Прочитај ми чланакПравославни верници данас обележавају један од четири највећа празника посвећена мртвима - Митровске задушнице.
Овај празник увек пада уочи Светог великомученика Димитрија, због чега се и називају Митровске задушнице. Задушнице никада нису у време поста, нити падају у постан дан, јер су увек у суботу. Пеку се колачи од белог брашна, који се понекад зову „просфоре“. Спремају се ракија, пиво, вино, вода, а у неким местима се износи и жито.
Носи се онолико свећа колико се мртвих помиње. У свим крајевима Србије на гробове излази свештеник да окади гроб. Ако је неким случајем свештеник спречен да дође, онда неко од присутних тамјаном обави прекађивање. Заједничко за задушнице у свим крајевима јесте излазак на гробље и организовање послужења на гробу. Некад су то само пита, пециво, кафа и вода. Понегде се изнесу кувана јаја и печење. На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем, обичаја ради. Понудама се служе рођаци који су на гробље изашли, а не одбијају се ни непозната лица, ако сама приђу гробу. Сматра се за велики грех и увреду мртвима ако би се неко одбио или чак отерао од гроба.
Иначе, у црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост (уочи почетка Великог поста), Духовске задушнице (уочи празника Свете Тројице), Михољске задушнице (уочи Михољдана) и Митровске задушнице (уочи Митровдана). Према народном веровању, свећа упаљена на задушницу више вреди од свих свећа упаљених покојницима током године. Како бележи етнолог Миле Недељковић, у источној Србији се чак верује да свећа запаљена на овај дан гори до следећих задушница, и да би, ако им се не упали свећа, мртви годину дана били у мраку.
Веровање везано за митровске задушнице код наших се предака звало и затворене задушнице, јер су о том дану били затварани гробови. Наиме, како бележи Недељковић, гробове је о летњим задушницама отворио свети Петар, а он их сада и затвара.
Вероватно најинтересантнији детаљ је да смо митровске задушнице преузели од Руске православне цркве. Тај празник је установљен после победе Димитрија Донског на Куликовском пољу 8. септембра 1380. године. Оне су настале као спомен изгинулим војницима у тој бици, а у нашем народу је овај дан добио најширу намену у култу мртвих.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
