Можда и не треба да чуди благонаклоност српске државе коју гаји према уличним џепарошима када се има у виду на који се начин они, додуше, несвесно, сваке године одуже својој домовини. Јер за вађење сваког украденог личног документа, држава инкасира екстрапрофит, а с обзиром на број „уличних операција“ државна каса је уз помоћ вештих лопова годишње богатија за преко 30.000.000 динара!

Уличне крађе су једино кривично дело у порасту, а у прошлој години само на територији Београда забележено је 4.869 крађа. Према речима шефа београдског одсека за сузбијање џепних крађа Александра Митровића на мети су углавном новчаници у којима се поред новца најчешће налазе и лична документа жртве. Ипак, из неког разлога судови на ове преступнике гледају благонаклоно, чак толико да се поставља логично питање: „Да ли за такав однос постоји неки ваљан разлог?“

Све постаје много јасније на примеру једног брачног пара из околине Београда којем су пре неколико дана на летовању у Бечићима лопови из хотелске собе украли торбицу у којој су се налазила њихова лична документа. После грдних перипетија око издавања потврде о крађи, због изласка из Црне Горе, за њих је прави шок уследио тек по повратку у Србију када су на шалтеру МУП-а сазнали колико ће држава наплатити поновно издавање покрадених докумената!?

За две личне карте, саобраћајну и возачку дозвалу они ће морати да искеширају невероватних 11.571,60, чак 6.346 динара више него што би платили да сва наведена документа ваде први пут. Из неког разлога држава приликом издавања дупликата, поред уобичајних такси и образаца инкасира и екстрапрофит на име фантомске административне таксе. За дупликат личне карте административна такса износи 1.458, возачке дозволе 1.140, а саобраћајне чак 2.290 динара.

– За државу је свеједно да ли су документа изгубљена или украдена. Због тога се осећамо потпуно незаштићено. Прво смо били жртве безобзирних лопова, а сада и државне бирократије која на нашој несрећи хоће богато да заради – разочарано кажу жртве крађе у Бечићима.

Митровић објашњава де је тешко утврдити у којим су случајевима документа изгубљена, а у којим украдена, али да би било најбоље када би број уличних крађа био сведен на далеко мању меру. Он, међутим, тврди да је то немогуће због благе казнене политике.

– Шта вреди што хапсимо изгреднике кад их судови или пусте на слободу или симболично кажњавају. Уместо да суђење за ова дела траје пет минута, она се некада одуже на пет година. Било је случајева када су повратници којима се на терет ставља и више стотина уличних крађа због својих греха у затвору проводили свега шест месеци – наводи Митровић. 

(АЛО)

Ознаке: џепарење, документа, МУП Србије, судови