Николина Јелић (41) из Сурчина, самохрана је мајка деветоро деце. Њени малишани никада нису ишли на рекреативну наставу, не иду ни на рођендане, а гардеробу добијају од комшија. Последњи у низу стресова, мајка деветоро Југовића, како је у крају зову, доживела је када су јој у народној кухињи рекли да више нема права на осам оброка дневно, већ на шест! Од тада, како каже, децу тера раније на спавање да у току ноћи не би огладнела и тражила јој храну, коју нема да им да.

Њено деветоро деце никада није ишло на рекреативну наставу, не иду на рођендане, а одећу добијају од комшија

– Мени је жао, али ја једноставно немам им дам. Од мужа сам побегла, јер је био насилан. А када је, пре две године, и децу почео да туче, више није било избора – започиње причу за „Ало!“ Николина док најмлађи Страхиња (3), Димитрије (5), Лука (6), Јелена (7) и Лазар (9) весело трчкарају око ње, играјући се лоптом по топлом октобарском дану, весело узвикујући, дечије искрено, без иједне бриге на овом свету. Старије Невена (12), Бојана (18) и Кристина (20) одмахују главама и уз осмех, гунђајући кажу: „Немогући су. Не могу да се сврте ни на трен“.

Једни другима до рамена…

– Не треба им много да буду срећни. Разумни су… Не траже ништа и све деле. Јуче сам им после дужег времена купила гумене бомбоне, одушевили су се… Поделили су сваку бомбону. И веома се воле! – каже поносна мама. Међутим, за разлику од малишана, њу море друге бриге – касни са куповином уџбеника и средстава за хигијену. Оно што себи не може да опрости је да своју децу гледа како гладују.

Децу шаље рано на спавање да у току ноћи не би огладнела и тражила јој храну

– До септембра смо имали право на осам оброка дневно, али су нам у центру за социјални рад рекли да убудуће имамо права само на шест. Иако од Центра примамо 21.000 динара помоћи, док платим кирију од 110 евра и остале комуналије, не остане ми ни за шта друго. У општини Сурчин су ми обећавали да ће ми трајно решити смештај, да ће ми запослити ћерку, али се од тога ништа није десило. За децу сам још почетком јуна поднела молбу за једнократну помоћ, како би им купила лекове, топлије ципеле и одећу за зиму, међутим, још увек нисам добила никакав одговор – објашњава Николина, која је, осим тога, дужна и 12.000 динара за струју, због чега је и добила опомену и рок од месец дана да дуг исплати.

– Годинама се прича о белој куги, али нико ништа не ради по том питању. Родитељи немају средстава да издржавају децу, а држава изгледа да нема интереса да им помаже, и тако подстакну рађање – закључује Николина.

Најстарији син већ сада зна да неће децу!

Једини који ради у породици Јелић је најстарији син Немања (22), који је, видевши своју мајку како се мучи, већ сада рекао да неће имати децу.

– Немања је диван син. Много је скроман и пажљив. Целу плату, од око 25.000 динара, он донесе мени. Себи ништа не купује. Већ две године иде у похабаним патикама. За себе остави само 2.000 динара. Шта му је то? Не може ни да изађе нигде, ни да изведе девојку… А ни не интересује га то. „Када тебе видим како се мучиш, нећу ни да се женим, ни да имам децу“, каже он мени.

Социјално: Погрешили смо!

Овим поводом „Ало!“ је контактирао и Градски центар за социјални рад у Београду, где су нам поручили да је до смањења дневних оброка породици Јелић дошло – грешком!

– Имајући у виду да на евиденцији ГЦСР има велики број корисника бесплатног оброка, тачније 12.194 оброка у првој половини октобра, овој породици је у последњој ревизији права на бесплатан оброк за прву половину октобра, приликом куцања уписан погрешан број оброка, уместо осам уписано је шест. По утврђивању да је дошло до техничке грешке, иста је одмах исправљена – поручили су у Центру, додајући да породици Јелић није ускраћена једнократна новчана помоћ, већ да је „тражена допуна документације“.

(АЛО)

Ознаке: многочлана породица, Сурчин, центар за социјални рад