Прочитај ми чланак
Др Јасмина Арсенијевић после одбране доктората у Москви предаје у средњој школи, а због фонда часова и у три основне школе.
И знање и звање за универзитетску катедру, али млада Крагујевчанка, др Јасмина Арсенијевић, после усавршавања руског језика у Москви и са титулом доктора филолошких наука, бар засад, предаје основцима и средњошколцима. Прижељкује рад са студентима и помало у шали каже да јој не смета што је тренутно ђак-пешак.
СТРПЉИВА
Досадашњи покушаји да се запосли на неком од факултета били су безуспешни, прошли су неки други кандидати.
Верује да је потребно стрпљење и да ће, пре или касније – добити прилику.
Ношена носталгијом, после више година проведених у Русији, а претходно је неколико месеци била и у Америци где је уписала колеџ, одлучила је да се врати у своју земљу. Докторирала је руски језик и књижевност на чувеном Пушкиновом институту у Москви и надала се да ће бити предавач на неком од факултета у Крагујевцу. Али…
Дочекали су је речима: „Ако си доктор наука, немој да мислиш да си нешто посебно“.
Др Арсенијевић није имала много избора. Желела је да ради и пренесе своје знање. Покушавала је да се запосли у некој средњој школи, али ту је добијала одговор да је „за њих превише квалификована“. Многи су јој са чуђењем говорили да је „изабрала погрешан пут“ и да се вратила баш отуда где многи млади, посебно стручни људи желе да оду и једва чекају прилику коју је она одбацила „без много размишљања“.
– Не кајем се и не жалим. Можда само нисам схватала реалност после више година проведених у иностранству. Схватила сам оно о чему су ми говорили поједини пријатељи, да је тешко доћи до радног места без обзира на квалификације,титуле, искуство и друге предности – прича Јасмина.
Успела је да добије посао у Другој крагујевачкој гимназији, где је ангажована за 22 одсто радног времена, а да би попунила фонд часова предаје основцима у три овдашње школе – у Ердечу, Грошници и Великом Пољу. Ради већ три месеца и свакодневно пређе, углавном препешачи, по неколико километара. Путује с једног краја града на други.
– Задовољна сам. Ђаци су дивни. Покушавам да им на мало другачији, креативнији начин омогућим учење руског језика.Певамо и дружимо се на руском – прича ова млада професорка.
– Дешава се да на моје часове дођу и ученици који не уче руски, већ енглески или француски. Радо их прихватам и помажем им да разумеју неке основне речи.
(Вечерње новости)
