Prema narodnom običaju, muškarac koji je ranom zorom pošao u šumu po badnjak, pre sečenja drvetu čestita praznik sa "Dobro Badnje jutro" i moli da donese zdravlje i sreću porodici.

Ово је само један у низу обичаја који су Срби наследили од својих предака и које још увек одржавају. Многи од њих су пагански, али им је црква касније дала хришћанско обележје, а нажалост, неки су и изгубљени или заборављени. Ипак, измењени или прилагођени животу у граду, ритуали који почињу Бадњм даном се и даље спроводе са циљем да се умоли Бог да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Бадњак, погача, суво воће и жито

Бадњак који су из шуме донели мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, оставља се поред улазних врата и тек са првим мраком уноси у кућу. Они потом кољу печеницу, најчешће прасе, као жртву за ново лето, која се понегде зове веселица или божићњар.

Домаћица за то време прави божићни колач и прикупља све врсте житарица, сувог воћа и јабука у једно сито, које потом стоји у врху стола где се вечера.

Бадње вече

Само уношење бадњака у кућу требало би да окупи целу породицу. Домаћин куца на врата, а када укућани питају „ко је?“ одговара „Бадњак вам долази у кућу“.

– Добро вече бадњаче! – обраћа се домаћица бадњаку док отвара врат.

– Срећно вам Бадње вече – одговара домаћин уносећи га у кућу.

– Бог ти добро дао и среће имао – отпоздрављају укућани.

Са бадњаком у руци, домаћин обилази кућу, док га укућани прате. По целој кући посипа се и слама, посебно на месту где ће бити постављена вечера, а тек преко ње се поставља столњак. Породица по старом обичају једе на поду и седи на слами.

Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић, а обичај њиховог налагања на ватру веома је стар.

Деца гранчицама распаљују ватру говорећи „колико искрица, толико парица, пилића…“ и притом набрајају стоку и животиње чије се благостање прижељкује.

Модерна породица

Док су погача, куповни бадњак и богата трпеза обичаји који се могу затећи и у модерној породици, ретко кога можемо чути да некоме честита Бадњи дан.

– Овај празник честита се једноставним поздравом „срећан Бадњи дан“, односно увече „срећно Бадње вече“. После поноћи већ се може рећи „Христос се роди“, на шта се одговара „ваистину се роди“ – објашњава отац Глигорије Марковић.

Izvor: Blic

Oznake: badnjak, Badnje jutro, Badnji dan, običaji, čestitanje