јанковић му је на мети више од годину дана. А зашто зато што ради свој посао.
Од преко 113 хиљада грађана са којима је контактирала канцеларија омбудсмана и преко 36 хиљада притужби на органе јавне власти, од којих је скоро 92 одсто окончано, осам одсто је у поступку, сасвим је разумљиво, да Јанковић а преко њега и јавност зна ко и шта жуља у Србији. Вучић би, сасвим супротно европским стандардима, то сазнање да ексклузивно задржи за себе, и својевољно, према расположењу, поступа по томе.
Покушао је, додуше, да парира Јанковићу „отвореним вратима“ у Београду и Нишу па се испоставило да осим митинга, на које долазе његови гласачи, који му само аплаудирају, не може ни у десетинама, као омбудсман, да прикупи грађана и од њих сазна каква је власт шта их и ко мучи. Зато и постоји институт заштитник грађана.
Уместо да му као „одговорном, проевропском и демократски изабраном премијеру“ извештај заштитника грађана служи као путоказ за исправљање грешака у јавном сектору, он, по систему казнити птицу злогласницу, кажњава Јанковића, да би без његовог ометања, у сенци мимо очију јавности, свашта могло да се ради… Ако сте до сада, због Вучићевог проевропског курса, консолидације привреде и поштовања међународних институција, ММФ-а, Светске банке, суфицита, поверовали да његова братија ради понешто на своју руку, мимо његовог знања, бојим се да сте у заблуди. Извештај омбудсмана је веродостојан доказ.
Саша Јанковић јесте најавио кандидатуру за председничку трку, али тек када се распишу избори и тада ће сасвим сигурно поднети оставку, Томислав Николић ће о томе одлучивати до јулијанског Божића, Александар Вучић и у посети фармама слати политичке поруке и фингирати вишак времена, одлучиће о свему за два месеца… Већ из овога се види ко држи карте и адуте у рукама.
Николић, сугестивније него икада до сада, тврди да не познаје човека у Србији који би боље од њега обављао тај посао и сарађивао са Владом, а само ја познајем барем десет бољих од њега, и онда још прети хаосом у замишљеној му Србији у којој он и Вучић не сарађују. Замислите, замислите, пита Николић? Разумљиво, њему је то тешко замислити иако све више људи о томе сања. Ако не познаје човека који би боље од њега обављао посао председника државе, да ли уопште познаје Вучића?
