Манастири Фрушке горе су јединствена група сакралних објеката настала у периоду од XV до XVIII века. Од 35 изграђених манастира до данас је сачувано 15. Као културне и историјске вредности налазе се под заститом УНЕСЦО-а.

Ти манастири су кроз историју представљали симбол националног отпора Срба Турској империји и заштитнике великог националног блага, оличеног у сакралној уметности и архитектури, очувању духа и колективног памћења народа. Данас су активни следећи манастири: Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник-Раваница.

По историјским изворима ови манастири су настали у првој половини шеснаестог века, али легенде говоре да су настали у периоду између дванаестог и петнаестог века. Сви манастири су лоцирани на подручју од 50 километара дужине и 10 километара ширине. Током пет векова они су били кичма духовног и политичког живота Срба.

Настали у периоду великих сеоба, манастири су постали центри који су неговали култ последње српске деспотске породице Бранковића, по узору на стару Немањићку династију као историјски узор. То објашњава развој духовних вредности у овим манастирима као култ појединачних светаца, чији се остаци чувају у њима. Манастири Шишатовац, Ново Хопово, Врдник-Раваница, Беочин, Привина глава и Јазак још носе последице бомбардовања НАТО авијације 1999.

Раваница: са црквом ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
У месту Врдник на јужним падинама Фрушке Горе налази се овај манастир. До њега се долази пратећи ознаке. Једини је манастир ових крајева који се налази у самом насељеном месту. Првобитна стара црква била је посвећена Светом Јовану Крститељу о чему постоје записи. Нова садашња црква посвећена је Вазнесењу Господњем.

Прошлост и настанак овог манастира је нејасан. Први помени потичу из 1589 год мада се сматра да је знатно старији. Подигнут је током 15 и почетком 16 века. Ктитор је био сремски митрополит Серафим и та црква је била посвећена Светом Јовану Крститељу. Мало се зна о њему све до 1697 год када су га населили монаси манастира Раванице из Србије бежећи пред Турцима. Тада су са собом донели мошти Кнеза Лазара, обновили су цркву и посветили је Вазнесењу као што је и црква Раваница код Ћуприје посвећена Вазнесењу. По њој је и овај манастир назван Раваница.

Трећи данашњи изглед црква и манастирски комплекс добили су 1801-1811. Радове је изводио мајстор Корнелије из Новог Сада. Интересантно је то да су сви мајстори и радници морали бити Срби. Манастир чине Црква, три крила конака, оградни зид са улазом у манастирску порту и барокним звоником на два спрата. Иконостас је изрезбарио Марко Вујатовић(1809-14)а позлатио га је Петар Чортановић. Црква је осликана 1853 год а иконостас између 1851-1853.год.од стране Димитрија Аврамовића. Иконостас има 42 иконе.У самој цркви са десне стране олтара у кивоту су све до 1989 год лежале мошти Светог Кнеза Лазара када су пренете у манастир Раваницу код Ћуприје у његову задужбину. Данас је ту на истом месту кивот али празан.

Поред кивота у стакленој кутији се налази део кости Кнеза Лазара. У цркви се налазе и мошти Свете Великомученице Анастасије из 3 века као и светиње са Христовог гроба. Манастирски конаци се убрајају међу најлепше на Фрушкој Гори. Манастир је активан, женски и о њему брину монахиње.

Привина Глава: са црквом СВЕТИХ АРХАНГЕЛА
Налази се на крајњим западним обронцима Фрушке Горе и до манастира се долази из правца Шида, кроз Беркасово до Бикић Дола и путем до табле за скретање десно па до манастира. По легенди манастир је подигао локални властелин Приба или Прива у 12 веку по коме је манастир и добио име. Вероватније је да га је подигао Јован Бранковић у 15 веку крај свога војног утврђења у Беркасову. О томе пише и у старом рукопису Псалтир који је писан у Цариграду и Светој Гори а припадао је Бранковићима. Први писани помен је из 1566 у турским документима.

Садашњи изглед црква је добила 1741 год. Има високу осмоугаону куполу украшену колонетама. Грађена је од разнобојног камена. Црква је слична оним у манастирима Јазак, Малој Ремети и Хопову. Црква има високи звоник. Манастирски конаци имају два крила. У склопу конака је и капела посвећена Покрову Пресвете Богородуице. Живопис црква је добила 1791 год. а сликао је Кузман Коларић. Сликао је и иконостас који има 41 икону.

Посебно је интересантна капа или круна Деспота Јована Бранковића која се чува у манастирској ризници. Урађена је од зелене кадифе, извезена сребрним и златним концем. Манастир је више пута обнављан. У ИИ светском рату је опљачкан. Данас је манастир у добром стању и тренутно се раде мањи пратећи објекти. Манастир је активан, женски и о њему брину монахиње.

Дивша: са црквом СВЕТОГ НИКОЛЕ
Налази се на југозападним обронцима Фрушке Горе у ненасељеној и прелепој шумовитој долини близу Кувеждина и до њега се долази путем Лежимир – Визић. У густој шуми постоји ознака за скретање лево и манастир је веома близу. Подигао га је деспот Јован Бранковић крајем 15 и почетком 16 века што потврђује и опис истог из 1753 год. Најстарији писани помен манастира потиче из 1566 год у турским књигама.

