Прочитај ми чланак

ДАН ПОЛИЦИЈЕ; О првој, правој и – другој, одрођеној од Бога Србији

0

И данас се видело колико је Србија подељена: док је једна у миру и богоугодној радости молитвено у храмовима славила Силазак Светог Духа на апостоле (Духови или Тројицу) дотле је друга, бучно, блокирајући на 24 сата центар Београд, уз присуство државног врха обележавала Дан полиције.

Нема ничега лоше да полиција има свој празник, да га обележи и да покаже народу Србије колико је опремљена и спремна за борбу против криминала и тероризма, исказујући на тај начин и своју посвећеност да служи народу и државним интересима.

Међутим, када од раног јутра, на само десетак метара удаљености од саме прославе, пар сати пре почетка прославе јубилеја, ниједан припадник српске полиције нема потребу да уђе у храм Св. Марка, у којем је празнична литургија посвећена силаску Светог Духа на апостоле, већ седе и галаме по оклоним ресторанима и кафићима (чекајући да цео догађај почне), онда се сваки православни верник може с правом запитати да ли је данашња српска униформа достојна предака?

Мислите да је прејака и натегнута тврдња?

Па, погледајте како и изгледа део полицијских снага које учествују у празничном дефилеју. Пола њих има црне униформе – зар то није била боја усташких и нацистичких јединица; и када је то кроз историју било која српска званична полицијска или војна формација у миру имала црну униформу?

Исто тако, нелагодан утисак је оставио и ешалон борбених полицијских возила који је пролазио поред Скупштине Србије више од десетак минута. Остављен је утисак да је режим симболички желео да покаже чиме ће чувати власт од народног незадовољства ако због европских интеграција буде жртвовао територијални интегритет државе и биолошки опстанак нације?

Боде очи и чињеница да је један део окупљених дошао организовано аутобусима из целе Србије, што је већ опробани рецепт СНС-СПС режима.

Овим не желим да кажем да је цела полиција страначки обојена и да је у служби интересима једног човека и једне породице, моћних кланова и једне неформалне полумафијашке групе која влада Србијом. Чак сам убеђен да су већина припадника полицијских снага приватно искрени родољуби и породични људи, на послу прави и ефикасни професионалци, али исто тако су дефинитивно и опортунисти који лако дозвољавају да се с њима манипулише, као и особе које више нису сигурне шта су највише вредности у њиховим животима и шта због тренутне материјалне користи не смеју да жртвују. Додуше, зар то није и слика већег дела српског народа?

Нада Србије није бучна парада која је данас блокирала центар Београда,  већ литургија и људи у храму Св. Марка. То је она права Србија, која је и створила српску државу и биолошки сачувала кроз векове српски народ. Много лепше од полицијске параде је била богоугодна радост у оближњем храму, где је прослављен Силазак Светог Духа на апостоле (Духове или Тројицу). Углавном су у храму били млади људи, доста њих са породицом и децом. Прелепо је зато било видети како храм на Ташмајдану одише и младошћу, који не слави нешто пролазно, већ оно што је вечно у нама.

Даће Бог да ће и ова друга Србија, која се од Бога одродила, ту радост приметити, чути, па се једног дана и придружити – првој, правој Србији.