Прочитај ми чланак
Колико је реална опасност од удара астероида 2012 ДА14, пречника од око 50 метара, или, отприлике, половине фудбалског игралишта, у Земљу?
Предвиђа се да ће овај астероид бити најближе Земљи 15. фебруара у 20 часова и 25 минута по нашем времену, толико близу да ће се наћи унутар прстена у коме се налазе метеоролошки и комуникациони сателити.
То ће бити најближи сусрет Земље и неког другог космичког тела ових димензија у последње три деценије – сусрет са објектом ове величине у просеку се дешава на око 1000 година.
Овај астероид 2012 ДА14, чији се пролазак у непосредној близини Земље очекује 15. фебруара, неће угрозити нашу планету.
У том тренутку, астероид 2012 ДА14 наћи ће се на око 27.700 километара удаљености од Земљине површине. Мада је потврђено да не постоји ни најмања могућност да овај астероид свој пут оконча сударом са нашом планетом, ово је јединствена прилика за истраживаче да осмотре неки астероид са изузетно мале удаљености.
О каквом је астероиду реч? Научници прате овај астероид од фебруара 2012. године. Процењује се да је његов пречник 50 метара: до ове процене је дошло мерењем сјаја астероида, а пошто се не зна колика је рефлективност површине, пречник може да буде до два пута мањи или већи од наведеног.
Што се састава и облика тиче, ово је највероватније стеновити астероид неправилног облика.
Колика је могућност да планета буде уништена у оваквом судару?
Иако овај пролазак изазива велику пажњу јавности, до сада су детектовани и ближи сусрети астероида са Земљом, али ниједан од објеката није био већи од десет метара. На приближно истом растојању као 2012 ДА14 у будућности ће пролетети и астероид Апофис, 13. априла 2029. године, и моћи ће да се види голим оком.
НАСА је саставила листу најопаснијих објеката који пролазе близу Земље (НЕО: Неар Еартх Објецтс), а за најозбиљнијег „кандидата“ за уништење света у последњих десетак година сматра се Апофис, астероид чије име долази из античких легенди и значи управо то – уништитељ.
„Апофис је блиски астероид из породице тзв. НЕО астероида (Неар Еартх Објецтс) који сваких седам година пролази близу наше планете“, објашњава проф. др Милан Ћирковић, научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и нау;ни консултант Центра за промоцију науке.
Последњи пролазак из јануара 2013. године у потпуности је отклонио сваку могућност да 2029. године Апофис удари у Земљу. Вероватноћа да се то деси приликом наредног блиског проласка, 2036. године, сада је мања од 1:1.000.000, сматра Ћирковић.
„Из тога следи да је вероватноћа погибије било ког појединачног људског бића од судара са Апофисом далеко мања од вероватноће смрти у саобраћајној несрећи или у купатилу“, каже Милан Ћирковић.
„Апофис је величине око 300 метара по дужој оси, и, мада би потенцијално могао да изазове локална разарања упоредива са највећим цунамијима или земљотресима, он једноставно није довољно велики да изазове истинску глобалну катастрофу, чак и када би – што није случај – у предвидивој будућности ударио о Земљу“, сматра Ћирковић.
О томе да астероиди ипак нису увек тако безопасни, говори и прича око које се још ломе научна копља, а сеже далеко у прошлост: процењује се да је пре 65 милиона година астероид ударио у Земљу снагом која је била милијарду пута јача од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Огромни астероид, који је ударио у Земљу на подручју данашњег Мексика и изазвао такозвану нуклеарну зиму, најприхватљивије је објашњење за истребљење диносаура.
Астероид који ће 15. фебруара проћи поред Земље, неће изазвати овакву катастрофу. Међутим, да ли ће пролазак астероида 2012 ДА14 ипак имати неке последице на нашу планету?
Пролазак ће више утицати на сам астероид, јер је његова маса сувише мала да би изазвао било какве последице на Земљи. Међутим, Земља ће значајно променити орбиту астероида, те ће период времена орбиталног кретања астероида са 366 дана бити смањен на 317 дана, а могуће је и да због плимског дејства Земље дође до промене у ротацији астероида.
(Б92, фото НАСА)