Дуго је био метох манастира Кувеждин и више пута је током година покушавао да поврати своју самосталност. 1753 год вршена је велика обнова цркве и урађен је иконостас.Осликао га је Тодор Ваљевац. Црква је зидана од камена и опеке. Конаци су саграђени у 18 веку. Звоник који се и данас рестаурира је дозидан 1764 год. У манастиру је живео и умро велики ктитор и у многоме заслужан за просперитет манастира монах Матеј. Његов гроб се налази у припрати цркве.

Током Другог светског рата као и многи фрушкогорски манастири опљачкан је и оштећен. Фреске су оштећене и виде се само у деловима. Првобитног иконостаса нема. Манастирска црква спада у мање и има седам високих и узаних прозора. Данас је споља омалтерисана и окречена. Радови на манастирском компексу су у току. Активан је, женски и о њему већ 27 година заједно брину две монахиње са повременом испомоћи.

Кувеждин: са црквом СВЕТОГ САВЕ
На југозападу Фрушке Горе близу Дивоша у месту Кувеждин налазе се рушевине овог Светосавског манастира.До њега се долази путем Лежимир – Визић и скрене код ознаке на лево доле. Иде се око 2-3 км и скреће лево на једини споредан пут. Пут је лош али кратак. Или се дође из правца Дивоша и скрене десно.Манастирска црква је посвећена Светом Сави и његовом оцу Стефану Немањи (Св. Симеон) родоначелнику лозе Немањића.

Манастир је подигао српски деспот Стефан Штиљановић 1520 године. Помиње се у рукописном минеју из 1569 год. који се данас чува у манастиру Свете Тројице код Чачка. Јеромонах Мојсеј пише у записима да су манастир Кувеждин и Петковица требали бити срушени од стране Синан Бега али је плаћањем велике годишње суме новца то спречено. У њему су боравили монаси из манастира Винче и Сланци крај Београда. Тада су са собом, бежећи пред Турцима донели бројне драгоцености измедју осталог књиге, минеје из 1581 год,сребрну кадионицу из 1654 год. као и чашу кољивачу из 1559 год. коју је руски цар Иван Четврти Грозни даривао манастиру Милешева.

Године 1744 патријарх Арсеније ИВ Шакабента покушава да Кувеждин и Дившу уступи као метох манастиру Хиландар али бива осујећен. Стара манастирска црква је пропала, па је почетком 19 века почела обнова. Нов звоник подигнут је 1803 год.Током 1810 изграђени су нови конаци који окружују цркву са три стране док је са четврте подигнут заштитни зид.1815 год. саграђена је нова црква под барокним утицајем. Капела на манастирском гробљу подигнута је 1788 год.Црква је живописана 1853 год од стране Павла Симића са сценама из живота Св.Саве и Св.Симеона. Осликао је и иконостас са 46 икона од којих је сачувано само 20. Стари иконостас из 1772.год.који је радио Јанко Холкозовић сачуван је тако што је пренет у цркву у Опатовцу где се и данас налази.

На литографији М.Троха из 1837/41 год. манастир делује као дворац окружен предивним парком и зеленилом. И данас, иако је у рушевинама назире се његова пређашња лепота. За време ИИ светског рата манастир је тешко страдао. Остале су само рушевине. Данас су радови у току. Уредјен је конак са великом трпезаријом. Обнавља се купола и барокни звоник а потом и цела црква. Надамо се да ће ускоро да добије свој стари изглед.Манастир је званично мушки. Има једног монаха тренутно док је у изградњи и није активан.

Петковица: са црквом СВЕТЕ ПЕТКЕ
На југозападу Фрушке Горе код Лежимира, поред Шишатовца налази се овај манастир који спада међу најстарије на Фрушкој Гори. Подигла га је Јелена Штиљановић, удовица српског деспота Стевана Штиљановића која је ту провела своје последње дане. Први писани помен је из 1561 год.

Током 17 века Синан бег митровачки хтео је да га сруши не би ли од цигле и камена сазидао двор у Митровици. Заузимањем митрополита Пајсија и плаћањем годишњег данка Петковица је сачувана. Обновљена је на иницијативу Арсенија Чарнојевића.Била је филијала и метох манастира Шишатовац. Између ова два манастира увек је постојало ривалство и борба за самосталношћу. Црква је зидана од камена. Основа цркве је у облику крста. Мањих је димензија. Осмострана купола је на стубовима. У прочељу припрате је барокни звоник. Фасада је украшена. Обнављана је више пута.

Фреске су прилично уништене и оно што је остало данас је конзервирано. Живопис је рађен у духу старе српске уметности. Иконостас је рађен 1735 год. али је од њега остао само велики крст и две иконе и налазе се у музеју у Сремској Митровици. Обнова цркве урађена је 1950/52 год. па 1981 год. и трају још данас. Порта са црквом и конаком и пратећим објектима лепо је уређена. Поред манастира је манастирски рибњак. Велика црквена светиња су мошти Свете Петке, њена рука, која се налази у плавом кивоту поред левог стуба. Свете мошти се у Петковици налазе од пре две године. Манастир је активан, женски и о њему веома лепо брину три монахиње.

(www.rancplatan.com, видео: NoviBeograd45)

Ознаке: манастир Дивша, манастир Кувеждин, манастир Петковица, манастир Привина Глава, манастир Фрушкогорска Раваница, православље, СПЦ, Фрушкогорски манастири